Како бих преживео без климе

Волим да дођем и радим у канцеларији, не од куће. Поготово лети.

Не смета ми ни мраз, ни киша, али све изнад 20 степени Целзијуса за мене је елементарна непогода.

Ретко ко се радује одласку на посао, али ја да - кад је напољу већ у седам ујутру 30 степени, а знам да ћу ући у већ расхлађену редакцију.

Наравно, неизбежне су и расправе са колегиницама којима је увек хладно, али им кажем: „Што нисте остале код куће?" или: „Обуците џемпер".

Звучи недемократски, али је демократија прецењена - у овом случају.

Пре него што почнете да ме критикујете, имајте у виду да људи који се претерано зноје, па и по лицу, изгледају као да су изашли испод туша - а додатна олакшавајућа околност по мене је и што носим наочаре за вид које се замагљују.

Понекад и одлажем повратак кући само да бих још мало уживао у благодетима клима уређаја.

И у стану имам клима уређај. Не укључујем га јер мојој партнерки смета, али ми је важно да знам да је ту.

Купио сам и вентилатор - само за мене - и спасао ме је током Европског првенства у фудбалу пре две године.

Пазим га и мазим као члана породице.

Знам да није здраво када се сатима удише ваздух који циркулише унутар исте просторије, али ми је довољно само да замислим да треба да кренем кући по 35 степени - дај климу на још који степен доле.

Шта бих без климе, питам се.

Сећам се да смо 1980-их и 1990-их, док клима уређаји нису ушли у наше животе (ко год да их је измислио заслужује Нобелову награду), у стану на Бановом брду користили природно луфтирање - отворимо прозор собе на 11. спрату, јер одатле вуче „цуг", све комшије на спрату отворе улазна врата ет воила!

Водио сам рат са братом са којим сам делио собу јер „њему дува преко крста", а ја сам хладио чаршав у фрижидеру само да бих легао на хладно.

Стручњаци из Завода за јавно здравље у Београду саветују да се клима укључује само кад је спољна температура ваздуха виша од 30 степени, а ако није, онда је довољно отворити прозоре.

Лекари кажу и да би разлика између климатизованог простора и спољне температуре требало да буде између пет и десет степени.

Не спорим стручност лекара, али ја пратим мој организам - а он каже: „Ноћ ћеш прегурати само ако ти је укључена клима на 20 степени или ако вентилатор дува директно у тебе - на најјаче".

Слично, очигледно, мисли и више од 58 одсто становништва Србије који имају клима уређаје у домовима, подаци су Републичког завода за статистику.

Европа: И недостатак новца и политика

Док су у Београду и другим градовима у Србији и на Балкану, клима уређаји постали готово саставни део фасада, у неким западноевропским државама око њих се води ужарена политичка расправа, поготово у Француској.

Фрапирао ме је податак да само 25 одсто домаћинстава у Француској има уграђене клима уређаје.

Покрет зелених дуго се одлучно противио идеји о масовном уграђивању клима уређаја у француским домаћинствима, школама и болницама, али топлотни таласи који се понављају из године у годину натерали су и њих да промене став.

„У Европи једноставно немамо традицију климатизације јер до релативно недавно, то није била велика потреба“, рекао је за ЦНН Брајан Мадервеј, шеф Канцеларије за енергетску ефикасност и инклузивне транзиције при Међународној агенцији за енергију.

То је, практично, значило да се клима уређај традиционално сматрао луксузом, а не неопходношц́у, посебно због високих цена уградње и трошења струје.

Инвазија Русије на Украјину подигла је цене енергената, потом и сукоби на Блиском истоку, а за многе Европљане трошкови напајања клима уређаја и даље су високи.

Чак 42 одсто испитаника у Француској, која је ових дана на удару топлотног таласа, каже да не може да их приушти, подаци су истраживања на нивоу Европске уније (ЕУ).

У ЕУ, 38 одсто испитаника каже да не може да приушти клима уређај, наводе у заједничком извештају Европска агенција за животну средину (ЕЕА) и Европска фондације за побољшање услова живота и рада (Еурофаунд).

Највиши проценти су у Пољској (52 одсто), Литванији (49) и Словачкој (47), међутим, бројке су посебно високе у неким од најтоплијих делова континента: 46 одсто у Грчкој, 45 у Португалу и више од трец́ине у Шпанији (34), Италији (37) и Румунији (39).

Малта, Луксембург и Ирска показале су се као земље са најмање проблема са клима уређајима или вентилационим системима.

Иако људи куће хладе на различите начине, попут вентилатора, ролетни, тенди и дебелих зидова, посебно на Медитерану, већина која живи баш у том делу Европе каже да нема ни то - у Шпанији 61 одсто, Португалу 59, Италији 57 или Кипру 51 одсто.

Закон у Србији: Клима уређаји непожељни на фасадама

Иаско је у Србији законом прописано да клима уређаји не смеју да буду видљиви на фасадама зграда, довољно је да подигнете поглед и утврдите да ту обавезу нико не поштује.

Рок за уклањање клима уређаја са фасада зграда у јавном власништву и у заштићеној културно-историјској зони истекао је још у јулу 2025, али упркос запрећеним високим новчаним казнама мало ко (скоро нико) се тога и даље не придржава.

За премештање клима уређаја на мање видљива места за људе који живе у стамбеним и другим објектима рок је 10 година.

Све ово вас не спречава да укључите климу, зар не?

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk