Тридесет година затвора мужу за убиство супруге чије тело није нађено

Суђење за „злочин без тела" у Француској завршено је пресудом по којој је 38-годишњи молер Седрик Жубијар проглашен кривим да је убио супругу.

Током четворонедељног суђења, Жубијар је тврдио да је невин, али га је порота прогласила кривим и осудила на 30 година затвора.

На суђењу у граду Алби, на југу Француске, одбрана је заступала становиште да пошто тело његове супруге Делфине није пронађено, не може се са сигурношћу тврдити да је почињен злочин.

Порота, у којој је било шесторо грађана и троје судија, одлучила је да постоји довољно посредних доказа да се закључи да је Жубијар крив за убиство.

Жубијарови адвокати најавили су жалбу.

„Поштујемо одлуку пороте", рекао је адвокат одбране Александар Мартин.

„Наравно да смо разочарани, али знали смо да ће постојати друга битка, и радићемо на жалби."

Делфину је убио њен супруг, казала је Лорен Богот, која је поступала у име двоје деце Жубијарових.

Сада је на Жубијару да „нам каже где су остаци његове жене и да се они врате породици".

Случај, који је све време пратила мистерија где се налази Делфинино тело, страсно су пратили медији и корисници друштвених мрежа од када је јавност за њега сазнала пре пет година.

Самозвани истражитељи на интернету направили су безброј група за дописивање, у којима су делили теорије и наводна сведочанства о злочину, што је посебно сметало полицији и породицама људи који су умешани у судски процес.

Тридесеттрогодишња Делфина нестала је из куће у месту Кањак-ле-Мине у ноћи између 15. и 16. децембра 2020. године усред ковид пандемије.

Пар је живео заједно са двоје малолетне деце од шест година и 18 месеци.

Седрик Жубијар позвао је полицију око четири ујутру 16. децембра, рекавши да је открио да је његова жена нестала пошто га је претходно пробудио плач млађег детета.

Полиција и комшије детаљно су претражили локално подручје, између осталог и напуштене руднике, али тело није пронађено.

Током суђења откривено је да су Седрик и Делфина имали проблема у браку.

Она је тражила развод пошто је претходно започела паралелну везу са мушкарцем кога је упознала на интернету.

Тужилац је тврдио да је у ноћи нестанка први пут казала Седрику Жубијару да има љубавника.

То је довело до свађе, током које је Делфина вриштала, што су комшије чуле, после које ју је убио, вероватно задавивши је.

Жубијар је потом оставио тело негде у оближњим селима, које је добро познавао, тврдио је тужилац.

Један од кључних доказа био је да су Делфинина кола била паркирана на улици у супротном смеру у односу на онај у коме је обично паркирала, што је сугерисало да их је Седрик користио током ноћи.

Други докази су били:

У психолошкој процени Седрика Жубијара наведено је да је он неодговорна особа, да је имао тешко детињство, и да свакодневно пуши марихуану.

Није могао да задржи посао и није размишљао ни о чему осим о сопственом задовољству, такође је наведено.

Њега није забринуо Делфинин нестанак, а као пример је наведено то што је убрзо после тога узимао новац са њеног рачуна.

Седрикова мајка испричала је да јој је син рекао да ће „убити" супругу пошто му је она казала да жели развод.

„Доста ми је. Убићу је, и сахранићу је, и никада је неће наћи", рекао је мајци.

Емануела Франк, Жубијарова адвокаткиња, тврдила је да се сви ови докази своде на спекулације.

Навике и ставови оптуженог не могу се узети као показатељ кривичне одговорности, казала је.

„Судови не осуђују људе лошег карактера.

„Осуђују кривце", казала је.

Према одбрани, постојало је друго објашњење за све ове посредне доказе.

Они су тврдили да су истражитељи наводили сведоке како би подупрли теорију о кривици.

Иза сваког злочина из страсти остају докази, крв или знаци чишћења, навела је одбрана.

Ништа од овога није нађено у Жубијаровом дому, казали су.

Његови адвокати су тврдили и да сви детаљи о Жубијаровом понашању, изнети у суду, нису релевантни.

„Или је Седрик криминални геније, или је он помало идиот - морате да се одлучите", казала је Емануела Франк.

Одбрана није пружила објашњење за Делфинин нестанак.

Осуђујуће пресуде за убиство, када није пронађено телу, ретке су, јер је тешко доказати да се злочин заиста десио.

Када се овакве пресуде донесу, судови закључе да су посредни докази били довољни.

Да би се у Француској донела осуђујућа пресуда, поротници морају да имају „лично уверење" да је злочин почињен, што је дефинисано на неодређен начин у закону.

Ако се двоје од деветоро поротника не сложе, окривљени се ослобађа кривице.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk