Како гледање заласка сунца утиче на ваше здравље

Уочи мог венчања, родитељи, будуц́и муж и ја смо гледали прелеп, незабораван залазак сунца са терасе куц́е у Кејп Коду, Масачусетс.

Кејп Код је познат по светлости „златног сата“.

На полуострву готово у потпуности окруженом водом, влага расипа светлост Сунца када се приближи хоризонту, стварајуц́и низ посебно живих наранџастих, златних и ружичастих нијанси које као да се топе у мору.

Тог дана нам се приближавала и олуја која је појачавала боје да изгледају скоро психоделично.

Док су мушкарци фотографисали сцену, моја мајка и ја смо стајале и гледале, дрхтец́и на свежем септембарском ваздуху.

Када смо се вратиле унутра, загрлила сам је.

Све наше досадне бриге пре венчања као да су нестале са Сунцем.

Иако је олакшање због краја дугог дана несумњиво помогло, гледање заласка сунца је вероватно такође играло улогу.

У ствари, све је више доказа да заласци и изласци сунца, могу имати значајан утицај на наш мозак и ментално здравље: смањују анксиозност и депресију, а истовремено побољшавају памц́ење, креативност и сан.

Ефекат гледања заласка

Једна од главних користи долази од осећаја страхопоштовања које код нас изазива залазак сунца.

Истраживања показују да може имати велики утицај на многе аспекте нашег здравља.

Страхопоштовање је осец́ај који добијамо када сведочимо нечему огромном и дубоком што не можемо у потпуности да објаснимо и разумемо.

То може бити уметничко дело, људско достигнуц́е попут гледања некога како се порођа или чудо природе.

Таква искуства мењају нашу перцепцију и често изазивају физичку реакцију, попут суза или језе.

Међутим, подсвесно чине много више.

„Страхопоштовање нам даје осећај да смо мали, да су наши лични проблеми, недоумице, па и живот безначајни у великом свету који нас окружује“, каже Мишел Шиота, професорка социјалне психологије на Државном универзитету Аризоне у Сједињеним Америчким Државама (САД).

„Одлично је за ментално здравље јер схватамо да можда неке од ствари због којих патимо, нису заправо толико важне.“

Осећај анксиозности и претераног размишљања долазе од заглављивања у негативним мислима. Догађаји за које осетимо страхопоштовање окупирају нашу пажњу, чиме прекидају нит и врац́ајуц́и нас у садашњост.

Истраживања су показала да ова промена перспективе такође инспирише јачи друштвени ангажман, попут волонтирања и даје већи осећај сврхе.

Иако се страхопоштовање може нац́и у многим аспектима живота, од духовности до музике или визуелног дизајна, анкете показују да вец́ина људи сматра да је природа оно што их највише инспирише.

„Када питамо људе у САД да нам испричају када су осетили снажно страхопоштовање, најчешц́а категорија одговора су природни феномени – обично нека врста панорамског погледа“, каже Шиота.

Заласци и изласци сунца су главни примери према студији из 2023. године, која је мерила реакције преко 2.500 учесника на слике различитих природних окружења.

„Заласци сунца су изузетно лепи [и] лепота обично изазива страхопоштовање“, каже Џенифер Стелар, истраживачица психологије на Универзитету у Торонту у Канади, која проучава утицај позитивних емоција на здравље и благостање.

„[Заласци сунца имају] невероватно импресивну, велику и необичну лепоту у односу на то како небо генерално изгледа.“

Суперпуњење

Поред тога што нас чини да се осец́амо боље, задивљујуц́и залазак сунца може такође побољшати мождану снагу тиме што повећава наше памц́ење.

У доба када су технолошка ометања свуда око нас, то је добродошла идеја.

На пример, у експерименту који је требало да утврди да ли страхопоштовање помаже људима да боље памте, Шиота је замолио учеснике да погледају три филма, од којих је један био импресиван научни филм.

Затим су слушали причу и замољени су да се одмах сете детаља о њој.

Учесници који су гледали научни филм имали су далеко најтачније сец́ање.

Још увек није откривено шта у мозгу производи такав ефекат, каже Стелар.

Могуц́е је да су људи више фокусирани на оно што се дешава испред њих јер је импресивна ствар привукла њихову пажњу.

Истраживања такође указују да константне дозе страхопоштовања могу пружити озбиљне користи за ментално здравље.

Једна студија, на пример, открила је да редовно доживљавање страхопоштовања помаже у смањењу акутног и хроничног стреса који су људи доживели током пандемије Ковид-19.

У другој студији, истраживачи су замолили групу старијих особа да покушају да доживе тренутке задивљености, од сјаја јесењег лишц́а до израза чуђења на дечјем лицу, током кратких недељних шетњи.

После осам недеља, њихови одговори на анкету о томе шта су осец́али и видели током шетњи били су много више усмерени ка споља и описни, него одговори контролне групе.

Обе групе су такође замољене да направе селфије; осмеси група које су трагале за задивљујућим призорима били су константно шири, а како су недеље пролазиле, фаворизовале су природно окружење.

Ухватити залазак сунца док сте у шетњи природом може да доведе до осећаја задивљености.

„Природа има [здравствене] користи, а заласци сунца, који су посебно импресиван природни догађаји, имају своје користи, у поређењу са догађајима који нису везани за природу“, каже Стелар.

Дневна доза

Пошто су заласци сунца поуздани изазивачи страхопоштовања, они нам могу пружити дневну дозу здравствених користи.

Чешц́е доживљавање страхопоштовања такође има шире здравствене користи.

У студији спроведеној на 200 људи, Стелар је открио да они који су пријавили да често доживљавају позитивне емоције попут радости и дивљења константно имају најниже нивое цитокина, маркера упале у телу.

„Људи који имају вец́е нивое цитокина имају тенденцију ка вец́ем ризику од дијабетеса, кардиоваскуларних болести и депресије“, напомиње Стелар.

Није са сигурношц́у познато зашто страхопоштовање има овај ефекат на цитокине.

„Можда је то кроз осец́ај повезаности који људи осец́ају, јер друштвена подршка може помоц́и у смањењу проинфламаторних цитокина“, каже Стелер.

„Можда је то и због његове способности да смањи стрес.“

Страхопоштовање вас чак може учинити љубазнијом особом, јер је показано да осец́ај да сте мали усред нечега тако величанственог инспирише алтруистичко понашање.

Једна студија је посматрала понашање студената основних студија након што су погледали или групу џиновских стабала еукалиптуса или зграду.

Када је намерно неспретни истраживач испустио гомилу оловака током експеримента, студенти који су погледали дрвец́е помогли су му да покупи много више оловака него они који су погледали зграду.

Слично томе, ако сте задивљени лепотом заласка сунца, можда ц́ете бити склонији да будете од помоц́и или да имате више саосец́ања према онима око себе.

Ово сам открила ноц́ пре венчања: након нашег искуства са заласком сунца, добровољно сам се јављала да урадим много више него дан раније.

То ми је, заузврат, помогло да се осец́ам мирније док сам ходала низ стазу ка будућем мужу.

Бољи сан

Начин на који сунчев циклус регулише наш биолошки сат можда је одиграо улогу у мом опуштању те вечери.

Излагање природном току сунчеве светлости, од изласка до заласка сунца, има директан утицај на наше ментално и физичко здравље.

Показало се да помаже у регулисању нашег циркадијалног ритма, природног циклуса спавања и буђења који се понавља сваких 24 сата, што на крају побољшава квалитет сна.

Када је циркадијални ритам усклађен са нашим природним окружењем, епифиза нашег мозга зна када и колико мелатонина треба да произведе да би припремила тело за одмор.

Иако се гледање изласка сунца сматра јачим циркадијалним сигналом, дифузна светлост сумрака и даље игра кључну улогу као природни тајмер, сигнализирајуц́и телу да почне да се опушта.

Баш као што нас дневна плава светлост пуни енергијом, меке црвене и златне нијансе заласка сунца покрец́у парасимпатички нервни систем, смањујуц́и кортизол за мирнији сан.

Вештачко светло ноц́у, насупрот томе, ремети ове сигнале, што доводи до лошег квалитета сна.

„Поремец́ај циркадијалног ритма повезан је са повец́аним ризиком од депресије и анксиозности“, каже Маријана Фигеиро, професорка истраживања светлости и здравља на Медицинском факултету Икан на Маунт Синају у Њујорку.

Наш циркадијални ритам такође управља циклусом кортизола. Ако није синхронизован, може изазвати скокове кортизола у неповољним временима.

У регулисаном систему, кортизол расте око 30 минута после буђења, обезбеђујуц́и нам енергију за дан, а затим полако опада како се приближава ноц́.

Редовно излагање вештачкој светлости, посебно плавој светлости са екрана након заласка Сунца, може преварити систем који производи кортизол да га производи више када нам није потребан.

Хронично високи нивои кортизола могу изазвати мноштво здравствених проблема, међу њима депресију, анксиозност, когнитивно оштец́ење и кардиоваскуларно оптерец́ење.

Фигеиро каже да нашом регулацијом колико смо изложени светлости и мраку можемо да се супротставимо овоме.

Није ни чудо што су научници поставили хипотезу да смо „дизајнирани да видимо и изласке и заласке сунца као нешто што нам заокружује дан“, ​​каже она.

Ако вам распоред не дозвољава да гледате и излазак и залазак сунца, научници можда имају заобилазно решење.

Студија из 2024. године открила је да ЛЕД светло, које имитира дифузне нијансе заласка и изласка сунца, значајно помаже у регулисању циркадијалних ритмова људи.

Нисам баш добро спавала после заласка сунца пре венчања, али то није изненађење с обзиром на то шта ме чекало на хоризонту.

Мој муж и ја ц́емо ове јесени прославити 10 година брака и сада гледамо сваки залазак сунца који можемо.

Најбољи које смо видели су и даље на Кејп Коду, где ц́емо бити за нашу годишњицу.

На основу науке о заласцима сунца, они можда чине више добра за наша тела и умове него што сам икада претпостављала.

Погледајте колико се Сунце променило за деценију

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk