Смрт Ратка Младића: У Босни судар две стварности, у Србији опрезно уз бакље

Ратко Младић и чувар у судници у Хагу

Аутор фотографије, Michel Porro/Getty Images

Потпис испод фотографије, Ратко Младић и чувар у судници у Хагу
    • Аутор, Јелена Субин
    • Функција, ББЦ новинарка
  • Објављено
  • Време читања: 5 мин

Смрт Ратка Младића, осуђеног за ратне злочине и геноцид у Сребреници, још једном је указала на нимало искорењене балканске поделе више од 35 година по окончању првог оружаног сукоба у Европи после Другог светског рата.

У Босни и Херцеговини, попришту троипогодишњег међуетничког рата, у два ентитета - Федерацији БиХ и Републици Српској - виде се слике две аутономне стварности.

У Републици Српској, политичари и Младићеве присталице тугују и славе „хероја" који је „убијен", окупљајући се на трговима палећи свеће и полажући венце и цвеће „генералу који је спасио Србе."

У Сарајеву и другим градовима Федерације, Младић је „крвник“ и „ратни злочинац“, чија улога у геноциду у Сребреници и скоро четворогодишњој опсади Сарајева не сме да се заборави.

Младић, бивши генерал Војске Републике Српске, умро је у 84. години у затворској болници у Хагу током издражавања казне доживотног затвора.

Из Србије су се прво огласили навијачи - током утакмице у Чешкој, присталице Црвене Звезде развиле су транспарент „Генерале, вечна слава и хвала" и скандирале Младићево име.

Због тога, као и због додатног промовисања на званичном профилу на друштвеним мрежама, уз емоџи салутирања, Меморијални центар Сребреница (МЦС) затражио је од УЕФА трајну дисквалификацију клуба из УЕФА такмичења.

„Клуб, који свесно користи своје званичне комуникацијске канале за ширење порука којима се велича човек правоснажно осуђен за геноцид, не може такво поступање свести на понашање навијача.

„Ово више није само питање трибине, већ институционалног односа клуба према вредностима на којима УЕФА заснива европски фудбал", наведено је у пријави.

И бивши ватерполиста Александар Шапић, данас градоначелник Београда, оставио је поруку на друштвеним мрежама - „Почивај у миру, генерале. Нека ти је вечна слава и хвала".

Вучић се огласио дан касније

До прве изјаве председника Србије Александра Вучића требало је чекати скоро 24 сата, иако је у међувремену изјавио саучешће породици преминулог норвешког краља.

Још се не зна када ће бити Младићева сахрана и где, рекао је Вучић током обраћања са сајма шљива у Осечини, у Западној Србији.

У контакту је са породицом, којој је изјавио саучешће, додао је председник, који је 2007, као опозиционар, лепио плакате са натписом Булевар Ратка Младића у Београду, а годину касније, предводио протесте због хапшења Радована Караџића, такође осуђеног за ратне злочине и геноцид.

Време сахране зависи од процедура трибунала у Хагу, као и од одлуке коме ће бити предато тело, рекао је Вучић.

„Начули смо за ту жељу да буде сахрањен поред ћерке (у Београду), али још ништа не знамо.

„Помоћи ћемо да све буде пристојно и достојанствено", рекао је Вучић, успут критикујући однос Запада и Трибунала према оптуженицима српске националности.

ББЦ на српском је покушао да контактира Младићевог сина Дарка, али се до објављивања овог текста он није јавио.

Расправе око места сахране Младића распирио је министар правде Ненад Вујић, први званичник Србије који је реаговао на његову смрт, рекавши да би могла да буде одржана уз највише војне почасти.

„Младић је генерал и знају се протоколи. Зна се и његова улога, али и оно што му припада то ће сигурно бити испоштовано".

Улице Београда 2007.

Аутор фотографије, ANDREJ ISAKOVIC/AFP via Getty Images

Потпис испод фотографије, Улице Београда 2007.

Локални медији пишу да би Младић могао да буде сахрањен на Топчидерском гробљу у Београду, поред ћерке која је извршила самоубиство током рата 1994. године.

Иако Младићеве присталице и неки политичари траже да буде сахрањен уз војне и државне почасти Србије, Закон о војсци Србије предвиђа да се чин губи уколико је њен припадник осуђен на безусловну казну затвора дужу од једне године.

Када изгуби чин, војник не може бити сахрањен по војним почастима.

Ипак, у Србији су неки хашки осуђеници бивали сахрањени уз највише војне почасти, попут Небојше Павковића, пензионисаног генерала осуђеног за ратне злочине на Косову.

Ратко Младић имао је двојно држављанство, Босне и Херцеговине и од 1993. године Србије, рекао је раније Расим Љајић, некада шеф Акционог тима за сарадњу са Хашким трибуналом.

Одавање почасти Ратку Младићу

Аутор фотографије, Reuters

У Босни, две стварности

Док бошњачки политичари, странке и удружења жртава поручују да Младићева смрт не мења судски утврђене чињенице о злочинима, у Републици Српској су организоване бакљаде, одавање почасти и полагање венаца.

Младићеве присталице окупиле су се у Зворнику, Вишеграду, Источном Сарајеву, али и Сребреници и Братунцу, где је Младићева војска 1995. спровела геноцид над 8.000 бошњачких мушакараца и дечака.

За породице жртава најбитније што је суд у Хагу одржао реч и спровео доживотну казну затвора без смањења или ублажавања, рекла је Када Хотић, потпредседница Покрета Мајке енклаве Сребреница и Жепа.

Све са чиме се данас породице суочавају, директан је резултат одлука некадашњег команданта Војске Републике Српске, додала је.

„Да он није ушао у Поточаре, ја данас не бих тражила кости чланова моје породице. Све што данас тражимо по масовним гробницама било је под његовом наредбом.

„Он је свој живот завршио, а даље нека му суди драги бог", казала је.

Зукан Хелез, министар одбране БиХ, написао је на Фејсбуку да је Младић за собом „оставио Сребреницу, Сарајево, масовне гробнице и хиљаде уништених живота, завршио је управо тамо где му је било место - у Хагу, под пресудом за геноцид и најтеже ратне злочине".

„Смрћу не долази опрост. Не бришу се масовне гробнице. Не враћају се убијена деца. Не враћају се очеви, мајке, браћа и сестре.

„Остаје само срамота, пресуда и крвави траг злочина", написао је Хелез.

Милорад Додик, бивши председник Републике Српске, тврди да би Младић живео дуже да му је Механизам у Хагу „дозволио другу врсту лекарске помоћи".

Тврди да је реч о човеку који је поштован у српском народу.

„Човек који је несумњиво показивао и људски и војнички карактер, без обзира што су, измишљајући колективну одговорност, и њега стрпали у причу о одговорности за одређене догађаје", казао је Додик за Радио-телевизију Републике Српске (РТРС).

Младић је, каже, као командат војске стао на чело „да би бранио Србе, а не да чини било какве злочине према другима".

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk