Тони Каскарино за ББЦ: О римској ноћи за памћење, лажном доктору Споку и неуништивим Ирцима

    • Аутор, Марко Протић
    • Функција, ББЦ новинар
  • Објављено
  • Време читања: 8 мин

Средина је јуна 1994, њујоршки асфалт се малтене топи под зрацима Сунца, а група момака у зеленим тренеркама, качкетима и мајицама са грбом на којем је детелина са три листа, шета чувеном Петом авенијом.

Док разгледају зграде које парају небо, прилази им један од пролазника и пита:

„Хеј момци, одакле сте и шта радите овде?“

Највиши међу њима, помало изненађен питањем, одговара:

„Ми смо из Ирске, дошли смо да играмо на Светском првенству".

Тако се тај високи момак, Тони Каскарино, у разговору за ББЦ на српском присетио колико је на улицама градова у Сједињеним Државама људе занимао Мундијал 1994.

„Заиста нису много знали о томе, јер су Америком толико доминирали кошарка, бејзбол, амерички фудбал.

„Али сада ће сигурно бити другачије, долазак играча као што су Лионел Меси и Луис Суарез је подигао фудбал у тој земљи, а већ дуго имају и сјајне женске екипе", каже Каскарино, који данас ради као коментатор за радио ТалкСпорт и пише колумне у Тајмсу.

Република Ирска се, попут Србије, није пласирала на Мундијал у САД, Канади и Мексику, а последњи пут је била део светске смотре 2002.

Тони Каскарино је био део најуспешније генерације у историји ирског фудбала - оне коју је са клупе предводио Џек Чарлтон.

Играла је та екипа на Европском првенству 1988. Немачкој, а потом и на два Мундијала заредом - 1990. у Италији и 1994. у САД.

„Мундијал у Италији је за мене био посебан из више разлога - први пут у каријери сам играо Светско првенство и то у земљи одакле је пореклом мој отац.

„А Италија је имала у то време и најјачу фудбалску лигу на свету", каже Каскарино.

У квалификацијама за турнир у Италији, Каскарино је дао два гола, а сећа се еуфорије која је захватила „Смарагдно острво".

Каже да га увек обузме носталгија када се присети овог турнира.

„Осетио сам то узбуђење и у породици, морао сам да набавим карте за бар 30 чланова фамилије и пријатеља", говори.

Жреб је хтео да Ирци у групи буду са две силе - Холандијом, тадашњим прваком Европе, и великим ривалом Енглеском, а ту је био и Египат.

„Ужасна кишовита ноћ на Сардинији", јасно као дан 36 година касније Каскарино црта слику утакмице са Енглезима.

Али Ирска је била борбена и храбра и освојила бод.

Каскаринов директни противник на терену био је дефанзивац Тери Бучер, за кога наглашава да је, „један од најбољих штопера у енглеској лиги у то време".

Занимљиво је било и у припреми утакмице, јер селектор Џек Чарлтон, Енглез, није желео да изгуби од репрезентације са којом је као играч 1966. освојио титулу светског првака.

„Његов брат Боби Чарлтон дошао је да разговара са Џекијем код нас у камп.

„Мора да је то био чудан осећај за два брата", каже Каскарино.

Такмичење у групи, Ирци су завршили са три освојена бода - јер су сва три меча одиграли нерешено.

Против Египта у Палерму није било голова и Каскарино каже да су сви у тиму били разочарани, селектор Чарлтон љут на њих, а медији су их „разапели".

Утисак су поправили у трећем ремију, против Холандије коју је тада предводио један од два најмоћнија трија у светском фудбалу - Руд Гулит, Марко ван Бастен и Франк Рајкард, сви чланови Милана.

Други трио долазио је из Немачке и из другог миланског клуба, а чинили су га Лотар Матеус, Јирген Клинсман и Андреас Бреме.

„Нисмо победили ниједну утакмицу у групи, али нисмо ни изгубили. То је оно чувено питање како гледате - да ли је чаша полупразна или полупуна", наглашава Каскарино.

Ђенова, родни град великог морепловца Кристофера Колумба, и 25. јун 1990. уписани су у историју ирског фудбала.

У дуелу са Румунијом, репрезентација Ирске је победила после пенала и пласирала се међу осам најбољих на свету.

Али, далеко од тога да је ова утакмице била спектакл.

„Румуни су играли деструктивно, мада ни ми нисмо створили много шанси", признаје бивши фудбалер.

Много занимљивије је било приликом извођења пенала, а Каскарино није ни знао да ће извести ударац са 11 метара.

„Седео сам на центру и саиграч Реј Хаусон ме пита: 'Да ли ти шутираш?'

„Имали смо тројицу одређених и недостајала су нам двојица и Хаутон ми је рекао: 'Мораш'", каже Каскарино.

Али није се Хаутон ту зауставио, већ је хтео да мотивише саиграча.

„Викнуо је - 'јеси ли човек или миш', а други саиграч Енди Таунсенд добацио је 'додај му сир'".

Као из топа је после тога Каскарино кренуо ка лопти - није био 'миш', дао је гол из пенала, а Ирска је касније прошла.

Победа над Румунијом значила је за Ирце одлазак у Вечни град и дуел са домаћом Италијом на Олимпијском стадиону.

Азури су словили за фаворите, тако да Каскарино и другови нису осећали притисак, а каже да их је додатно растеретио потез селектора Чарлтона.

„Вече пре меча, сазвао је састанак у хотелу и када смо сишли на рецепцију, сачекала су нас два бурета Гиниса.

„Џек нам је рекао је: 'Сутра играте против Италије на Олимпијском стадиону у Риму, и судија вам нец́е ништа дати. Дакле, попијте пар пива вечерас, јер ц́ете сутра иц́и куц́и".

Те ноц́и Ирци су се забављавли у хотелу, дружили се са италијанском полицијом и запосленима.

Следеће вечери су играли на Олимпику, изгубили од Италије 1:0, али према Каскариновим речима, пружили најбољу партију на турниру.

„Чарлтом ми је годинама касније рекао да није желео да узимамо таблете за спавање.

„Попијеш неколико Гиниса, мало се забавиш, наспаваш, прошеташ, дремнеш поподне и спреман си за вече - то је био његов резон, а однос је тражио само крв и зној сваког дана".

Америка огрнута у ирске заставе

Четири године касније, Каскарино је поново био део ирског тима, али је због проблема са повредом, одиграо само једну утакмицу - у поразу 2:0 од Холандије у осмини финала.

„Истегао сам мишиц́ листа недељу дана пре почетка Мундијала када смо бежали од грмљавине на припремема - са терена смо утрчали у теретану и ту сам се повредио", рекао је бивши фудбалер Челсија, Милвола и Селтика.

Ирци су у првом колу, пред 80.000 на стадиону Џајантса у Њујорку, направили сензацију и победили Италију 1:0.

Каскарино се присећа да су Италијани деловали „шокирано", као и да је његов саиграч Пол Мекграт, „ставио у џеп" Роберта Бађа, тада вероватно најбољег фудбалера на свету.

Њујорк и 350 километара севернији Бостон традиционално имају велике ирске заједнице, али интензитет подршке са трибина изненадио је и играче ове репрезентације.

„По целом стадиону су биле ирске заставе са натписима градова из целе земље.

„А Џек Чарлтон ми је у шали рекао - изгледа да си ти један од ретких Италијана на стадиону", наводи Каскарино.

Ако је у Њујорку Ирце дочекала врућина, у другом колу против Мексика у Орланду на Флориди био је - пакао.

Мексиканци су победили са 2:1, а Ирци су тек у наредној утакмици групне фазе, освојивши бод против Норвешке, осигурали осмину финала.

„Колико је само било вруће у Њујорку, а тек на Флориди - тада није било паузе за освежење.

„Мислим да смо у Орланду играли на 43 степена, имао сам осећај као да трчимо у сауни", сећа се.

Баш у овом граду у срцу Флориде, Каскарино је други пут тог лета у Америци видео колико их фудбал није занимао.

„У хотелу је била конвенција љубитеља Звезданих стаза. Сец́ам се да сам ушао заједно Џоном Олдриџом и Рејом Хаутоном, а поред нас - лажни доктор Спок и капетан Кирк.

„У холу скоро да није било фудбалских навијача, већ само људи обучених као ликови из Звезданих стаза - популарних 'трекија'", додаје.

У Орланду се и завршила друга ирска авантура на Мундијалу - Холандија је била прејака, лако је славила са 2:0 головима Дениса Бергкампа и Вима Јонка.

Каскарино на предстојећем Мундијалу као главне фаворите види Французе, иако каже да му се свиђа бразилска екипа.

„Волим Рафинију и Винисијуса. Ту је и Португал која има невероватан талентован везни ред", оцењује.

Јапан му је интересантна селекција, а очекује да изненађење направи неки афрички тим.

„Сенегал, Обала Слоноваче, Мароко, неко од њих ће стићи далеко, верујем чак до полуфинала", прогнозира.

Каскарино каже да верује да би Хрватска могла да направи добар резултат, ако Лука Модрић и остали искусни играчи буду здрави и спремни.

„А Босну предводи Џеко, има 40 година. Али није то чудно, многи селектори су одлучили да зову искусне играче - Роналдо, Меси, Лукаку, Нејмар.

„Знају тренери да без искуства нема ни резултата", закључује Каскарино.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk