'Симболика или промене': Шта би Србији могао да донесе стратешки дијалог са САД

Председник Србије Александар Вучић и амерички државни секретар Марко Рубио

Аутор фотографије, CHARLY TRIBALLEAU/POOL/AFP via Getty Images

Потпис испод фотографије, Председник Србије Александар Вучић и амерички државни секретар Марко Рубио
    • Аутор, Дејана Вукадиновић
    • Функција, ББЦ новинарка
  • Објављено
  • Време читања: 9 мин

Дипломатска биографија Србије и Сједињених Америчких Држава (САД) ускоро би могла да буде употпуњена новом ставком - успостављањем стратешког дијалога.

Најављиван је и у јуну 2025, али је овог пута Америка донела коначну одлуку, каже Марко Ђурић, министар спољних послова Србије.

У Вашингтону су потписана два меморандума - о сарадњи у области енергетике и образовања.

Први предвиђа учешће САД у развоју гасне инфраструктуре у Србији, гасних интерконектора и повезивања са суседним земљама, а помиње се могућност да САД учествују у изградњи хидроелектране „Ђердап 3", док се у другом меморандуму помиње проширења Фулбрајт програма, преноси Радио-телевизија Србије.

Овом, како ју је Ђурић назвао, „дипломатском, али и политичком историјом у односима двеју земаља", биће „оснажен међународни положај и углед Србије, привреда и живот њених становника".

Стратешким дијалогом покренута су важна, али не увек лака и једноставна питања за Србију, а најважније ће бити енергетско, рекао је председник Србије Александар Вучић.

Тај „стратешки дијалог" почиње у време када су на снази америчке санкције Нафтној индустрији Србије (НИС), жили куцавици целокупне српске привреде, због већинског руског власништва.

Већ годину дана на снази су и америчке царине од 35 одсто на увоз целокупне српске робе, што је највиша стопа од свих балканских земаља, а чека се на именовање новог америчког амбасадора у Београду.

Уз то, иако је било већ виђено, Џаред Кушнер, Трампов зет и један од његових главних политичких сарадника, остао је без могућности да на месту зграде некадашње војне команде у центру Београда изгради луксузни стамбено-пословни објекат.

Ипак, српске власти инсистирају да су односи све бољи.

Вучић је и даље посвећен привлачењу америчких инвестиција и наглашава да Београд мора да има добар однос са Вашингтоном.

„Американци су једини народ који може да реши сва питања", изјавио је у интервјуу Фајненшел тајмсу говорећи о санкцијама НИС-у.

Иако је енергетски сектор деценијама под руским утицајем, као примере сарадње с Американцима, Вучић је навео планове за хидроелектрану на Дунаву, такозвани Ђердап 3, вредну више милијарди долара и велики дата центар у југозападној Србији, заједно са обновљивим изворима енергије за његово хлађење.

„Са једне стране, стратешки дијалог може да буде симболичан чин по принципу 'тресла се гора, родио се миш' и да се представи као нека велика ствар, а да се у пракси ништа не промени.

„А са друге, Трамп је познат по трансакционом приступу - учиниће уступке ако их неко њему уради и ако израчуна да у тој размени он на крају побеђује, а такав приступ има и Вучич", каже Хелена Иванов, истраживачица са лондонског Института Хенри Џексон.

Дијалог би могао да донесе опипљиве резултате, ако обе стране пронађу начин како да размену на домаћем терену представе као велику победу, додаје.

„Ипак, чини ми се да ће то бити симболички разговори и неке мале размене услуга, а да већих промена у њиховим спољно-политичким односима неће бити", каже Иванов за ББЦ на српском.

Шта је стратешки дијалог и када се покреће?

Институционализовани дипломатски процес државама пружа могућност да воде разговоре на вишем нивоу, чиме се сугерише да однос постаје стратешки важан, објашњава Александра Карпи, стручњакиња за Балкан са лондонског Краљевског колеџа.

„Сврхе могу да му буду различите, али у основи, реч је о формалном дипломатском начину да се каже: 'треба више да разговарамо'", указује у писаном одговору за ББЦ на српском.

Када и због чега се овај вид дипломатског корака покреће - зависи.

„Некада да би учврстио сарадњу у кључним областима, попут енергетике, одбране или трговине, а може да буде и оквир за решавање дуготрајних сукоба у билатералним односима.

„Може да буде и платформа за истинску трансформацију односа у светлу нове геополитичке реалности, а некада је само политички знак (симбол)."

САД нису једине које га покрећу, већ то чине и друге државе, међу којима су и чланице Европске уније (ЕУ), а ко у њима највише профитира - зависи, додаје политиколошкиња.

„Када Америка најављује да отпочиње стратешки дијалог са мањом државом значи да тежи значајнијем утицају на смер њене спољне политике, сарадњу на обострану корист или оба.

„Мања држава, са друге стране, има симболичну и политичку корист, већи приступ важним ресурсима или подршку у реформама", објашњава Карпи.

Србија нову врсту сарадње са САД започиње средином јула током вишедневне посете министра спољних послова Марка Ђурића, на позив америчког државног секретара Марка Рубија.

Најављена је прва рунда стартешког дијалога и одлазак на самит посвећен борби против тероризма и политичког насиља, а требало би да буде потписан и споразум о приступању Србије програму Артемис, америчке Насе.

Односи Србије и САД: Од љубави, преко сукоба до 'почнимо испочетка'

Дипломатски односи Србије и Америке трају дуже од 140 година.

На том дугом путу прешли су различите етапе: од савезништва, економске помоћи, до непријатељства.

Али су њихови односи „у једном ширем оквиру врло стабилни" и постоји континуитет без обзира на повремене проблеме и неразрешена питања, указао је раније Владимир Матић, професор међународних односа на америчком Универзитету Клемсон у Јужној Каролини за ББЦ.

Ипак, ратови током 1990-их, санкције режиму Слободана Милошевића и НАТО бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославије (СРЈ), а потом и признање и подршка независности Косова, знатно су утицали на ставове људи у Србији о Америци.

„Због тог наслеђа, које је и даље присутно, Америка се посматра као непријатељ, а и сама власт гура тај наратив, када јој одговара.

„Са друге стране, Трамп се велича као просрпски председник, а у реалности он ништа значајно није урадио за Србију", објашњава Хелена Иванов.

Санкције НИС-у, високе царине и дугачак процес избора амбасадора у многим државама на Балкану, као и пројекат изградње луксузног комплекса на месту Генералштаба, од кога се одустало услед протеста - све то су потези Трампове администрације.

„Све то сугерише да је Трампу, човеку љубитељу грандиозних ствари у сваком погледу, Балкан ирелевантан", каже Иванов.

'Победа' код куће и у гостима

Зашто се баш сада покреће овај вид дипломатске сарадње?

Политиколошкиња Иванов каже да је Трампу потребна велика спољнополитичка победа, јер није зауставио рат у Украјини за дан како је обећавао у предизборној кампањи, а не иду му на руку ни дешавања на Блиском истоку.

„Зато би му у контексту Балкана одговарало да Србија реши питање Косова на амерички начин или да Вашингтон заустави руски утицај.

„Америчка администрација је у НИС-у препознала историјску шансу да потисне руски утицај из Србије, али претпостављам да је ова власт пронашла начин да се рокови померају, а шта нуди заузврат није ми познато", додаје.

Зато сумња да ће се односи са Русијом прекинути, а не види ни да је Србија спремна да направи такав уступак око Косова који би онда Трамп могао да представи као велику победу.

Али политиколошкиња Карпи „очекује да ће Србија искористити овај дијалог како би себе учврстила као релеватног међународног партнера пред домаћом, али и страном публиком".

„Вучић има довољно простора да је представи као 'победу' за Србију пре него што други детаљи буду обелодањени", додаје.

Министарство спољних послова Србије није одговорило на питања ББЦ-ја зашто је одложен почетак дијалога у јуну 2025. и које области ће њим бити обухваћене.

Стратешки дијалог Северне Македоније и САД: 'Не значи много'

Генерал Алексус Грегори Гринкевич (лево), командант Европске команде САД, и врховни командант савезничких снага НАТО-а, у пратњи генерал-мајора Сашка Лафчиског, начелника Генералштаба Војске Републике Северне Македоније, на церемонији дочека у Скопљу, 30. јуна 2026. године

Аутор фотографије, GEORGI LICOVSKI/EPA/Shutterstock

Потпис испод фотографије, Генерал Алексус Грегори Гринкевич (лево), командант Европске команде САД, и врховни командант савезничких снага НАТО-а, у пратњи генерал-мајора Сашка Лафчиског, начелника Генералштаба Војске Републике Северне Македоније, на церемонији дочека у Скопљу, 30. јуна 2026. године

Овај вид сарадње Америка већ има са неколико држава, између осталог са Пољском, Катаром, Грчком, Узбекистаном.

Северна Македонија, чланица НАТО-а, још 2022. започела је стратешки дијалог са САД.

Одбрана, владавина права, култура, трговина неке су од тема покривене овим оквиром.

„Уговор је веома уопштен - ми ћемо да подржавамо спољну политику Америке, а она заузврат наш демократски развој, помоћ у одбрани и дигитализацији", описује га Петар Арсовски, политиколог из Скопља, у разговору за ББЦ на српском.

Четири године касније, ова балканска држава је остварила 30 одсто онога што је тражила, додаје.

„Подржали су нас у неким одбрамбеним стварима и борби против дезинформација.

„Стратешки дијалог не значи ништа уколико држава (прималац) не зна шта тачно жели да добије у том парнерству. Зато је важан списак приоритета", објашњава Арсовски.

Ако су потребе те државе усаглашене са интересима Стејт департмента онда се одмах усваја.

„Али само по себи стратешки дијалог нама не значи много", каже он.

Исте године, одржан је и први састанак у оквиру Стратешког дијалога Хрватске и САД-а у Вашингтону.

Представљен је оквир за дугорочно планирање и остваривање заједничких циљева у шест главних подручја: глобална питања, привредна сарадња, одбрана и безбедност, регионална сарадња, енергетика и повезивање међу људима.

Успешни и пропали примери

Стратешки дијалог није увек плодоносан.

Политиколошкиња Карпи наводи пример Пакистана са којим су САД годинама водиле састанке и помагали на пољу регионалне безбедности, борбе против тероризма и војне сарадње.

„Ипак, ништа није постигнуто", указује.

САД су у септембру 2025. замрзле стратешки дијалог са Косовом на неодређено време због „поступака техничке владе (Аљбина Куртија) којима су повећане напетости и нестабилност“, саопштено је тада из америчке амбасаде у Приштини.

„Из примера Северне Македоније можемо да научимо да је овај вид сарадње битан на геополитичком и спољном плану, али не и у подстицању унутаршњих реформи", каже она.

Слично је, указује, било у Грузији и другим републикама централне Азије, где је Вашингтон покушавао да „успостави економску и безбедносну сарадњу", али без довољног улагања у домаће институционалне реформе.

„Нажалост, учинили су врло мало да спрече урушавање демократије и кршење људских права у тим земљама.

„Неки мисле да то није главна улога ових дипломатских алата, али ја и даље мислим да су ово примери пропуштених прилика да се спроведу домаће реформе, што може да буде потенцијална претња за будући америчко-српски стратешки дијалог", закључује Карпи.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk