'Plikovi na stopalima i opekotine od peska': Čak i afričke kamile pate od ekstremnih vrućina

Iako su poznate kao „brodovi pustinje“, čak ni kamile nisu pošteđene rasta temperature u Africi.

Region Afar, u severoistočnoj Etiopiji, jedno je od najvrelijih i najsuvljih mesta na Zemlji, gde nomadi često kamilama prevoze so kroz pustinju.

„Mogu da vidim kako moje kamile pate od ekstremnih vrućina“, kaže Ali Umer, gonič kamila iz Semere u Afaru, za BBC.

„Dobijaju plikove na stopalima, oči im postanu vodenaste, a vreli pesak im ostavlja opekotine na koži i spali im dlaku dok sede“, kaže 40-godišnjak, vlasnik oko 500 kamila.

Prošlog meseca je, kako kaže, zbog ekstremne vrućine izgubio osam mladunčadi kamila.

Sve je postalo mnogo intenzivnije i teže, smatra.

„Čak i vetar, koji je nekad nosio hladan vazduh, sada nosi vrelinu“, kaže, dodavši da je ove drastične promene u temperaturi primetio u poslednjih nekoliko godina.

Umer nije jedini s ovim zapažanjima.

Naučnici, borci za zaštitu životinja i razna istraživanja ukazuju da na stres, iscrpljenost, dehidraciju i učestalost bolesti kao direktne posledice ekstremnih vrućina.

Visoka temperatura takođe indirektno dovodi do patnje kamila, izazivajući ozbiljnu nestašicu vode, vegetacije i smanjenih prostora u hladu.

Severna Afrika i Rog Afrike su dom za oko 80 odsto najveće populacije jednogrbih kamila na svetu.

Godinama ih farmeri i goniči stoke u ovim regionima koriste zbog njihove otpornosti na surove vrućine i suše.

Ali studija iz Etiopije, objavljena 2025. godine, ukazuje da su visoke temperature i promenljivost klime imali štetan uticaj na zdravlje, produktivnost i reproduktivnost krda kamila.

U susednoj Somaliji, situacija deluje još ozbiljnije.

Istraživanje objavljeno u junu pokazuje da je smrtnost kamila povezana sa sušama postala široko rasprostranjena kriza.

Pogađa skoro 46 odsto domaćinstava koje poseduju kamile.

Studija je obuhvatila gotovo 6.000 pastirskih domaćinstava i pokazala da je nivo smrtnosti najviši u severnim regionima, u pojedinim mestima i do 73 odsto.

Ekstremna vrućina je glavni izvor suše u regionu, mada drugi faktori kao što su neadekvatne veterinarske usluge i upravljanje životinjama pogoršavaju stvari, kažu eksperti.

Veterinari kažu da leče sve više bolesnih kamila i viđaju više smrti od ekstremnih vrućina i suša.

„Prisustvujemo značajnom porastu slučajeva hipertermije kod kamila zbog čega dobijaju mnoštvo infekcija“, kaže za BBC Hasan Nuja Gujo, veterinar u okrugu Marsabit u severoistočnoj Keniji na granici sa Etiopijom.

„U poslednje dve godine, videli smo povećanje smrti kamila od više od 15 odsto u našoj zemlji zbog ekstremne vrućine.“

Rasprostranjenost bolesti među kamilama i smanjeni prinos mleka neke su od posledica klimatskih promena, među koje spada i toplotni stres, prema drugoj studiji sprovedenoj na Rogu Afrike.

Slična stvar se dešava i u Severnoj Africi.

Studija u Alžiru, objavljena ove godine, pokazala je značajan porast smrti kamila tokom letnjih toplotnih talasa.

„Analiza ističe potrebu za ciljanim intervencijama, kao što su strateško sledovanje vode, dopunsko hranjenje i pojačani nadzor bolesti“, kaže se u studiji.

Iz Svetske meteorološke organizacije kažu da su ekstremne vrućine postale uobičajene u nekoliko zemalja Severne Afrike.

Jasan je trend rasta još od 1981.godine.

Veliki broj zemalja u regionu i na Bliskom istoku je 2024. prijavila temperature iznad 50 stepeni Celzijusovih.

Izveštaj Svetske meteorološke organizacije, Stanje klime u Africi 2025. godine, zabeležio je najrapidnije zagrevanje kod šest podregiona - 0,43 stepeni po deceniji - između 1991. i 2025. godine.

Stručnjaci kažu da kamile bez previše truda izlaze na kraj sa vrućinom do oko 40 stepeni, uglavnom dozvoljavajući da im telesna temperatura fluktuira za nekoliko stepeni.

Radeći to one izbegavaju da se znoje, što im, u kombinaciji sa koncentrisanim urinom i suvim fekalijama, pomaže da minimizuju gubitak vode.

Debela koža im istovremeno pomaže da odbiju sunčevu radijaciju.

„Ali takođe mogu da dožive toplotni stres kad temperature porastu“, kaže doktor Muhamed Bengumi, naučnik pri Organizaciji za hranu i poljoprivedu Ujedinjenih nacija (FAO), specijalizovan za zdravlje kamila, a koji radi u Severnoj Africi.

„U mnogim delovima Sahare letnje temperature sada često premašuju 50 stepeni, povećavajući rizik od teškog toplotnog stresa, naročito u kombinaciji sa smanjenom vegetacijom, nestašicom vode i ograničenim pristupom hladu“, rekao je on za BBC.

Profesor Abdelmadžid Čema sa Univerziteta Gardaia u Alžiru, koji je sproveo eksperimentalne radove na kamilama u Sahari, došao je do sličnog zaključka.

„Naši radovi pokazuju da produžena danonoćna vrućina iznad 41 do 45 stepeni direktno napada njihove ćelije“, rekao je on za BBC.

Za kamile to znači da se njihov metabolizam - kad nastupi toplotni stres - uspori, kako bi ograničio unutrašnju proizvodnju toplote, što dovodi do naglog smanjenja unosa hrane, a potom i opšteg zamora.

To dalje dovodi do smanjenja proizvodnje mleka i izaziva reproduktivne poremećaje.

Profesor Muhamed el Kasmi, stručnjak za životinjsku hidrobiologiju sa Univerziteta u Kazablanki, u Maroku, ima dugu listu efekata toplotnog stresa koji su on i njegov tim primetili na kamilama.

Među njima su mršavljenje, inflamacija, bolesti mišića i kostiju, hemijska neravnoteža zbog otkazivanja bubrega i zarazne bolesti izazvane parazitima.

Iako je ekstremna vrućina prevashodni krivac, njeni uticaji su postali ozbiljni u kombinaciji sa drugim faktorima, kao što su nestanak vegetacije i vode, nedostatak hlada i neadekvatne veterinarske usluge, kažu eksperti.

Zbog ovoga su mnogi goniči u Etiopiji preselili kamile iz severnog regiona, gde su ove životinje obitavale od vajkada, na jug, gde su voda i vegetacija relativno dostupni, kažu tamošnji stručnjaci.

„I ovo nije sezonska selidba goniča“, kaže Danijel Gelan, profesor i istraživač razvoja pastirstva sa Univerziteta Vižn u Etiopiji.

„Oni zauvek napuštaju severnu oblast, zbog ekstremnih vrućina i suše ne mogu više da održe uzgoj kamila tamo“, kaže on za BBC.

Rog Afrike se oporavlja od najduže i najteže zabeležene suše koja je trajala od 2020. do 2023. godine, ali sada doživljava novu rundu surovih vremenskih uslova, prema dobrotvornoj organizaciji Oksfam.

Cena vode u nekim delovima Somalije je zbog suše skočila za više od 2.000 odsto.

Umer, gonič stoke iz Afara, rekao je da je bio zabrinut da bi njegove kamele svakog trenutka mogle da uginu.

Njegova zabrinutost je validna, kaže profesor Čema.

„Iako kamile ostaju poslednja linija odbrane goniča stoke protiv pustinje, neprikosnoveni intenzitet toplotnih talasa direktno ugrožava njihove vitalne funkcije, pretvarajući ovu istorijski otpornu životinju u klimatsku žrtvu“, kaže on.

Dodatno izveštavanje: Firehivot Kasa iz BBC-ja na amharskom

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk