Tektonski poremećaji u fudbalu: Da li pretnje bojkotom Mundijala znače kraj Infantinove ere

Prava bomba od saopštenja odjeknula je svetom fudbala u četvrtak, 30. jula - UEFA gotovo da nije mogla da povuče dramatičniji potez.

„UEFA i njeni nacionalni savezi neće učestvovati u FIFA takmičenjima.“

Deset oštrih reči.

Tako glasi konačan odgovor na plan predsednika FIFA Đanija Infantina da proda 20 odsto udela u novoosnovanoj kompaniji koja bi upravljala takmičenjima svetske kuće fudbala, među kojima je i Svetsko prvenstvo.

Ideja je da FIFA zadrži kontrolu nad tom kompanijom, ali da deo kapitala obezbede privatni investitori, među kojima je i Džošua Kušner, brat zeta američkog predsednika Donalda Trampa.

Šta sada sledi?

Stiče se utisak da u ovom trenutku niko od ključnih ljudi u svetskom fudbalu ne zna kako će se situacija dalje razvijati.

„Nisam siguran da je iko razmišljao o posledicama kada je doneta ovakva odluka“, kaže visoki izvor iz evropskog fudbala, upitan šta ova odluka znači za Svetsko prvenstvo za igračice do 20 godina, koje počinje 5. septembra u Poljskoj i na kom učestvuje veliki broj evropskih reprezentacija.

Pretnja bojkotom prerašće u stvarnost ukoliko Infantinov finansijski plan bude usvojen.

Pošto je 19. septembar krajnji rok da nacionalni savezi prihvate FIFA ponudu i obezbede uplatu od 20 miliona dolara, teoretski bi pojedine reprezentacije mogle da napuste turnir usred četvrtfinala, pa čak i pre polufinala.

Posle toga slede baraži za Svetsko prvenstvo za žene u oktobru, u kojima učestvuju Engleska, Škotska, Vels, Severna Irska i druge reprezentacije.

„Vels na jesen igra baraž za plasman na Svetsko prvenstvo i to bi mogao da bude naš prvi odlazak na Mundijal“, rekla je potpredsednica UEFA i bivša reprezentativka Velsa Lora Mekalister za BBC Radio 5 Live.

„Niko ne može ni da zamisli da ne učestvujemo u tome.

„Ali da budemo potpuno jasni - ovo nije problem koji je napravila UEFA, nego FIFA.“

Niko ne želi da igrači ispaštaju, niti da reprezentacije ostanu bez prilike da nastupe na najprestižnijim takmičenjima, dodaje.

„Međutim, dovedeni smo u bezizlaznu situaciju i odgovornost za to snosi FIFA.“

Može li Infantino ovo da preživi?

U ovom trenutku niko ne može sa sigurnošću da kaže šta će se dogoditi.

Niti šta čeka Infantina.

Posle saopštenja UEFA usledila je i reakcija KONKAKAF-a, konfederacije koja upravlja fudbalom u Severnoj i Centralnoj Americi i koja je bila domaćin ovogodišnjeg Svetskog prvenstva.

Jednoglasno su odbacili predloženi plan.

Debi Hjuit, predsednica Fudbalskog saveza Engleske, ujedno i potpredsednica FIFA, otvoreno se usprotivila predlogu na vanrednom sastanku UEFA 30. jula.

Iz Fudbalskog saveza Engleske su potom saopštili da u ovom pitanju stoje „rame uz rame sa evropskim kolegama“.

Predsednik Fudbalskog saveza Škotske Majk Mulrani, koji je ujedno i predsednik Finansijskog komiteta FIFA, izjavio je da se škotski savez „bez ikakve rezerve“ slaže sa stavom UEFA.

Oni koji su javno govorili o ovom pitanju uglavnom ističu dva razloga za ogorčenje - gotovo potpuno odsustvo konsultacija sa njima, kao i sam sadržaj predloga.

„Bes“, rekao je jedan izvor, opisujući atmosferu na vanrednom sastanku UEFA.

FIFA je, s druge strane, objavila novo saopštenje u kojem tvrdi da su konsultacije oko predloga „poremećene netačnim medijskim izveštavanjem“.

„Poštujemo komentare i zabrinutost koje su iznete u javnosti i ostajemo posvećeni otvorenim i demokratskim konsultacijama.

„Niko ne prodaje fudbal. To je nešto o čemu FIFA nikada ne bi ni razmišljala.“

Infantino je 2016. postao predsednik FIFA.

Na izborima jue pobedio predsednika Azijske fudbalske konfederacije šeika Salmana al Kalifu - 115 prema 88 glasova.

Švajcarac bi u martu 2027. trebalo da se kandiduje za četvrti mandat.

Do ove sedmice gotovo svi su očekivali da će biti ponovo izabran bez protivkandidata.

Brojni nacionalni savezi širom sveta, među kojima su pojedini evropski, već su najavili da će podržati 56-godišnjeg predsednika FIFA.

Međutim, izvori tvrde da ogromna većina članica KONKAKAF-a, osim što odbacuje njegov plan, više nema poverenja u Infantinovu sposobnost da vodi svetski fudbal.

Ili ga je u potpunosti izgubila.

Zbog toga se već govori o pronalaženju kandidata koji bi mu izašao na crtu.

Jedno od imena koje se pominje jeste Naser al-Kelaifi, što nije iznenađenje.

Biznismen iz Katara je već godinama jedna od najuticajnijih figura u svetskom fudbalu, ne samo kao predsednik dvostrukog uzastopnog osvajača Lige šampiona Pari Sen Žermena, već i kao prvi čovek udruženja evropskih klubova.

Nakon propasti ideje o evropskoj Superligi, Al-Kelaifi je preuzeo rukovođenje tadašnjim Udruženjem evropskih klubova, koje je kasnije preimenovano u Evropski fudbalski klubovi.

Još važnije, organizaciju je proširio na više od 800 članova - od najvećih evropskih jedino je Real Madrid ostao van nje.

Teoretski, upravo bi Al-Kelaifi bio najozbiljniji izazivač Infantinu.

Međutim, on to ne želi, prema izvorima bliskim 52-godišnjem funkcioneru.

„Zaista, zaista, zaista ne želi taj posao“, rekao je izvor u četvrtak.

Istorijski gledano, aktuelni predsednici FIFA gotovo nikada nemaju protivkandidate na izborima.

Poslednji predsednik koji je izgubio izbore bio je Englez ser Stenli Raus, koga je 1974. godine pobedio Brazilac Žoao Avelanž.

„Iskreno, ne znam“, rekla je Lora Mekalister kada je upitana da li će Infantino ostati na funkciji.

Bivši predsednik Fudbalskog saveza Engleske Dejvid Bernstin dobio je isto pitanje od BBC Sporta.

„U svakoj normalnoj organizaciji, kada bi neko morao da odustane od ovako krupnog projekta, vrlo verovatno bi bio smenjen“, odgovorio je Bernstin.

„Ali FIFA nije normalna organizacija… Ako zadrži podršku dovoljnog broja nacionalnih saveza, ostaće na funkciji.“

Krister Olson, bivši izvršni direktor UEFA, rekao je za BBC da je Infantino ovoga puta preterao i da bi njegova pozicija mogla ozbiljno da bude ugrožena.

On smatra da bi FIFA trebalo da sprovede reformu prema kojoj bi se mesto predsednika rotiralo između predstavnika različitih konfederacija, umesto da se „tolika moć daje jednom čoveku“, poput Infantina, Sepa Blatera i Avelanža.

Na pitanje da li Infantino treba da bude smenjen, Olson je odgovorio:

„Mislim da bi to bio novi početak za fudbal.“

Razlaz UEFA i FIFA?

Iako UEFA okuplja samo 55 od 211 članica FIFA, po kvalitetu i značaju evropski fudbal je daleko najjača konfederacija.

Na poslednjim izdanjima Svetskog prvenstva, Svetskog prvenstva za žene i Svetskog klupskog prvenstva, čak tri od četiri polufinalista bila su iz Evrope.

Kada bi evropske reprezentacije i klubovi zaista bojkotovali FIFA takmičenja, finansijske posledice bile bi ogromne i gotovo sigurno bi srušile Infantinove projekcije o proizvodu vrednom 40 milijardi dolara, koje je izneo u pismu nacionalnim savezima.

Dejvid Bernstin smatra da rešenje mora da se pronađe.

„Ne mogu da verujem da će dugoročno doći do raskola, jer bi svi bili na gubitku.

„FIFA ne može sebi da priušti da evropske reprezentacije ne igraju na njenim takmičenjima, a iskreno, ni Evropa ne može sebi da priušti da ostane van njih“, smatra Bernstin.

Ovoga puta, kako kaže, Infantino mora da odustane.

„Ovakav dogovor nije prihvatljiv.

„Ovo je posao sklopljen među prijateljima i to nije ispravan način - ako FIFA želi da prikupi kapital, postoje mnogo bolji načini da to uradi.“

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk