Србија несврстана и у свемиру: Шта је споразум Артемис са Америком

Српска дипломатија годинама покушава да балансира између Истока и Запада у међународним односима, а сада би та тактика могла да буде подигнута на још виши ниво.

И то буквално - у свемир.

Марко Ђурић, министар спољних послова Србије, потписао је у Вашингтону споразум Артемис са Америчком свемирском агенцијом (НАСА).

Србија је 2024. године потписала споразум и са Кинезима на развоју њиховог великог свемирског пројекта International Lunar Research Station (ILRS).

А још 2019. је потписан споразум са руским Роскосмосом, током посете председника Владимира Путина Београду, али је овај документ истекао, јер се обнавља на пет година.

„У свемиру има места за све", каже Милан Стојановић из Астрономске опсерваторије, руководилац развоја првог српског сателита, за ББЦ на српском.

Циљ Артемис програма је да врати људе на Месец после више од пола века, а први велики корак учињен је раније ове године, када су четири астронаута успешно облетели даљу страну Месеца.

„Србија је једна од само три државе које су потписале овакве споразуме и са Кинезима и Американцима", каже Душан Марчета, са Катедре за астрономију на Математичком факултету у Београду.

ББЦ на српском је упутио питање НАСА-и које би користи Србија могла да има од потписивања Артемиса и коментар на постојање сличних споразума са Кином и Русијом, али до објављивања текста одговор није стигао.

Потписивање Артемис споразума увод је у почетак Стратешког дијалога две државе, рекао је Весли Брукс, помоћник државног секретара САД.

„Србија се придружује заједници нација посвећених транспарентности, интероперабилности, одрживости, научној сарадњи и одговорном управљању нашим заједничким свемирским окружењем", рекао је министар Ђурић.

Погледајте видео: Научница из Србије учестовала у НАСА мисији на Марс

Може ли Србија у свемир?

Могућности Србије за учествовање у свемирским истраживањима веома су ограничене јер недостаје новца, сматра Душан Мачета.

Међутим, одређени кораци су учињени, али у региону постоје државе, попут Бугарске, које су одмакле доста даље, додаје.

Разлога за оптимизам ипак има, јер ово нису 1960-те, када је свемирско истраживање било резервисано за велике силе, указује Марчета.

Сада и мале земље могу да се укључе, каже.

Од 2023, Милан Стојановић руководи пројектом развоја првог српског сателита Мозаик који би требало да буде лансиран у орбиту.

Сателит ће носити једну камеру за посматрање Сунца, али и другу, која би правила снимке Србије из орбите у едукативне и промотивне сврхе.

Када сателит буде лансиран, Србија ће се придружити групи од више од 100 земаља које развијају неки облик космичких програма.

Црна Гора је крајем децембра 2025. лансирала сателит Луча са космодрома Восточни у Русији, који ће прикупљати податке мерења космичке радијације и снимати окружење у едукативне сврхе.

Стојановић каже да је рок за завршетак пројекта српског сателита продужен у односу на првобитни план због финансирања.

Ипак, нада се да ће се остварити и сматра да Министарство науке има и даље разумевање за пројекат.

Какав је значај споразума?

Потписнице Артемис споразума обавезују се на поштовање заједничких принципа у свемирским истраживањима, међу којима је дељење научних података и развој у мировне сврхе.

Неко ће рећи да овакви меморандуми немају велики конкретан значај, али без тог папира ми ни на који начин не можемо да сарађујемо на пројекту какав је Артемис, каже Стојановић.

Он вредност види у могућностима које ће донети српским научницима, као и малим индустријским предузећима која, на пример, производе механизме за лансирање сателита са ракете у орбиту.

Споразум „нам отвара врата за веће заједничке пројекте са другим земљама", каже.

О учешћу Србије у Артемис програму раније је говорио и научник Дејвид Вујић, један од чланова српске седморке која је учествовала у програму Аполо 11 1969. године.

Циљ је да Србија омогући инжењерима, индустрији и стручњацима увид у дизајн свемирских компоненти и развој система, рекао је Вујић, који је преминуо прошле године.

Артемис програм представљен је у Београду почетком 2026. у Астрономској опсерваторији.

„Тада смо питали: 'Можемо ли да потпишемо Артемис ако већ имамо споразум са Кином?'.

„Одговор представника НАСА-е је био да то нема никакве везе и да све зависи од нас колико ћемо имати занимљиве пројекте да понудимо и једној и другој страни", каже Стојановић.

Свемирски програми Кине и Америке се разликују.

Артемис желе да врате људе на Месец, а Кинези желе да направе истраживачку роботизовану станицу на површину Месеца, каже Стојановић.

Изградња те станице има више фаза, и у првој Кина сарађује за Русијом.

Почели су да окупљају земље које желе да учествују, и Србија је међу 30-40 држава које су се придружиле, каже.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk