SlavicMisery и Балкан: Како и зашто се Британац бори против предрасуда о Словенима

„Шта можемо да кажемо о Тесли, што није већ речено? Не, не говорим о оном типу [Елону] Маску и његовим шашавим аутомобилима и навици да се виђа са више од деценију млађим девојкама, о Боже, не. Говорим о српском проналазачу који је измислио XX век, Електричном Исусу, великом лудом научнику који је изумео струју".

Овако започиње објава о Николи Тесли на Инстаграм профилу Slavic Misery (Словенска беда), посвећеног причама о истакнутим Словенима, који из дана у дан има све више пратилаца.

Како би личности заслужиле пажњу аутора странице Џона Билса, морају да испуне три основна услова - да су словенског порекла, да су мртве и да су за живота биле заслужне грађанке и грађани.

„Желим да пољуљам западни стереотип о словенском делу Европе као сивом, депресивном и џангризавом и да покажем људима колико су Словени невероватни кроз забавне приче о историјским личностима, насупрот озбиљном тону историјских уџбеника", каже за ББЦ на српском Билс, који је одрастао у британском Велсу.

Одакле уопште такав стереотип у очима западњака?

„Корен таквог става, нећете ми веровати, потиче из доба ренесансе - вуче се још од краја средњег века", тврди за ББЦ на српском социолог Ђокица Јовановић и додаје да је упознавање са конкретним примерима „један од најважнијих услова за превазилажење предрасуда".

Од цара Симеона до Бате Живојиновића

„Личи на владара, зар не? Симеон I Велики био је бугарски Велики Татко од 893. до 927, тип који је раширио Бугарску до њених највећих граница и основао најмоћнију државу у крајевима које данас називамо Источном Европом", пише Билс у једном од популарних постова на Инстаграм страници.

Од средњовековних владара до савремених филмских звезда, од научница преко ратних хероина до списатељица и архитекткиња, Билс каже да га инспиришу историјске личности чије су „личне приче и идеали - као у случају Лепе Радић и Стевана Филиповића - надживели њихово време".

„Храброст или генијалност тих људи - било да су писци, дипломате, земљорадници или рибари - које су показали ме је запрепастила и једноставно сам желео да те приче поделим са онима који их можда нису чули", истиче Билс, који по словенским земљама путује од 2010. и за собом има четири путописне и илустроване књиге.

Ту су приче о првој српској архитекткињи Јелисавети Начић, Десанки Максимовић, Михајлу Пупину и бројним другим босанским, хрватским, црногорским, македонским, словеначким, пољским и чешким историјским личностима.

Он објашњава да је Инстаграм налог настао као његов покушај да приче из његове књиге IAn Illustrated History of Slavic Misery (2017), стигну до што већег броја људи.

Књигу је илустровала Београђанка Александра Тосман.

„Написао сам је јер сам приметио да рецимо у Велсу, где сам се родио и ишао у школу, људи често заснивају ставове на предрасудама о земљама широм света, али некако је то нарочито изражено када се ради о словенским земљама, ономе што ми на Западу зовемо збирним именом Источна Европа", каже Билс.

„Често сам имао прилике да чујем разне негативне представе о овом делу света, рецимо да људе на Балкану замишљају као гомилу снажних, мачо мушкараца, понекад насилних, који никада не гасе цигару".

А онда је кренуо на путовање и провео неко време живећи у Београду, Мостару, Љубљани и Прагу.

У Србији се, додаје, брзо уверио да „нису сви као из филмова са Батом Живојиновићем".

„Нисам ја нека мајка Тереза", каже Билс, „ја сигурно имам своје предрасуде, али ме је у ствари интересовало да сагледам те људе о којима сам свашта чуо из другог угла - као људска бића".

Одакле на Западу таква слика о Словенима?

Како за ББЦ на српском објашњава социолог Ђокица Јовановић, предрасуде о такозваној Источној Европи „потичу још из доба ренесансе, кроз коју су западне земље прошле, а источне нису".

„Док је Западна Европа баштинила традицију слободних градова - од Бирмингема до Дубровника - који су трговали и комуницирали са другима, Источна Европа била је удаљена од таквог еманципаторског процеса", наводи Јовановић.

Како се друштвене мреже користе за продају дроге

Међутим, додаје социолог, „идеали који су западњаци ставили у центар за време ренесансе, када се ослобађају креативне могућности, постале су корен и појединих негативних појава, као што је расизам - који се укоренио, између осталог, захваљујући античким киповима и идеји о томе какво треба да буде човеково тело".

Он додаје у социологији да има различитих теорија о томе зашто су разлике између Запада и Истока тако велике,

Издваја приступ социолога Ханса Кона.

„Он је четрдесетих година прошлог века заступао тезу да је Западна Европа на трговцима и занатлијама конституисала независног грађанина, који је постајао свестан сопственог економског интереса у поретку, чије задовољење није увек било у складу са моралним начелима".

„Од тог грађанства, у Западној Европи су настале политичке нације, а у Источној Европи културне нације, где су песници и уметници конституисали нацију, а не политичари", прича Јовановић.

Билс истиче да су њега привукле приче о управо таквим људима.

„Замислите да сте интелектуални херој Алберта Ајнштајна", пише Билс у посту о српском физичару и астроному Руђеру Бошковићу.

Он наводи да посебно воли да чита словенску поезију, па је песникињама и песницима посветио неколико постова.

Погледајте видео о графичком дизајнеру који је осмислио занимљиве ознаке

„Књиге, браћо, књиге - а не звона и прапорци"

Билс истиче да школа где је, како каже, учио „много о историји Велике Британије, а мало о другим народима", и каже да није задовољила његову радозналост.

„Мислим да би ми било занимљивије да сам имао прилике да више учим о другим народима, моје школско образовање је било поприлично британоцентрично, мислим да је то део проблема када су у питању предрасуде", оцењује.

Јовановић сматра да „ни на Истоку ни на Западу школски програм не отвара очи људима, не говори им да постоје разни светови, који по вредности нису инфериорни, већ су само другачији", наводи.

„Нажалост, образовни системи само регенеришу одређену идеологију, систем вредности и са њим систем предрасуда", каже и додаје да је „питање колико су и знања која имамо једни о другима на основу историјских уџбеника заснована на чињеницама, а колико на предрасудама".

Буктјубери и букстаграмери

Јовановић закључује да се и у Америци и у Русији, „нарочито од распада СССР, акценат ставља на културну супрематију у односу на другу страну".

„И на Западу и на Истоку имате политику организованог заборава другога, то је страшно и може да води само у кич представа о свету, себи и другоме", закључује социолог.

Билс додаје да су му путовања „много помогла" и примећује да су „се неке предрасуде испоставиле као тачне, а друге као потпуно погрешне", али да је и то производ ствари које је он лично доживео на тим путовањима.

„На крају крајева, све је то до конкретних људи које сам упознао и ситуација које сам искусио", закључује.

Он примећује да на Инстаграм профилу, иако је на енглеском и намењен западној публици, има највише људи са Балкана.

„То ми је врло симпатично и интересантно", истиче.

Да ли мисли да је то успео да разбије понеку предрасуду?

„Нисам сигуран и не волим да мислим да је ово што радим не знам какав просветитељски ради", каже Билс.

„Али драго ми је кад видим да су се људима у глави закотрљали кликери".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk