Šta sve Parlamentarna skupština Saveta Evrope zamera Srbiji

Od „priznanja" do „zabrinutosti".

Te dve reči dominiraju dvema rezolucijama Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) o Srbiji, između kojih je prošlo je više od 14 godina.

„Odavanje priznanja obavezama i posvećenosti Srbije" bio je naziv dokumenta usvojenog u januaru 2012, a pohvaljen je „značajan napredak" u usklađivanju zemlje sa EU standardima i „politička stabilnost".

Gotovo deceniju i po kasnije, rezolucija znatno neutralnijeg naziva „Funkcionisanje demokratskih institucija u Srbiji" u 26 tačaka donosi oštre kritike zvaničnom Beogradu.

Sada postoji „ozbiljna zabrinutost" zbog nepoštovanja principa demokratije, vladavine prava i javnih sloboda, navodi se u tekstu rezolucije koju su predložili članovi Parlamentarne skupštine Viktorija Tiblom iz Švedske i Junus Emre iz Turske.

PSSE danas koristi „jezik zabrinutosti, hitnosti i korekcije ponašanja vlasti, a ne jezik podsticanja i kreditiranja reformskog kursa" kao 2012. po pitanju Srbije, kaže Petar Milutinović, istraživač Instituta za evropske studije, za BBC na srpskom.

Iz PSSE ukazuju na značajne podele i napetosti između vladajuće koalicije predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS) na jednoj strani i političke opozicije, studentskog pokreta i predstavnika civilnog društva na drugoj.

Dokument, iako nije pravno obavezujući, jeste „signal da je Srbija ponovo ušla u fazu pojačanog političkog nadzora u očima Saveta Evrope", dodaje Milutinović.

Činjenica da rezuluciju usvaja PSSE, koji to čini daleko ređe od Evropskog parlamenta, jeste „politički značajna" i može da utiče na reputaciju zemlje i „ton drugih međunarodnih aktera", dodaje.

„Zabrinutost nije epizodna nego institucionalizovana", naglašava Milutinović.

U rezoluciji se pominju i slučajevi nasilja, neutemeljenih privođenja i lošeg ophođenja prema demonstrantima tokom protesta posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024, kada je poginulo 16 ljudi.

Ukazuje se i na navodno korišćenje „soničnog oružja" na studentskom protestu 15. marta 2025 i „represija i zastrašivanje" novinara i aktivista.

Za rezoluciju je glasalo 89 predstavnika PSSE, 13 je bilo protiv, a četvoro uzdržano.

Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Srbije i visoka funkcionerka SNS-a, u objavi na Iksu nazvala ju je „idiotskom".

Rezolucija je „toliko kredibilna da za nju glasa 89 od 306 poslanika (29%!) u kojoj pominje upotrebu zvučnog topa, za koji je Evropski sud za ljudska prava podvukao da ne postoji niti jedan dokaz da je upotrebljen na skupu 15. marta", tvrdi Brnabić.

Pozivaju i srpski parlament da prema preporukama Venecijanske komisije što pre izmeni skup pravosudnih zakona koji je predložio Uglješa Mrdić, narodni poslanik naprednjaka, kao i da zemlja „pokaže iskrenu posvećenost istrživanju i donošenju sudskih presuda o ratnim zločinima".

„Kada PSSE u jednom zvaničnom tekstu spoji proteste, medije, nasilje, civilno društvo i vladavinu prava, ona praktično šalje poruku da problem nije pojedinačan incident, nego obrazac upravljanja koji postaje evropski relevantan", dodaje Milutinović.

Nosi li rezolucija posledice po Srbiju?

Kritike bez pravno obavezujućih posledica nisu novost za Srbiju - tokom prethodnih godina Evropski parlament doneo je više rezolucija sa negativnim ocenama, a Odbor za spoljne poslove te institucije u junu je usvojio još jedan nepovoljan izveštaj na inicijativu Tonina Picule, evroposlanika iz Hrvatske.

Ali, rezolucija postaje „referenca za buduće izveštaje, debate u Savetu Evrope, stavove drugih evropskih institucija i ukupnu percepciju zemlje", kaže Petar Milutinović.

„Direktne, kratkoročne posledice po zemlju najčešće nisu sankcije u formalnom smislu, nego pojačan monitoring, jači spoljnopolitički pritisak i slabljenje kredibiliteta vlasti u evropskim forumima", objašnjava.

Vlastima u Srbiji moglo bi postane teže da „spolja predstave situaciju kao stabilnu i demokratski normalizovanu", smatra on.

Posledice bi mogle da se osete i unutar zemlje.

„Opozicija, civilno društvo i profesionalna udruženja dobijaju snažan spoljašnji referentni okvir da pokažu da njihove primedbe nisu samo deo domaće polarizacije, nego i predmet evropske institucionalne zabrinutosti", kaže.

Pravosuđe, protesti i izbori

Autori rezolucije, koji su u martu u Beogradu razgovarali sa predstavnicima Vlade, pravosuđa i civilnog društva, zapazili su da su od 2000. samo dva puta održani redovni parlamentarni izbori u Srbiji, dok su ostali bili prevremeni.

To, kažu, podriva demokratske kapacitete institucija i koristi se kao politička prednost partija na vlasti.

Ukazuju i na „neregularnosti i nasilje" koji su obeležili sve lokalne izbore u Srbiji od kraja 2024. godine, kao i na „kontroverzne izmene" izbornih zakona iz maja 2026.

Pohvalili su napredak Srbije tokom 2022. i 2023. u izmeni pravosudnih zakona i Ustava posle referenduma, ali su kritikovali izmene niza zakona po predlogu Uglješe Mrdića, poslanika vladajućeg SNS-a.

„Ovi zakoni negativno utiču na rad pravosuđa i tužilaštva i mogli bi da utiču na tekuće istrage koje se tiču korupcije, među kojima je i slučaj pada nadstrešnice u Novom Sadu", stoji u rezoluciji.

Zapazili su i „značajnu podeljenost i trajne napetosti" između vlasti i protivnika režima, gde spadaju političke partije, aktivisti i studentski pokret.

Osuđuju nasilje, represiju, praćenje i kampanje diskreditvanja aktivista, demonstranata i novinara tokom antivladinih protesta.

PSSE poziva vlast u Srbiji da izbegava upotrebu nesrazmerne sile, nepristrasno istraži dosadašnje incidente, odbaci neosnovane i arbitrarne krivične procese protiv učesnika protesta i da poštuje autonomiju univerziteta.

Izrazili su zabrinutost i zbog „verodostojnih optužbi" o upotrebi „soničnog oružja" kako bi se rasterala masa demonstranata tokom protesta u Beogradu 15. marta 2025, što je dovelo do „mentalnih i fizičkih" posledica kod brojnih prisutnih.

Sve to pokazuje da u Savetu Evrope manje veruju u sposobnost srpskih institucija da same razreše krizu, pošto se traže nezavisne istrage, odgovornost i prioritetno dalje praćenje Srbije, smatra politikolog Milutinović.

„Srbija je od 'problematičnog, ali reformski pokretnog' partnera sve više predstavljena kao slučaj demokratske erozije koji zahteva pojačanu pažnju", dodaje.

Pogledajte šta su BBC reporteri zabeležili tokom burnih lokalnih izbora u Srbiji u martu 2026:

Medijske slobode

„Zabrinutost" je najčešća reč i u četiri tačke rezolucije koje se tiču medijskih sloboda.

Srbija je u evropskom vrhu po broju slučajeva uzbunjivanja koje je registrovala Platforma za bezbednost novinara Saveta Evrope i po broju SLAPP tužbi protiv novinara i aktivista.

Savet Evrope poziva vlast u Srbiji da se uzdrži od donošenja zakona kojima se suzbija sloboda izražavanja, dodajući da se Beograd po pitanju medijskog zakonodavstva dodatno udaljio od EU standarda.

U Srbiji je tokom prethodnih nedelja bilo više slučajeva napada na novinare, kao i njihovog privođenja pošto je Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) osumnjičilo studente da su na ranijim sastancima navodno isplanirali kako da simuliraju upotrebu „zvučnog topa“ 15. marta.

Usledila su privođenja i saslušanja vojnog analitičara Aleksandra Radića i nekolicine novinara poput urednika agencije Beta Vojkana Kostića zbog tvrdnji o tom incidentu, na šta je tokom rasprave ukazao i Junus Emre, predlagač rezolucije.

Ispred Narodne skupštine u Beogradu 17. juna napadnut je Veran Matić, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), a nekoliko dana kasnije oštećen je automobil sina novosadskog novinara Dinka Gruhonjića.

„Ozbiljna zabrinutost" u Savetu Evrope je prisutna i zbog blokade rada REM-a, čiji sastav nije potpun od novembra 2024, dodaje se u rezoluciji.

Petar Milutinović smatra važnim to što dokument „ne ostaje samo na opštim formulacijama, nego eksplicitno pominje uznemiravanje, blaćenje i zastrašivanje organizacija civilnog društva, kao i otkrića o nadzoru novinara i aktivista".

„To znači da PSSE situaciju vidi kao pitanje demokratskih prava, a ne samo kao unutrašnju političku krizu", zaključuje Milutinović.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk