'Црвени ђаво' који је чувао Брисел: О Панчеву, Милојевићу и Белгији на Мундијалу

Док током јунског поподнева седи у канцеларији прегледајући документа о штетности климатских промена на људе и животну средину, Филип де Вилде изгледа као обичан локални одборник у градићу Зелеу, на западу Белгије.

Мало шта у овом призору открива да је овај 62-годишњи службеник нешто другачији.

„Сигурне руке Брисела" - надимак који је добио од белгијских медија средином 90-их, указује на богату каријеру фудбалског голмана и једног од најтрофејнијих чувара мреже Андерлехта, клуба из главног града.

А мало је оних који могу да се похвале да су током каријере путовали на три Светска првенства у фудбалу, као што је Де Вилде урадио са репрезентацијом Белгије.

„Нисам очекивао да ме изаберу за одборника, али је мени вероватно било лакше због препознатљивог презимена него другим кандидатима.

„За мене су климатске промене вероватно наш највећи изазов у овом тренутку чак и на локалном нивоу и морамо да смањимо емисије угљен диоксида", каже Де Вилде, сада одборник Хришћанско-демократске фламанске партије, за ББЦ на српском.

Борба за заштиту животне средине, међутим, није 'преотела' фудбалу важно место у животу Де Вилдеа, који се по завршетку играчке каријере 2005. бавио и послом тренера голмана у Андерлехту и младој репрезентацији Белгије.

„Сада гледам Мундијал, верујем да ако Белгија буде имала мало среће, може да стигне веома далеко.

„А у традиционални круг фаворита спадају Француска, Бразил, Немачка и Енглеска", спремно одговара Де Вилде.

Лед у Будимпешти и три лопте у мрежи

На помен Србије, Де Вилде се насмејао и присетио двојице играча које изузетно цени - голмана Звонка Милојевића, који му је био директна конкуренција, и нападача Дарка Панчева.

Белгијанац је са Милојевићем делио свлачионицу у два клуба - Андерлехту и Локерену, у чијим дресу су обојица окончала играчке каријере.

Милојевић је у Андерлехт дошао 1997. из београдске Црвене звезде.

„Како је Звонко? Имали смо заиста добар међусобни однос", каже Де Вилде.

Звонко Милојевић је 2007. у Немачкој доживео тешку саобраћајну несрећу у којој је задобио је преломе базе лобање, доњих екстремитета и кичме.

Био је 12 дана у коми и преживео је уз више операција, али је остао у колицима.

У фебруару ове године Црвена звезда је представила реплику Милојевићевог дреса из 1995. и објавила снимак некадашњег голмана на стадиону Рајко Митић.

„Звонко је дошао у Андерлехт са ореолом човека који је неколико година раније са београдским клубом освојио титулу светског клупског првака", присећа се Де Вилде.

Док су били заједно у Андерлехту, Де Вилде и Милојевић су заједно освојили две титуле првака Белгије.

Али ако је са Милојевићем морао да се такмичи за место међу стативама, против Дарка Панчева је морао да се бори да сачува мрежу.

У сезони 1991/92 Андерлехт и Црвена звезда су играли у групној фази прве сезоне Лиге шампиона у историји.

„Морали смо да играмо у Мађарској против Београђана и изгубили смо са 3:2.

„Тада је Лига шампиона заиста то и била, јер су могли да се такмиче само прваци, а не као сада када имате пет тимова из Енглеске", уз дозу критике констатује Де Вилде.

Звезда је те сезоне европске утакмице играла у Мађарској и Бугарској, пошто се у Југославији разбуктавао рат.

„Али више од свега памтим Дарка Панчева, какав је то био нападач - дао је трећи гол на том мечу.

„Терен у Будимпешти је био тежак и скоро залеђен", говори Де Вилде, а као да се и сада, 34 године касније, стресе од помисли на децембарску хладноћу у главном граду Мађарске.

'Само је било важно бити у авиону за Италију'

Из хладне Мађарске разговор се сели у Италију, али годину дана уназад.

Светско првенство у Италији 1990. донело је Де Вилдеу и први одлазак на Мундијал, на којем је морао да се бори за место другог голмана јер је тада легендарни Мишел Прудом био неприкосновен међу стативама Белгије.

„Иако нисам играо, био сам срећан што путујем у Италију, поготово што је тада ова земља имала најјаче национално првенство у Европи.

„Са Гилбером Бодаром из Стандарда из Лијежа сам се такмичио ко ће бити на клупи. На првом мечу је он добио то место, на другом ја, а после смо обојица седели тамо".

Белгија је овом Мундијалу прошла групу у којој су још биле Шпанија, Јужна Кореја и Уругвај.

Али пут Црвених ђавола, како гласи надимак репрезентације због боје дреса, завршио се у осмини финала.

Енглеска је победила са 1:0 у драматичној утакмици коју је решио Дејвид Плат голом у последњем минуту другог продужетка.

„Били смо разочарани због испадања, веровали смо у себе и у том тренутку је Белгија имала снажну екипу, међутим Енглеска је била један од фаворита", каже Де Вилде.

У Америци фудбал био луксузни спорт

Четири године после Италије, Де Вилде је био искуснији и богатији за три титуле првака Белгије са Андерлехтом и спреман да учини све како би отпутовао на Светско првенство у Америци 1994.

„Играо сам последњу утакмицу квалификација против Чехословачке коју нисмо смели да изгубимо - завршена је без голова.

„Био сам у форми, са Андерлехтом освојио трофеје и могао сам да станем уз раме Прудому, колико год то звучи егоцентрично", наводи Де Вилде.

Селектор Пол ван Химст, међутим, није мислио тако.

Црвени ђаволи су прошли у нокаут фазу у Америци, после победе у групи против Холандије и Марока, уз пораз од Саудијске Арабије, дебитанта на Светском првенству.

„Сећам се ужасних врућина, посебно на Флориди, а терали су нас да играмо утакмице у сред дана због временске разлике и телевизијских термина", каже.

Завршни чин белгијског мундијалског пута 1994. одиграо се на стадиону Soldier Field у Чикагу.

Пред Белгијом се нашла Немачка, тада бранилац титуле првака света.

Немци су победили 3:2.

„Немачка је била прејака за нас, али ми смо сматрали да нам судија није свирао пенал 'велики као куц́а'.

„Да јесте, онда би морао да искључи и њиховог играча... Али поштено говорећи, Немачка нам је дала три гола и промашила још много шанси", сумира Де Вилде.

Оно што му се није допало тада у Америци је однос према фудбалу.

„После Мундијала сам више пута ишао у Америку и видео да је тамо фудбал луксузни спорт јер родитељи доста плаћају тренинге, велике су раздаљине и много се путује кад се играју утакмице.

„Све то кошта", оцењује.

Дочекао пет минута у Француској

Са 32 године, Де Вилде је дочекао пет минута славе на голу репрезентације.

Одиграо је сваку секунду у мечевима квалификација за Мундијал 1998, али је овај пут Белгија имала и два додатна меча у баражу.

А тамо велика борба против борбене и чврсте Републике Ирске, уз реми 1:1 и победу од 2:1 у Бриселу.

„За нас је у то време и сам пласман на завршни турнир био достигнуће", признаје.

Пропуштена шанса - тако би у две речи могло да се опише искуство Белгије на шампионату у Француској.

„У првој утакмици смо 'испустили' Холандију којој је искључен и играч, али селектор није желео да промени приступ који је био одбрамбени.

„На крају је било 0:0", каже Де Вилде.

На списак прокоцканих шанси Де Вилде ставља и други меч у групи са Мексиком.

„Играло се у Бордоу, било је изузетно вруће и нисмо били спремни за такве услове, а није било пауза за освежење као данас.

„Упркос томе водили смо 2:0 и дозволили Мексиканцима да се скроз врате и освоје бодове", сећа се.

Уз последњих звиждук судије Хјуа Даласа на том мечу, спустила се завеса и на Де Вилдеов наступ на Мундијалу.

На последњем мечу у групи, против Јужне Кореје, Де Вилде није играо због повреде.

Белгија је и ту водила са 1:0, тај резултат водио ју је даље, али су Јужнокорејци изједначили и Црвеним ђаволима спаковали кофере за пут кући.

Де Вилде се од дреса репрезентације опростио 2000. на Европском првенству са 33 одигране утакмице и епитетом голмана који је скоро деценију био чувар шампионских амбиција и пехара Андерлехта - клуба који је оличење белгијске фудбалске аристократије.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk