Радио у банци, а сада игра за Зеленортска острва на Мундијалу

Регрутовали су га преко друштвене мреже да игра за малу острвску земљу, удаљену скоро 5.000 километара од места на ком је рођен, а сада је бивши даблински банкар заиграо против Шпаније на Светском првенству.

Прича Роберта Лопеса звучи толико невероватно да би је чак и холивудски сценаристи сматрали неуверљивом.

„Нисам уживао у послу“, каже овај 33-годишњак о раду у канцеларији док размишља о дивљем, надахнутом путовању од банкарског службеника у Ирској до играња за Зеленортска Острва на њиховом првом Мундијалу.

Одбрамбени играч надимка Пико био је пре 10 година свеже именовани хипотекарни саветник, играјући хонорарно за Бохемијансе у ирској лиги.

Потом, 2017. године, даблински ривал Шамрок Роверс понудио је Лопесу шансу да се одрекне дневног посла и започне праву фудбалску каријеру.

Од тад се није ни осврнуо.

Лопес је играо у првој постави за аутсајдерска Зеленортска Оства против Шпаније, светског шампиона из 2010, у мечу Групе Х на стадиону у Атланти.

Наступао је за млађе категорије Ирске, а за Плаве ајкуле, како је надимак фудбалера Зеленортских Острва, дебитовао је 2019. године

Руи Агуас, тадашњи селектор, контактиао га је преко пословне друштвене мреже ЛинкедИн кад је сазнао да је Лопесов отац Карлос пореклом са Зеленортских Острва, земље коју чине 10 острва у Атлантском океану западно од афричке обале.

Првобитна порука бившег нападача Бенфике Агуаса била је написана на португалском и Лопес, који и даље игра за Шамрок, несвесно ју је занемарио.

„Мислио сам да је спам и нисам обратио пажњу“, каже за ББЦ Спорт.

„А онда, око девет месеци касније, поново ми је послао поруку, рекавши: 'Здраво, Роберто, јеси ли имао прилику да размислиш о ономе што сам ти рекао?'"

Тада се Лопес осетио „страшно непристојно" што није одговорио пре више месеци.

„Прекопирао сам поруку и провукао је кроз Гугл преводилац и практично је гласила: 'Желимо да доведемо нове играче у репрезентацију и да ли би те занимало да се определиш да играш за Зеленортска острва?'.

„Затреперио сам од узбуђења. Помислио сам: 'О да, 100 одсто бих волео да будем део тог тима'.“

Уследило је неколико вртоглавих месеци за Лопеса, редовног стартера за Плаве ајкуле у наредних седам година.

У данима пошто је помогао Зеленортским Острвима да се квалификују за Светско првенство, постао је отац када је његова жена Леа родила сина Дијега.

„Откако сам био мало дете, а претпостављам да је тако са сваком младом фудбалском надом, желео сам да играм на највишем могућем нивоу, а за мене нема вишег нивоа од Светског првенства“, додаје Лопес.

„Бити у прилици да представљам породицу играјући за национални тим и да истакнем наше презиме на једном од највећих спортских догађаја на свету испуњава ме великим поносом.“

'Историјски тренутак за нашу земљу'

Наступ Зеленортских Острва на Светском првенству 2026, где играју још и против Саудијске Арабије и Уругваја, звучи као да ће постати једна од омиљенијих бајки турнира, прича о нефавориту за покољења.

Кад је Анселмо 'Жаир' Рибеиро играо за Плаве ајкуле, биле су рангиране 182. на свету и могућност да се појаве на овом турниру деловала је незамисливо.

Жаир, који је помогао да његова земља освоји куп Амилкар Кабрал – регионално такмичење за земље западне Африке 2000. године – каже за ББЦ Спорт: „Говорио бих људима одакле сам, а они би ме питали : 'А где ти је то?'“

У оно време бивши играч везног реда и нападач морао је да плаћа властите авионске карте да би могао да игра за Зеленортска Осртва, која су сада на 67. месту светске ранг листе.

Био је то невероватан успон за земљу – дом за око 525.000 људи – која се придружила Фифи тек 1986. године.

'Смирите се, опустите се': Да ли је Ђани Инфантино изгубио контролу над Мундијалом

Од тада су се квалификовали за Афрички куп нација четири пута, док су сада једна од најмањих земаља у погледу броја становника која је икада играла на Светском првенству.

И заиста, неки мештани тврде да је учешће бивше португалске колоније на првенству највећа ствар која јој се десила још од независности стечене 5. јула 1975. године.

Иако је фудбал спорт број један, Фудбалска федерација Зеленортских Острва има само седморо стално запослених чланова, док се карте за међународне утакмице код куће продају у локалним пекарама и на бензинским пумпама.

„Годинама смо се спремали за овај тренутак“, каже Жаир, који данас има 51 годину.

„Мислим на мог деду, на моју баку. Постанем јако емотиван кад говорим о томе, зато што нису ту да виде овај историјски тренутак за нашу земљу.“

'Нема шансе'

У Торнијевој берберници у Дорчестеру, живахном и разноликом крају на неколико минута вожње од центра Бостона, са таванице виси плаво-бела ајкула на надувавање.

Плаве ајкуле можда делују као ситне рибе на овом Светском првенству у поређењу са тешком категоријом као што је Шпанија, али у овом делу Масачусетса сањају велике снове након што је ФИФА проширила формат од 32 тима на 48 за финала која се играју у САД, Канади и Мексику.

Изложени су плави, бели и црвени шалови а на једном од зидова је окачена заставица на којој пише Federasao Kabo Verdiana de Futebol (Фудбалска федерација Зеленортских Острва).

„Моје муштерије не долазе само на шишање – оне долазе да разговарамо“, каже за ББЦ Спорт власник Антонио Алвес.

„Ми смо једна велика породица. Причамо о животу, политици и спорту.

Откако су се Зеленортска Острва квалификовала у октобру, постојала је само једна тема разговора.

„Значи ми све на свету што ће Зеленортска Острва играти у Сједињеним Америчким Државама на Светском првенству“, додаје Алвес, који је напустио родну земљу да би се преселио у Америку са 18 година пре него што је преузео очев посао.

Становници Зеленортских Острва су стигли у Масачусетс у таласима миграције из 1850-тих као ловци на китове и морепловци.

Ова савезна држава је дом највеће дијаспоре са Зеленортских Острва у САД, а процењује се да она варира од отприлике 70.000 до више од 90.000 становника.

Алвес се редовно враћа у домовину да навија за свој тим и био је присутан на националном стадиону који прима 15.000 људи у Праји, престоници, кад су Плаве ајкуле победиле Есватини да би обезбедиле место у финалима и оставили навијаче у сузама радосницама.

„Остатак света је рекао: 'Нема шансе, нема начина да Зеленортска Острва стигну толико близу'. Али ево нас сада“, каже он.

Алвес и његова супруга Неуза платили су карте за децу са целих Зеленортских Острва да могу да гледају међународне утакмице у Праји.

„Свако дете које игра фудбал на Зеленортским Острвима сања да постане професионални фудбалер“, додаје он.

„Свако острво на које одете, на сваком ћошку, затећи ћете децу како играју, нека од њих боса. Само желе да играју фудбал.“

Алвес је путовао 1.600 километара од Бостона до Атланте на историјску прву утакмицу Зеленортских Острва на Мундијалу, али су други мештани гледали утакмицу на огромном телевизору у Торнијевој берберници.

„Било је бесплатних грицкалица, бесплатног пића, знате већ, за људе да дођу и уживају“, каже он.

„То вам је моћ спорта. Има много људи у овој заједници који не прате фудбал, али су долазили у радњу да постављају питања.

„Кад је утакмица? Где је утакмица? Могу ли да гледам? Могу ли да идем? Могу ли да дођем у радњу?

„То вам је моћ спорта, он окупља људе.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk