Аутистична жена провела 45 година у болници за ментално здравље

„Касиба", која не говори и која није имала породицу да се заузме за њу, била је једна од стотине погрешно затворених пацијенткиња у Великој Британији.

Аутистична жена са поремећајем учења била је погрешно затворена у болници за ментално здравље 45 година, почев од њене седме године, сазнаје ББЦ.

Жену, за коју се верује да је пореклом из Сијера Леона, а којој су локалне власти дале име да би јој се заштитио идентитет, такође су држали саму у дугорочној сегрегацији 25 година.

Касиба не прича и није имала породицу која би се заузела за њу.

Клиничка психолошкиња испричала је за Фајл он 4 истражује како је започела деветогодишњу судску борбу за њено ослобађање.

Министарство здравља и социјалне неге рекло је за ББЦ да је неприхватљиво да толико много људи са инвалидитетом буде и даље у болницама за ментално здравље.

Надају се, како су рекли, да ће реформе Закона о менталном здрављу спречити њихово неодговарајуће затварање.

Више од 2.000 аутистичних људи и оних са поремећајем учења и даље су затворени у болницама за ментално здравље у Енглеској – међу њима је и око 200 деце.

Годинама је влада обећавала да ће већину њих пребацити на негу заједнице, зато што не пате ни од каквих менталних болести.

Влада је обећала да ће предузети мере након што је ББЦ-јева тајна истрага из 2011. обелоданила криминално злостављање људи са поремећајем учења у приватној болници Винтерборн Вју надомак Бристола.

Али циљеви из 2014, 2019. и 2024. нису били испуњени – баш као ни један од пре само неколико недеља.

„Стотине људи и даље пропада, затворено, а требало је да буду ослобођени и требало је да примају помоћ у заједници, зато што нисмо видели обећани напредак", рекао је Ден Скорер, шеф политике и јавних послова у добротворној организацији Менкеп.

Докторка Петси Стрејт сазнала је за Касибино затварање 2013. године док је била клиничка психолошкиња почетница која је радила рутинску проверу њене неге.

Ослободила ју је тек после девет године.

„Нисам видела да било ко живи у ситуацији у којој је она, а мислим да је стварно шокантно што је све било легитимизовано", рекла је докторка Стрејт за ББЦ.

Додала је да је наизглед легитимно болничко окружење маскирало реалност да је Касиба била понекад „затворена више од 23 сата дневно".

Вративши се на локацију болнице – која не може бити именована да би се заштитио Касибин идентитет – докторка Стрејт је указала на рупу у огради.

Била је изрезана, рекла је она, да би Касиба могла да гледа људе који пролазе поред из спољног простора закључаног анекса у ком је држана.

Верује се да је Касиба, која је сада у педесетим, прокријумчарена из Сијера Леона пре него што је имала пет година.

Живела је неко време у дечјем дому, али је тај смештај био укинут и кад је имала седам година, премештена је у болницу за дуги боравак.

Докторка Стрејт је рекла да је особље описало Касибу као „опасну" и „копачицу очију".

Она је пронашла један једини инцидент у досијеу који је наводно довео до ових оптужби за насиље.

Деценијама раније, кад је Касиба имала 19 година, а пре него што је била смештена у дугогодишњу сегрегацију, огласио се противпожарни аларм и закључано одељење је било евакуисано.

Касиба је била узнемирена и, у општој конфузији, пришла јој је друга пацијенткиња.

Она ју је огребала, изазвавши посекотину на њеном оку.

„И тако се од тада увек говорило о том инциденту, 'она је копачица очију и нанела је велике повреде тој другој особи'", рекла је докторка Стрејт.

Али „напросто није звучало истинито", рекла је она, да средовечна жена са поремећајем учења која је живела у болници деценијама може да буде толико опасна.

После више месеци рада, докторка Стрејт је поднела извештај на 50 страна Кемденском савету – локалним властима на северу Лондона које су првобитно сместиле Касибу у болницу.

Докторка Стрејт је рекла да је већ било прихваћено да Касиба нема менталну болест а њен извештај је закључио да она није опасна и да је безбедно да живи у заједници.

Тим здравствених и професионалаца социјалне неге потом је основан 2016. године, називајући себе „одбор за бекство".

Њихова мисија била је да ослободе Касибу.

Луси Данстан, из организације за права људи са инвалидитетом Мењамо наше животе (Цхангинг Оур Ливес), била је именована за Касибину независну заступницу и да изгради убедљиве аргументе зашто је за њу безбедно да напусти болницу.

Али Касибино ослобађање могао је да одобри само Суд заштите, који доноси одлуке за људе који немају менталну способност да је донесу сами за себе.

Данстан је рекла да кад је први пут упознала Касибу, болничко особљу ју је напросто представило као „копачицу очију".

Она каже да се сећа како је гледала Касибу кроз прозорчић на вратима која су је држала затвореном.

„Само је лежала на дивану. Била је то веома празна просторија. Њен живот је био потпуно огољен", рекла је она.

Проћи ће шест година откако је први пут срела Касибу пре него што Данстан добије позив да јој саопшти да је Суд заштите донео одлуку да може да напусти болницу.

„Плакала сам. Радост. Олакшање. Дивљење према њој. Понос", рекла је она.

„Нисам важна ја и шта смо ми урадили, већ шта је она успела и да им је показала."

Сада Касиба живи у заједници уз помоћ радника за подршку, који јој се обраћају и комуницирају са њом нежним додирима, гестовима и јасним језиком.

Један од засполених који брине о њој каже да Касиба воли моду, поносна је на свој нови дом и ужива у друштвеним интеракцијама.

„Има потпуно невероватан смисао за хумор и једно је предивно људско биће.

„После отприлике две недеље рада, пришла ми је и загрлила ме. То није копачица очију, знате", каже он.

Предлог закона о менталном здрављу који тренутно пролази кроз парламент значиће да аутистични људи и они са поремећајем учења у Енглеској и Велсу, који немају стање менталног здравља, неће више моћи да се задржавају на лечењу.

Али влада је рекла да неће увести никакве промене све док не буде била задовољна да има довољно алтернативне подршке у заједници.

То ће даље омогућити да људи буду у болници легално 28 дана ради процене.

Џес Мекгрегор, извршна директорка за одрасле и здравље у Кемденском савету, рекла је да је „трагедија" што је Касиба провела већи део живота затворена у болници.

„Лично ми је веома жао.

„Није требало да искуси оно што је искусила", рекла је она.

Одељак британске Националне службе за здравље за ментално здравље, који не може бити именован да би се заштитио Касибин идентитет, саопштио је да ни у једном тренутку није доведена у питање нега коју је пружао, а услугу је Комисија за квалитет неге оценила као изванредну.

Труст је рекао за Фајл он 4 истражује да свако за кога се процени да му је потребно дугорочно одвајање има посед са властитом спаваћом собом, купатилом, дневном собом и вртом.

Од 2010. године они раде са локалним властима на остваривању планова за пружање подршке отпуштању свих дугорочних становника ради адекватније неге, где год је могуће у оквиру заједнице.

У томе су их спречили судски случаји које су покренуле породице других пацијената.

Рекли су да је особље потом годинама неуморно радило пружајући подршку локалним заједницама да неопходна помоћ крене да се спроводи у заједници и да су успешно затворили службу 2023. године.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk