Продаја НИС-а: Нови рок мађарском МОЛ-у да заврши преговоре са Русима

Сага око продаје Нафтне индустрије Србије (НИС), кључне за функционисање целокупне српске привреде, још није завршена.

После неколико померања рокова, уследио је нови - америчке власти дале су мађарском МОЛ-у још 10 дана да са руским Гаспромњефтом утврди све детаље купопродаје, објавила је мађарска компанија на Будимпештанској берзи.

Дакле, нови рок је 16. јун.

До сада је било неколико дана означених као „Дан Д" или дан одлуке за судбину НИС-а, који је од октобра прошле године под америчким санкцијама због већинског руског власништва.

Из МОЛ-а кажу да су преговори „значајно напредовали", а да додатно продужење лиценце омогућава финализацију трансакционе документације.

Америчко Министарство финансија (OFAC) неколико пута је померало рокове за завршетак преговора - 22. мај, па 6. јун, да би МОЛ пре неколико дана затражио додатних додатних 30 дана за завршетак преговора о куповини руског удела у НИС-у.

НИС је раније добио посебну лиценцу Министарства финансија САД, којом се компанији омогућава наставак оперативних активности, односно прерада нафте закључно са 16. јуном.

Том лиценцом омогућено је одржавање пословања, уговора и других споразума који укључују НИС или његова оперативна зависна друштва, између осталог и рафинеријску прераду, увоз сирове нафте, обављање трансакција неопходних за сигурност снабдевања и техничко одржавање, као и финансијска поравнања.

МОЛ је 19. јануара саопштио да је потписала главне одредбе обавезујућег оквирног споразума са компанијом Гаспромњефт о куповини удела од 56,15 одсто у српској компанији.

Група је у преговорима и са националном нафтном компанијом Уједињених Арапских Емирата - АДНОК-ом о њеном уласку у власничку структуру НИС-а као мањинског акционара, саопштено је у јануару.

Процес је сложен и не треба очекивати решење у наредних десетак дана, али је довољно да ОФАК види пробој у преговорима, рекао је стручњак за енергетику Жељко Марковић за РТС после најновијег одлагања.

То што је ОФАК сада дао још 10, а не тражених 30 дана одлагања за завршетак преговора, Марковић тумачи као жељу Американаца да појачају притисак на преговараче.

Иако је раније деловало извесно да ће МОЛ откупити већински удео у НИС-у, српски званичници нису били оптимистични.

„Главна препрека није само цена", рекао је Атила Холода, директор консултантске фирме Aurora Energy, са седиштем у Будимпешти, за ББЦ на српском.

Најважније питање је како доћи до „споразума који је усклађен са америчким санкцијама, прихватљив за српску владу, економски разуман за МОЛ, и политички одржив за руске продавце", објашњава.

„Ова комбинација чини преговоре изузетно осетљивим и тешким", додаје.

О чему преговарају МОЛ и држава Србија?

Србија жели да избегне национализацију компаније, али постоји више опција, рекао је председник Србије Александар Вучић раније за Радио-телевизију Србије.

Најизгледнија „опција" била је да удео Гаспромњефта, већинског власника НИС-а, купи МОЛ.

Влада Србије раније је саопштила да није задовољна понудом мађарске нафтне компаније о условима за преузимање.

Главни камен спотицања је будући рад Рафинерије, односно питање покривености тржишта из прераде рафинерије у Панчеву, рекла је раније министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Руски Гаспромњефт и фонд Интелиџенс имају 56 одсто удела у власништву НИС-а, Србија 29,87 одсто, а остало мали акционари.

Америка је у октобру 2025. увела дуго најављиване санкције НИС-у, а неколико пута до сада је померан рок до ког би српска компанија, од које зависи целокупна српска привреда, требало да се „реши" руског власништва.

Санкције НИС-у део су ширих мера усмерених на руски енергетски сектор због рата у Украјини.

Поред МОЛ-а, као заинтересовани купац појавила се и мало позната српска фирма KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, у власништву бизнисмена Ранка Мимовића, која је понудила 2,3 милијарде долара за 56 одсто власништва у НИС-у.

То је милијарду више од МОЛ-а, а Руси су то начелно прихватили, рекао је.

Гаспромњефт се „активно припрема за продају свог удела у НИС-у компанији МОЛ и да не преговара ни са ким другим", пренела је агенција Тасс.

Богољуб Карић, српски привредник, политичар и председник Удружења предузетника и индустријалаца, такође је упутио иницијативу НИС-у, као и председницима Србије и Русије Александру Вучићу и Владимиру Путину о куповини акција компаније.

Међутим, није саопштено да ли се обратио Гаспромњефту, као продавцу, нити ОФАК-у који би то морао да одобри.

Очекивано је да се у великим енергетским трансакцијама појави више купаца, али тренутно постоји само један који има одобрење ОФАК-а (МОЛ), рекао је професор Економског факултета Велимир Лукић за РТС.

(Не)Продужавање лиценце - шта то значи?

ОФАК је издао две лиценце за НИС - једна се односи на преговоре о продаји, а друга је оперативна лиценца за рад, која важи до 16. јуна.

Ове две дозволе тесно су повезане, рекао је Лукић.

Уколико би лиценца за преговоре престала да важи, могла би да буде доведена у питање и оперативна дозвола за рад НИС-а, рекао је професор за РТС.

Ако ОФАК не би продужио лиценцу за преговоре, то не би аутоматски значило да је МОЛ-ова куповина руског удела пропала, рекао је Холода раније за ББЦ на српском.

„Ипак, то би био озбиљан негативни сигнал и могао би да повећа правну, финансијску и оперативну несигурност НИС-а", додаје мађарски енергетски стручњак који је скоро две деценије радио на менаџерским позицијама у МОЛ-у.

Будућност нафтне компаније „не зависи само од комерцијалних преговора, већ и од усклађености са санкцијама, приступа финансирању, логистике снабдевања сировом нафтом и способности да послује без стварања правних ризика за своје партнере", указао је.

Када су уведене америчке санкције у октобру, рафинерија у Панчеву, од које зависи цела Србија, остала је без дотока сирове нафте док је недељама у ваздуху висила неизвесност о енергетској безбедности земље.

Мађарски стручњак није искључује могућност преговора у „новом облику или прелазна решења".

„У стратешки важним случајевима попут овог, уколико постоји политичка воља, стране често покушавају да пронађу алтернативне структуре, додатне гаранције или касније поновно отваре преговора.

„Међутим, без продужења ОФАК лиценце, процес би постао знатно компликованији и ризичнији", закључује.

МОЛ и рафинерија у Панчеву

МОЛ и Гаспромњефт су средином јануара договорили оквирни споразум о куповини руског удела од 56,15 одсто у НИС-у.

Преговори МОЛ-а и државе Србије, која је најавила и повећање сопственог удела, запели су почетком маја.

Апсолутно нема компромиса када је у питању утицај рада рафинерије Панчево на нашу економију, поручила је министарка енергетике.

Искоришћавање и прерада нафте у рафинеријама је основа енергетске сигурности и редовног снабдевања свих потрошача једне земље, па самим тим и Србије, рекао је раније Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије (ПКС), за ББЦ на српском.

Рафинерија у Панчеву и НИС као систем такође доносе велики део прихода буџета, објаснио је почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.

„Мађарска страна у стању је да ово тржиште задовољи капацитетима рафинерије у Будимпешти.

„Чини ми се да ту сад постоје одређене опасности и све више мислим да то неће бити сигуран посао у будућности", рекао је Атанацковић за Инсајдер.

Проблеми са МОЛ-ом поклопили су се са сменом власти у Мађарској, где је изборе изгубио дугогодишњи Вучићев савезник Виктор Орбан.

Вучић, међутим, тврди да то нема утицаја на преговоре.

„Да ли је закомпликовала неке друге односе не знам. Односе са Србијом не.

„Чуо сам се са Петером Мађаром (новим мађарским премијером) и односи су коректни", рекао је Вучић раније за РТС.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk