Kako bih preživeo bez klime

Volim da dođem i radim u kancelariji, ne od kuće. Pogotovo leti.

Ne smeta mi ni mraz, ni kiša, ali sve iznad 20 stepeni Celzijusa za mene je elementarna nepogoda.

Retko ko se raduje odlasku na posao, ali ja da - kad je napolju već u sedam ujutru 30 stepeni, a znam da ću ući u već rashlađenu redakciju.

Naravno, neizbežne su i rasprave sa koleginicama kojima je uvek hladno, ali im kažem: „Što niste ostale kod kuće?" ili: „Obucite džemper".

Zvuči nedemokratski, ali je demokratija precenjena - u ovom slučaju.

Pre nego što počnete da me kritikujete, imajte u vidu da ljudi koji se preterano znoje, pa i po licu, izgledaju kao da su izašli ispod tuša - a dodatna olakšavajuća okolnost po mene je i što nosim naočare za vid koje se zamagljuju.

Ponekad i odlažem povratak kući samo da bih još malo uživao u blagodetima klima uređaja.

I u stanu imam klima uređaj. Ne uključujem ga jer mojoj partnerki smeta, ali mi je važno da znam da je tu.

Kupio sam i ventilator - samo za mene - i spasao me je tokom Evropskog prvenstva u fudbalu pre dve godine.

Pazim ga i mazim kao člana porodice.

Znam da nije zdravo kada se satima udiše vazduh koji cirkuliše unutar iste prostorije, ali mi je dovoljno samo da zamislim da treba da krenem kući po 35 stepeni - daj klimu na još koji stepen dole.

Šta bih bez klime, pitam se.

Sećam se da smo 1980-ih i 1990-ih, dok klima uređaji nisu ušli u naše živote (ko god da ih je izmislio zaslužuje Nobelovu nagradu), u stanu na Banovom brdu koristili prirodno luftiranje - otvorimo prozor sobe na 11. spratu, jer odatle vuče „cug", sve komšije na spratu otvore ulazna vrata et voila!

Vodio sam rat sa bratom sa kojim sam delio sobu jer „njemu duva preko krsta", a ja sam hladio čaršav u frižideru samo da bih legao na hladno.

Stručnjaci iz Zavoda za javno zdravlje u Beogradu savetuju da se klima uključuje samo kad je spoljna temperatura vazduha viša od 30 stepeni, a ako nije, onda je dovoljno otvoriti prozore.

Lekari kažu i da bi razlika između klimatizovanog prostora i spoljne temperature trebalo da bude između pet i deset stepeni.

Ne sporim stručnost lekara, ali ja pratim moj organizam - a on kaže: „Noć ćeš pregurati samo ako ti je uključena klima na 20 stepeni ili ako ventilator duva direktno u tebe - na najjače".

Slično, očigledno, misli i više od 58 odsto stanovništva Srbije koji imaju klima uređaje u domovima, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Evropa: I nedostatak novca i politika

Dok su u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji i na Balkanu, klima uređaji postali gotovo sastavni deo fasada, u nekim zapadnoevropskim državama oko njih se vodi užarena politička rasprava, pogotovo u Francuskoj.

Frapirao me je podatak da samo 25 odsto domaćinstava u Francuskoj ima ugrađene klima uređaje.

Pokret zelenih dugo se odlučno protivio ideji o masovnom ugrađivanju klima uređaja u francuskim domaćinstvima, školama i bolnicama, ali toplotni talasi koji se ponavljaju iz godine u godinu naterali su i njih da promene stav.

„U Evropi jednostavno nemamo tradiciju klimatizacije jer do relativno nedavno, to nije bila velika potreba“, rekao je za CNN Brajan Madervej, šef Kancelarije za energetsku efikasnost i inkluzivne tranzicije pri Međunarodnoj agenciji za energiju.

To je, praktično, značilo da se klima uređaj tradicionalno smatrao luksuzom, a ne neophodnošću, posebno zbog visokih cena ugradnje i trošenja struje.

Invazija Rusije na Ukrajinu podigla je cene energenata, potom i sukobi na Bliskom istoku, a za mnoge Evropljane troškovi napajanja klima uređaja i dalje su visoki.

Čak 42 odsto ispitanika u Francuskoj, koja je ovih dana na udaru toplotnog talasa, kaže da ne može da ih priušti, podaci su istraživanja na nivou Evropske unije (EU).

U EU, 38 odsto ispitanika kaže da ne može da priušti klima uređaj, navode u zajedničkom izveštaju Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) i Evropska fondacije za poboljšanje uslova života i rada (Eurofaund).

Najviši procenti su u Poljskoj (52 odsto), Litvaniji (49) i Slovačkoj (47), međutim, brojke su posebno visoke u nekim od najtoplijih delova kontinenta: 46 odsto u Grčkoj, 45 u Portugalu i više od trećine u Španiji (34), Italiji (37) i Rumuniji (39).

Malta, Luksemburg i Irska pokazale su se kao zemlje sa najmanje problema sa klima uređajima ili ventilacionim sistemima.

Iako ljudi kuće hlade na različite načine, poput ventilatora, roletni, tendi i debelih zidova, posebno na Mediteranu, većina koja živi baš u tom delu Evrope kaže da nema ni to - u Španiji 61 odsto, Portugalu 59, Italiji 57 ili Kipru 51 odsto.

Zakon u Srbiji: Klima uređaji nepoželjni na fasadama

Iasko je u Srbiji zakonom propisano da klima uređaji ne smeju da budu vidljivi na fasadama zgrada, dovoljno je da podignete pogled i utvrdite da tu obavezu niko ne poštuje.

Rok za uklanjanje klima uređaja sa fasada zgrada u javnom vlasništvu i u zaštićenoj kulturno-istorijskoj zoni istekao je još u julu 2025, ali uprkos zaprećenim visokim novčanim kaznama malo ko (skoro niko) se toga i dalje ne pridržava.

Za premeštanje klima uređaja na manje vidljiva mesta za ljude koji žive u stambenim i drugim objektima rok je 10 godina.

Sve ovo vas ne sprečava da uključite klimu, zar ne?

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk