Недеља ЕУ дискусије о Србији: Другачији погледи Европске комисије и парламента

Србија је 8. јула била тема у различитим институцијама Европске уније.

Европски парламент усвојио је извештај о напретку Србије ка ЕУ у Стразбуру, док у Бриселу амбасадори земаља чланица расправљали су да ли би требало, после пет година, отворити нови скуп преговарачких поглавља.

Док Европска комисија, Влада ЕУ, предлаже отварање преговарачког кластера три Србији већ у јулу ове године, овај став не подржавају све чланица, што је неопходан услов.

Најмање седам држава није подржало отварање кластера три, уз аргументацију да земља мора да покаже вец́и напредак у низу области, попут владавине права, слободе медија, независних тела и усклађивања са спољном и безбедносном политиком ЕУ, рекао је за ББЦ извор из ЕУ после састанка.

Процена Европске комисије закључује да је „Србија недавно спровела важне елементе обавеза преузетих крајем 2024, садржаних у нон-пејперу (незваничном документу) из новембра те године", каже портпарол ЕК за ББЦ на српском.

Отварању се противи Тонино Пицула, коаутор извештаја Европског парламента, јер после вишегодишњег застоја, како каже, не постоје уверљиви разлози за наставак преговора без испуњавања преузетих обавеза.

„Проширење мора бити утемељено на испуњавању критеријума, а не на политичким заблудама", поручио је Пицула на Иксу.

Србија, вишегодишњи кандидат за чланство у ЕУ, последњи преговарачки кластер отворила је у децембру 2021, неколико месеци пре почетка руске инвазије на Украјину.

Од тада, Београд одбија да уведе санкције Русији, чиме би ускладио спољну и безбедносну политику са Бриселом.

Власт у Србији у више наврата трпела је и критике из ЕУ због деловања током политичке и друштвене кризе после пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи.

Став ЕУ према Србији се „систематски и структурално мења", али је„очигледно и да је Европска комисија почела да тактизира" у односима са Београдом, рекао је аналитичар Ведран Џихић из бечког Института за међународну политику за телевизију Н1.

„У редовима Европске народне партија (ЕПП) постоји консензус да је ипак потребно да се барем процес на неки начин држи изнад површине.

„Србија из дана у дан и из године у годину тоне у процесу европских интеграција, налази се на мртвој тачки, па хајде да створимо привид да је тај процес жив", објаснио је Џихић.

Шта је рекао Пицула?

За најновију резолуцију о Србији, усвојену на основу Пицулиног извештаја, гласало је 468 посланика Европског парламента, 116 је било против, а 79 уздржано.

У њој се не критикује само спољнополитички курс Београда, већ и унутрашње прилике, посебно током масовних протеста, после пада надстрешнице у Новом Саду.

Европски парламент усвојио је амандмане којим се изражава жаљење због кампање да се учесници протеста 15. марта 2025. у Београду лажно оптуже да су симулирали употребу „звучног топа".

Осуђују се и оптужбе на рачун европосланика да су ширили лажне вести о том протесту и изражава забринутост због сарадње владајуће странке у Србији са Комунистичком партијом Кине.

Напредак Србије према чланству у Европској унији не може да се темељи на празним декларацијама, него искључиво на одрживим резултатима, рекао је известилац Европског парламента Тонино Пицула.

„Овогодишњи извештај показује озбиљно успоравање реформи, а у кључним подручјима, попут владавине права и демократских стандарда, евидентно је и назадовање.

„Истовремено изостаје напредак у реформама изборног система, медијске слободе се још више угрожавају, док усклађеност са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ остаје недовољна", каже Пицула.

Он је затражио и да се обустави финансирање из Плана раста за Западни Балкан, на шта је Игор Старовић, министар за европске интеграције рекао да је „једини релевантан семафор онај који ће приказати вољу народа".

На Пицулице тврдње реаговала је и Ана Брнабић, председница Скупштине Србије, која је на платформи Икс оценила да је „назадовање Србије" за Пицулу „директно пропорционално снази и упорности којом Александар Вучић брани и заступа интересе" земље.

„Што председник Србије више води просрпску политику, то ће Пицула више инсистирати да се Србија казни. И то нема везе са реформама на европском путу", сматра Брнабић.

Шта је став Европске комисије?

Подршка ЕК за отварање кластера конкретно је повезана са реформама правосуђа, регулаторним телом за медије (РЕМ) и изборним правним оквиром, каже се у писаном одговору ББЦ-ју на српском.

„Комисија сматра да би Кластер 3 требало отворити у јулу 2026, узимајуц́и у обзир напоре Србије у кључним питањима и да је тренутно обезбеђена укупна равнотежа неопходна за овај корак", каже портпарол ЕК.

„Наставиц́емо да будемо снажно ангажовани како бисмо осигурали да Србија спроведе очекиване реформе", наглашавају.

Вучић 'није оптимиста' по питању брзог чланства у ЕУ

Све земље Западног Балкана званично стреме уласку у Европску унију, али Александар Вучић, председник Србије, „није оптимиста" да ће се било која од њих тамо убрзо и наћи.

„Гледали су ме као песимисту и опрезног човека, али је очигледно да сам био у праву.

„Не мислим да ће ЕУ у наредних неколико година моћи да доноси одлуке о проширењу, али то не значи да ми не треба да убрзано наставимо на нашем европском путу, да спроводимо реформе“, рекао је 7. јула на конференцији председника парламената држава кандидата за чланство у ЕУ.

Навео је да је бесмислено да Србија буде чланица, ако то није и Северна Македонија или Босна и Херцеговина.

„Испреплетени смо и највећи део је живео у заједничкој држави. Ипак, нисмо се ослободили разлика и сукоба из деведесетих.

„Веома је важно да са другим земљама које се налазе на европском путу остварујемо сваку врсту сарадње“, рекао је.

Српска делегација, коју су чинили Ана Брнабић, министар финансија Синиша Мали, шеф дипломатије Марко Ђурић и министар за европске интеграције Немања Старовић, прошле недеље је у Бриселу представила актуелне реформе које Србија спроводи, саопштио је Старовић.

Усвојена Београдска декларација земаља кандидата

Истог дана, 8. јула, али у главном граду Србије, усвојен и трећи документ повезан са путем ка ЕУ - Београдска декларација, објавила је Брнабић.

Усвојена је на Конференцији председника парламената држава кандидата за чланство у Европској унији у Београду, којој су поред Брнабић присуствовали председник Врховне раде Украјине Руслан Стефанчук и парламентарни представници Северне Македоније, Молдавије, БиХ, Албаније, Грузије и Црне Горе.

Декларација садржи осам тачака, а истиче „посвећеност европској перспективи", значај парламента за ЕУ интеграције, јачање међупарламентарне сарадње и успоставља редовна окупљања председника скупштина.

Следећи скуп биће одржан током 2027. у Молдавији, пише у декларацији.

Шта су кластери?

У речник европских интеграција овај термин улази почетком 2020. када је Европска унија усвојила нову методологију проширења.

Дотадашњих 35 поглавља која су обухватала области у којима Србија мора да испуни задате критеријуме како би постала чланица ЕУ, груписано је у шест кластера - владавина права, тржиште, економија, зелена агенда, пољопривреда и спољни односи.

„Кластер је скуп сродних поглавља која се отварају заједно, уместо да се отварају појединачна поглавља, што је раније био случај.

„Међутим, поглавља су и даље ту, а затварају се свако за себе", објаснио је Никола Буразер, извршни уредник портала Еуропеан Wестерн Балканс, специјализованог за односе Србије и ЕУ, за ББЦ 2021.

Како би кластер био отворен, потребно је да ЕУ препозна напредак земље при усаглашавању националних закона са европским.

Све што треба да знате о новим правилима за путовање у земље ЕУ:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk