Страхоте преживелих са ронилачког брода потонулог у Црвеном мору

„На крају сам само размишљала како бих волела да умрем".

Лусијана Галета је провела 35 сати заробљена у мрачном ваздушном џепу у трупу преврнутог брода, што је оставило озбиљне последице на њу, а док прича о искушењу кроз које је прошла подрхтава јој глас.

Кратак видео који је успела да сними мобилним телефоном, а који је поделила са ББЦ-јем, приказује простор где је мислила да ће можда умрети и како није могла да се избави због морске воде која је продирала у брод и разних предмета који су били у води.

Лусијана је била последња од 35 људи који су спасени са египтаског ронилачког брода Морске приче (Сеа Сторy) који је потонуо у Црвеном мору 25. новембра прошле године.

До 11 људи је погинуло или се још воде као нестали.

После несреће, египатске власти су изјавиле да ју је узроковао огроман талас висине до четири метра, али ББЦ је разговарао са 11 преживелих који сумњају у ту тврдњу.

Сумњичав је и признати океанограф, који нам је рекао да временски подаци за тај период указују да талас није могао да буде одговоран за несрећу, и да је узрок вероватно комбинација грешке посаде и пропуста у пројектовању брода.

Осим што описују страх који су доживели док су били заробљени на броду који брзо тоне, преживели оптужују власника брода, компанију Диве Про Ливеабоард, за неколико безбедносних грешака.

Кажу и да су египатске власти споро реаговале, што је можда неке коштало живота.

Поставили смо питања компанији Диве Про Ливеабоард, са седиштем у туристичком центру Хургади, и египатској влади, али нисмо добили никакав одговор.

Ово је први пут да су људи који су успели да се извуку живи причали о томе како је потонуо брод Морска прича.

Луксузни ронилачки брод кренуо је из резорта Порт Галиба на египатској обали Црвеног мора 24. новембра.

На броду је био 31 страни туриста, углавном искусни рониоци, три ронилачка водича и 12 египатских чланова посаде.

Испловили су на шестодневно путовање, а прво одредиште је био гребен Сатаја, популарно место за роњење.

Као и многи други на броду, Лусијанини први утисци о броду Морској причи били су позитивни.

„Изгледао је као заиста леп брод, веома велики и чист", каже она из њеног дома у Белгији.

Компанија је Лусијану и друге туристе у последњем тренутку преместила са другог брода, који је имао стотине добрих рецензија на интернету.

Неколицини гостију је речено да добијају „вишу класу", али су неки били незадовољни јер овај брод не иде на одредиште које су резервисали.

Услови те ноц́и били су прилично тешки, иако преживели са којима смо разговарали, међу којима су и искусни морепловци, кажу да је брод деловао нестабилније него што би требало.

У једном тренутку, неколико сати пре превртања, мали чамац на надувавање склизнуо је са задње стране брода.

Путник је снимао посаду док се борила да чамац врати на брод, а океанограф са којим је ББЦ разговарао каже да видео приказује услове који нису били необични и одговарају таласима висине 1,5 метра.

Погледајте видео о афричком Титанику

„Гледајуц́и према таласима, време није било страшно", каже Сара Мартин, лекарка британске Националне здравствене службе (НХС) у Ланкастеру, у Енглеској, која је била на путовању.

„Намештај је клизио по палуби, питали смо посаду да ли је то нормално, а они су само слегали раменима, тако да нисмо схватили у каквој смо опасности", додаје.

„Нисам спавала те ноц́и јер се брод толико љуљао", каже Хисора Гонзалес, ронитељка из Шпаније, чија је кабина била на доњој палуби.

Она описује како се чамац нагло заљуљао неколико пута док се нешто пре 03:00 није преврнуо уз велику буку, после чега је уследила тишина док су се мотори гасили, и настао је потпуни мрак.

Убрзо се из других кабина зачула вика, јер су људи попадали из кревета.

Ствари су биле разбацане посвуда и затрпале су излазе што је отежало спасавање.

Преживели који је спавао напољу на палуби каже да је био заглављен испод тешког намештаја који се померио док се брод љулао.

„Нисмо могли ништа да видимо.

„Нисам знала да ли ходам по поду, плафону или страни брода", каже Хисора.

Дезоријентисана, почела је да тражи прслуке за спасавање.

Пре него што је успела да пронађе један, њен пријатељ Кристијан Серкос јој је довикнуо да бежи, што јој је можда спасло живот.

Њихова кабина је била на десној страни на коју се брод преврнуо.

Скоро сви погинули или нестали имали су кабине на тој страни брода.

„Чула сам да вода продире, али нисам могла да је видим", каже Хисора.

Врата њихове кабине сада су била на плафону, а преживела је само зато што је Кристијан успео да је извуче из петог покушаја.

Преко пута Хисоре, такође у потпуном мраку, биле су Сара и њена другарица из кабине, Наталија Санчез Фустер, ронилачка водичица.

Нису могле да нађу кваку на вратима кабине.

Када је Сара успела да упали лампу на телефону, схватила је да се „све окренуло за 90 степени - врата су била на поду и затрпана нашим стварима".

Пошто су успеле да изађу, придружиле су се групи од десетак људи који су кренули према прамцу брода, ка излазу за случај опасности.

Како је брод био превнут на страну, група је морала да пузи два спрата уз степенице за случај опасности које пролазе поред ресторана и трпезарије на главној палуби.

Било је тешко пронац́и пут и чинило се да се све из кухињских ормариц́а расуло по подовима.

„Морали смо да се пењемо уз оквире врата и греде да бисмо изашли", каже Сара.

„Било је прилично тешко да се оријентишемо у мраку и било је веома клизаво.

„Посвуда је било уља за кување и разбијених јаја", присећа се.

Хисора је мало пре Саре успела да стигне до горње палубе.

Иза себе је чула људе како вриште, али се није окретала.

„Бојала сам се да се осврнем и видим сву ту воду како продире", каже она.

У то време, брод је брзо тонуо.

Они који су стигли до горње палубе знали су да ц́е морати да скоче у воду са висине од два до три метра.

„Била сам парализована јер ми је Кристијан стално говорио да не скачем, јер је видео да неко покушава да одвеже гумени чамац за спасавање", присец́а се Хисора.

Сара је била иза Хисоре и очајнички је желела да напусти брод.

„Било је људи који су се држали за другу страну брода и блокирали су излаз", сец́а се она.

„Викали смо им да се склоне с пута", додаје.

Како је вода брзо нарастала, Хисора, Сара и десетак људи који су стигли до горње палубе скочили су у воду.

Знали су да опасност још није прошла.

„Брод је тонуо, морали смо да га напустимо да нас не повуче са собом", каже Сара.

Наталија, која је такође скочила у воду, пливала је око брода, јер је чула да људи вриште из кабина и покушавала је да стварима које су плутале по води разбије прозоре, али није успела.

Сара и Наталија су биле међу реткима који су зграбили прслук за спасавање пре него што су напустиле брод, али Сара каже да нису били исправни.

То је само један од неколико сигурносних пропуста које су навели људи са којима смо разговарали.

Укупно смо разговарали са седморо преживелих који су путовали на доњој палуби.

Сви причају скоро идентичну причу о тренутку када се брод преврнуо, али нису се сви избавили на исти начин.

Лусијана Галета је била у кабини на задњем делу доње палубе са њеним партнером Кристофом Леменсом.

Опасности су постали свесни само неколико тренутака после осталих, што их је скупо коштало.

„Устали смо и покушали да пронађемо прслуке за спасавање", каже Лусијана.

„Отворили смо врата, али вода је вец́ била у ходнику.

„Мислим да смо се успаничили док смо пливали и умало смо се удавили", препричава.

Како нису могли да стигну до излаза на предњем делу брода, Лусијана и Кристоф су пронашли ваздушни џеп у погонској просторији на крми брода која је и даље вирила из воде.

Нису знали где се налазе све док им се у малом простору, нешто касније, није придружио један од инструктора роњења Јусеф ал-Фарамави.

Њих троје су ту остали око 35 сати, седец́и на резервоарима за гориво.

Сара, Хисора и остали који су скочили у воду на крају су пронашли два гумена чамца за спасавање, а када су се попели на њих, у њима су већ били капетан и неколико других чланова посаде брода.

„Овде би требало да буде и нешто залиха", присец́а се Сара речи једног од туриста.

Сви људи са којима смо разговарали сец́ају се да им је током представљања безбедносних процедура и правила речено да у чамцима за спасавање има хране и воде, али тога није било, речено је ББЦ-ју.

„Пронашли смо батеријску лампу, али није имала батерије.

„Нисмо имали ни воде ни хране, било је сигналних ракета, али су вец́ биле употребљене", каже Сара.

Она каже и да од три ц́ебића на чамцу, једно је узео капетан за себе, једно је оставио за друге чланове посаде, а једно за туристе.

„Поцепали смо ћебе на делове и склупчали се заједно", каже Сара.

Спасилачке чамце су угледали око 11:00 ујутро 25. новембра, око осам сати пошто се брод преврнуо.

И они у чамцима и брод су се кретали ка истоку.

У међувремену на броду Морској причи, Лусијана је чула спасилачки хеликоптер, али то није био крај њених мука.

„У том тренутку смо били веома срец́ни, али смо морали да чекамо још 27 сати", каже она.

Иако је брод био лоциран, спасиоци су били спори.

„Нисмо имали комуникацију са људима ван брода.

„Нико није покушао да види да ли има преживелих у броду", каже Лусијана.

Каже ми да је било тренутака када је била очајна.

„Била сам спремна да умрем.

„Нисмо мислили да ц́е ико доћи по нас".

После неколико сати у ваздушном џепу, ронилачки водич Јусеф је желео да покуша да преплива кроз брод, али су га Лусијана и Кристоф убедили да то не учини.

„Остани са нама јер ц́е доц́и по наша тела, па ц́е нас пронац́и", присец́а се Лусијана шта му је рекла.

Пошто су скоро дан и по били заробљени у трупу брода, коначно се у тами појавило светло.

Погледајте тренутак кад се преживели са преврнутог брода у Грчкој поново срео са братом

Египатски инструктор роњења Катаб ал-Фарамави, Јусефов ујак, храбро је ронио у олупини тражећи преживеле.

Прво је извукао Јусефа, а затим се вратио по Лусијану и њеног партнера, али тек после сат времена, јер је имао проблема са ронилачком опремом.

„Чврсто сам га загрлила", каже Лусијана.

„Била сам много, много срец́на".

Рониоци су укупно спасли петоро људи из преврнутог брода, међу којима су Швајцарац и Финкиња који су преживели у другом ваздушном џепу, у њиховој кабини на доњој палуби.

Пронађена су четири тела.

Али Лусијана је љута јер је египатска морнарица морала да ангажује добровољце за спасавање.

„Чекали смо 35 сати.

„Не разумем како нема ронилаца на бродовима египатске војске".

Лусијана, Кристоф и Јусеф су укрцани на поморски брод који их је чекао и одвео на обалу.

Они су последњи спасени.

Најмање 11 људи се воде као нестали, али се претпоставља да су мртви.

Међу њима су Џени Косон и Тариг Синада, пар из Девона, у Енглеској, који је био смештен на главној палуби, на страни која је потонула.

Њихова тела нису пронађена.

„Не изгледа као да је стварно", каже Енди Вилијамсон, пријатељ пара.

„Стално очекујемо да се појаве на вратима", додаје.

Наде да ће се то и догодити су скоро нестале, јер је прошло месец и по дана од када је брод потонуо.

Њих двоје су били искусни рониоци који су пре путовања увек пажљиво проверавали безбедносне податке о броду којим треба да плове.

И они су у последњем тренутку пребачени на брод Морску причу, што их је на крају, вероватно, скупо коштало.

ББЦ је разговарао са преживелима из скоро сваке кабине на броду из које је неко успео да се избави.

Сви су потврдили да је брод потонуо између 02:00 и 03:00.

Међутим, локалне властии кажу да је сигнал за помоц́ примљен тек око 05:30, што је додатни разлог због кога неки нису преживели.

Пет преживелих је такође изјавило да је тежак намештај на горњој палуби био необезбеђен и да се померао наоколо пре него што је брод потонуо.

Жена која је спавала на палуби верује да је брод додатно дестабилизовало то померање намештаја на једну страну када је почео да се преврц́е.

Непосредно након несреће, египатски званичници су изјавили да је огроман талас ударио у брод, што су пренеле новинске агенције широм света.

Међутим, ту тврдњу доводе у питање изјаве више преживелих који су били у води само неколико минута пошто се брод преврнуо.

„Када смо били у води, таласи нису били тако велики да нисмо могли да пливамо, па се питамо зашто је тај брод потонуо", каже Сара

Те сумње су поткрепљене и неким подацима.

Симон Боксел је водећи океанограф са Универзитета у Саутемптону, у Енглеској.

Он је анализирао временске прилике тог дана које показују да су највец́и таласи били око 1, 5 метар и каже да „нема шансе да се талас висине четири метра појавио у том подручју и у то време".

Египатска метеоролошка служба је упозорила на високе таласе на Црвеном мору 24. и 25. новембра и саветовала да се не обављају поморске активности.

Али, према речима доктора Боксела, такви таласи „ били су удаљени више од 200 километара северно од места где је брод потонуо".

Он каже да због тога постоје само два могућа узрока: или је била грешка капетана или пропуст у пројектовању брода, или комбинација оба.

Британски одбор за истраживање морских несрец́а недавно је упозорио рониоце на безбедносне проблеме у Црвеном мору после бројних инцидената, од којих је у најмање два била укључена иста компанија, Диве Про Ливеабоард.

ББЦ је више пута египатској влади и компанији Диве Про Ливеабоард упутио питања у вези са безбедносним проблемима наведеним у овом тексту, али нисмо још добили одговоре.

Египатске власти су после катастрофе одмах покренуле истрагу.

Резултати ће тек бити објављени, али за пријатеље Џени и Тарига у питању је више него један брод.

„Нажалост, морали смо да сазнамо о опасностима роњења у Египту на најтрагичнијем примеру", каже Енди Вилијамсон.

„Не знам како ц́емо икада ово преболети".

Лусијана жели да сазна шта је тачно пошло по злу.

„Срец́ни смо што смо живи", каже она.

„Али има толико људи који се нису вратили са тог путовања и желим да њихове породице добију могућности да одболују".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk