Избори на Косову: Још једна победа Самоопредељења, али без већине у парламенту

Политички Гордијев чвор на Косову, по свему судећи, неће решити ни трећи парламентарни избори за мање од 16 месеци.

Странка Самоопредељење Аљбина Куртија, премијера у техничком мандату, освојила је већину гласова на ванредним изборима 7. јуна, али је процентуално добила мање него крајем децембра прошле године, показују прелиминарни подаци главног органа за спровођење гласања.

Куртијева странка је освојила око 43 одсто гласова (око 297.000 гласова), што значи да нема потребну или довољну већину у Скупштини Косова која има 120 места, показују прелиминарни подаци Централне изборне комисије (ЦИК) на основу пребројаних 99,4 одсто бирачких места.

Од странака опозиције, највише гласова освојила је Демократска партија Косова (ПДК), на чијем је челу био Хашим Тачи коме се суди у Хагу за ратне злочине, 21,6 одсто (око 145.000 гласова), показују прелиминарни подаци.

Демократски савез Косова (ЛДК), чији је оснивач био Ибрахим Ругова, освојио је 17,6 одсто гласова (око 121.000), а Алијанса за будуц́ност Косова (ААК), још једног бившег команданта Ослободилачке војске Косова Рамуша Харадинаја, има око 7,1 одсто гласова (око 49.000 гласова).

Приштинска Коха диторе примећује да је само подршка Куртијевом Самоопредељењу у опадању у односу на изборе 28. децембра прошле године.

Ипак, упркос мањем броју гласова него пре седам месеци, испред седишта Самопредељења у Приштини славиле су присталица, јавља Коха диторе.

Сличне проценте објавила је и независна посматрачка организација Демократска акција.

Кандидаткиња ЛДК за посланицу, Доарса Кица-Џелили, реаговала је после објављивања прелиминарних резултата избора.

„Дао је 200 милиона евра, изгубио је 200.000 гласова! Косово, моја Република“, написала је, алудирајуц́и на Аљбина Куртија, преноси Коха диторе.

На претходним изборима крајем децембра 2025, странка Самоопредељење је освојила већину, Курти је изабран за премијера (његов трећи узастопни мандат), али... ту није био крај формирању органа власти.

Због изборног система, председник Косова се не бира директно већ у скупштини, у којој Куртијево Самоопредељење има већину, али показало се недовољну за избор шефа државе који нема превелика овлашћења.

Због застоја и институционалне кризе, одлука је била - нови парламентарни избори.

Тако су 7. јуна око два милиона људи са правом гласа на Косову поново били на биралиштима.

На Косову, које је прогласило независност 2008, што Србија не признаје, ово су били четврти избори у последњих 16 месеци, рачунајући и два круга локалних избора.

Српска листа тврди: 'Освојили смо свих 10 мандата'

Српска листа, једна од три странке српске заједнице која је учествовала на изборима, и која има подршку власти у Београду, освојила је око 6,1 одсто гласова (око 42.000), подаци су ЦИК-а.

Странке националних мањина имају загарантованих 20 места у Скупштини Косова, а од тога српској заједници припада 10 посланичких мандата.

Члан Председништва Српске листе Игор Симић рекао је за ТВ Пинк да је та странка у срединама у којима Срби чине већину освојила свих 10 мандата, али да се резултати поново „намештају" за Ненада Рашића како би им „украо" један мандат у парламенту.

Српска листа је годинама најјачи политички представник Срба на Косову и осваја готово свих 10 места у Скупштини Косова.

Али Ненад Рашић, који преводи странку „За слободу, правду и опстанак" готово по правилу успева да „откине" један посланички мандат загарантован Србима у косовској скупштини.

Рашић је у три наврата био министар у косовским владама - два пута у Куртијевом кабинету.

Председник Српске листе Златан Елек описао је резултат као „фантастичан".

„Српска листа је успела да освоји 42.166 гласова. Ово су гласови из српских средина. У децембру прошле године Српска листа освојила је 41.989 гласова", рекао је Елек.

Ненад Рашић освојио 5.232 гласа у српским срединама, што је више него у децембру, када је добио 4.083 гласова.

Резултати избора: Фебруар и децембар 2025. и јун 2026.

Ако ови резултати буду коначни, то значи да се косовска политичка сцена вратила у фебруар 2025. године када је и почела институционална криза.

Куртијево Самоопредељење је на изборима у фебруару 2025. добило 42,3 одсто гласова, у децембру 51 одсто гласова, а сада око 42,9 одсто.

Демократска партија Косова има 21,6 одсто. У децембру 2025. је имала 20,09 одсто, а у фебруару те године 20,95 одсто.

Демократски савез Косова на изборима одржаним 7. јуна, према тренутном пребројавању, има 17,6 одсто, док је у децембру имао 13,57 одсто.

У фебруару 2025. ДСК је имао имао је 18,27 одсто.

Алијанса за будуц́ност Косова има 7,1 одсто, док је у фебруару имала 7,06 одсто.

Харадинајева странка је у децембру била у опасности да не пређе ценсзус - 5,66 одсто гласова.

До сада се бројање избора од 7. јуна односи само на бирачка места на Косову.

Гласови дијаспоре и условни гласови тек треба да буду пребројани.

После фебруара 2025. године, скупштина није успела да изабере владу и Косово је у децембру изашло на нове изборе.

После децембра, Косово није успело да изабере председника.

Мањи одзив бирача него у децембру

Гласала су укупно 715.632 гласача, односно 36,33 одсто од укупног броја уписаних бирача, саопштио је главни косовски изборни орган по затварању бирачких места.

Укупно је било уписано око два милиона бирача.

Излазност на овим изборима је била нижа за 7,65 одсто у односу на парламентарне изборе 28. децембра прошле године када је гласало 897.388 људи, рекао је Крешник Радоњићи, председник Централне изборне комисије.

Одзив је био највећи у српским срединама, а најнижа излазност забележена је у Ђаковици и Призрену.

Курти и Османи: Од савезника до ривала

Минулих годину и по дана које су 'појели скакавци', политичке прилике на Косову обележили су сукобом бивших савезника, премијера Куртија и досадашње председнице Вјосе Османи, застој у разговорима са Србијом, препреке на путу ка Европској унији (ЕУ) и одлука америчке администрације да замрзне стратешки дијалог са Приштином.

Османи је раније имала подршку Куртија када је 2021. изабрана за председницу у косовском парламенту.

Данас су политички супарници.

Када је мандат Вјосе Османи истекао почетком ове године, Курти је није подржао за други мандат.

Курти је предложио кандидате из његове странке Ветëвендосје (Самоопредељење), али опозиција није дала подршку тим кандидатима.

Превремени парламентарни избори, трећи у мање од 16 месеци, расписани су пошто Скупштина Косова у априлу други пут није успела да изабере новог председника Косова.

Османи је учествовала на парламентарним изборима као кандидаткиња њене бивше странке - Демократског савеза Косова (ЛДК).

Куртијева странка победила је на неколико избора од 2021, а на последњим, 28. децембра добила је 51 одсто гласова, односно око 30 процената више од најближег супарника, Демократске странке Косова (ПДК).

Избори у бројкама

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.