Брутални сукоб Шкаљарског и Кавачког клана: Звицер осуђен на 40 година затвора

Прво је у шпанском граду Валенсији нестало 200 килограма кокаина, а онда су почели да нестају људи.

За десет година сукоба Шкаљарског и Кавачког клана, названих по насељима у црногорској општини Котор, а насталих интерним сукобом унутар једног великог клана због инцидента из Шпаније, до сада је убијено више десетина људи.

У јулу 2026. изречене су и прве судске пресуде пред Вишим судом у Подгорици, па је Радоје Звицер, означен као шеф Кавачког клана, осуђен у одсуству на максималних 40 година затвора.

Петар Лазовић, оперативац црногорске Агенције за националну безбедност (АНБ), која је пандан Безбедносно-информативне агенције (БИА) у Србији, осуђен на 20 година затвора због сумње да је био део Кавачког клана.

Медији пишу да је до сада сукоб два клана однео најмање 70 живота.

Ликвидација је било широм Европе, као и на улицама Црне Горе и Србије, а извршене су на најразличитије начине - од обрачуна ватреним оружјем, преко бомби испод аутомобила, до снајпера.

Убиство Горана Радомана 2015. у Београду често се означава као почетак бруталног рата, а на списку убијених до данас има вођа кланова, чланова њихових породица, низа нижерангираних припадника, али и случајних пролазника.

Он и даље траје.

За два месеца убијена четири наводна припадника Шкаљарског клана, уз више покушаја ликвидација, писали су медији у октобру 2025. године.

Још један наводни припадник Шкаљарског клана тешко је рањен у априлу 2026. у у Барселони, где је у децембру 2025. наводно убијен један Шкаљарац, а претходно и наводни припадник Кавачког клана.

Припадник Шкаљарског клана почетком јула изручен је Црној Гори из Србије.

Напето је и у Подгорици, где је у марту рањен наводни члан Кавчана.

Када су обрачуни почели, све озбиљније криминалне групе из Србије и Црне Горе су се приклониле једној од ове две групације, пише у извештају српске Безбедносно-информативне агенције (БИА), пренео је КРИК.

Осим контаката са произвођачима дроге у Јужној Америци и бродским компанијама који се баве транспортом, кланови имају и добру сарадњу са високим полицијским, правосудним и државним званичницима у региону, али и широм света.

Шкаљарски клан

Јован Вукотић, један од вођа 'Шкаљараца', убијен је у септембру 2022. у Истанбулу.

За њим је претходно расписана потерница у Црној Гори.

Оптужен је и да је подстрекивао убиство главних супарника из Кавачког клана, нудећи за то четири милиона евра, пише КРИК.

Био је сумњичен и за планирање убиства наводних вођа српског огранка Кавачког клана - Вељка Беливука и Марка Миљковића - али је та истрага обустављена.

Вукотић је у Црној Гори једном осуђен за покушај убиства, а у Србији због поседовања лажног пасоша.

Оптужбе да је вођа шкаљарског клана је негирао, називајући их „митом" и „подменутим лажним оптужбама".

„Нисам шеф никаквог клана, нисам шеф чак ни својој жени и деци", изјавио је 2018. пред Другим основним судом у Београду.

Тврдио је да су тројица мушкараца 2019, док је био у притвору у Србији, планирала да га отрују цијанидом.

За ликвидацију Вукотића била су оптужена четворица - ослобођен је Милан Вујотић, за кога медији тврде да је високопозициониран у Кавачком клану, док су остала тројица осуђена на доживотни затвор у Турској.

Две године раније у Атини убијен је и Игор Дедовић, такође један од лидера Шкаљараца и Вукотићев кум.

Велику пажњу изазвао је и случај из 2016, када је један од припадника Шкаљарског клана убијен у затвору Спуж, недалеко од Подгорице, главног града Црне Горе - и то из снајпера - за шта су оптужена тројица мушкараца.

У међувремену је убијен и Вукотићев отац Веселин.

Медији преносе да је шеф Шкаљарског клана сада Игор Вукотић - старији брат Јована Вукотића - који је годинама у бекству.

Он је такође више пута избегао убиство, последњи пут 2016. године, када је испод његовог аутомобила постављена бомба.

Српска безбедносна служба је у извештају написала да је Шкаљарски клан близак са Филипом Кораћем, десном руком Луке Бојовића, који је дуго важио за једног од најмоћнијих људи подземља.

Ко су Филип Кораћ и Лука Бојовић?

Кораћ је 2023. ухапшен у Мађарској, а затим изручен Француској, где је оптужен да је организовао међународни шверц дроге и учествовао у прању новца.

Реч је о „једном је од најопаснијих људи у Србији и главним снабдевачем дрогом", рекао је у јануару 2020. председник Србије Александар Вучић.

Пет година касније, име Филипа Кораћа поново се помињало у политичком животу.

Опозициона политичарка Мариника Тепић оптужила је Вучића да су „он и његов брат део наркокартела и криминалне групе Филипа Кораћа".

Вучић је у јуну 2025. те оптужбе одбацио и рекао да је Кораћ његово „хтео да убије његов о дете" и молио тужилаштво да истражи тврдње Тепић.

О Луки Бојовићу, сину бившег директора београдског Зоолошког врта Вука Бојовића, лист Данас је писао да је „најмоћнији човек српског подземља".

У истом тексту је за њега наведено да је био близак Жељку Ражнатовићу Аркану, убијеном вођи паравојне формације Српска добровољачка гарда током рата у бившој Југославији.

Бојовић, недавно фотографисан на Ражнатовићевом помену, у Шпанији је осуђен за више кривичних дела и одслужио је десет од 18 година затворске казне.

Пуштен је на условну слободу и 2022. протеран у Србију, где се против њега не води ниједан поступак, нагласио је тада Бојовићев адвокат.

На суду се појављивао само као сведок у поступку против петорице окривљених 2024. за припрему његовог убиства.

Реч је о наводним припадницима Кавачког клана.

Тужилаштво за организовани криминал је 2010. подигло оптужницу против Бојовића, где је означен као вођа остатака злогласног Земунског клана, као и да је организовао бројна убиства.

За њим је тада расписана потерница на основу које је ухапшен у Шпанији.

Специјални суд у Београду га је 2015. ослободио свих оптужби због недостатка доказа.

Земунски клан је био моћна криминална организација чији су неки припадници осуђени на дугогодишње казне затвора због убиства премијера Србије Зорана Ђинђића 2003.

Неки од припадника овог клана убијени су у полицијској акцији 'Сабља'.

Кавачки клан

Радоје Звицер, наводни вођа Кавачког клана, дуго је у бекству.

Црногорска полиција је 10. фебруара 2026. упала у кућу коју наводно користе Звицер и његова супруга Тамара у которском насељу Кавач.

Пронађени су и привремено одузети скупоцени аутомобили, новац, средства комуникације и техничка опрема.

Погледајте снимак црногорске полиције о упаду у вилу која се повезује са Звицером

Звицерово име је истовремено на Интерполовој листи најтраженијих бегунаца Европе.

У мају 2020. тешко је рањен када су на њега пуцали у Кијеву, главном граду Украјине.

Тринаесточлану Звицерову групу црногорски тужиоци истражују због организације убиства Риста Мијановића, члана Шкаљарског клана, у новембру 2020.

У међувремену га је Виши суд у Новом Саду осудио на две и по године затвора због поседовања лажног пасоша, али у одсуству.

То је до данас једини поступак у Србији против Звицера, кога су власти у Београду и провладини медији јавно оптуживали да планира атентат на Вучића.

„Ја му поручујем (Звицеру): 'Наћи ћемо те било где на свету”, изјавио је Вучић 2021.

Као други лидер клана означен је Слободан Кашћелан, ухапшен 2021, а затим и 2024, и то на вратима затвора, одмах по пуштању из притвора.

Он и још 17 људи оптужени су за неколико убистава, међу којима и вође супарничког Шкаљарског клана Јована Вукотића.

Суђење је почело у априлу 2025, а Кашћелан се изјаснио као невин.

„Од окривљених, само познајем Радоја Звицера. Из Котора смо, мали је град, познајемо се. Понекад попијемо пиће", рекао је.

Дарко Шарић, често означен као „један од највећих нарко-босова Балкана", првостепеном пресудом осуђен на шест година затвора за шверц кокаина, такође је повезиван са Кавачким кланом.

Оптужен је и за убиства припадника Шкаљарског клана на грчком острву Крфу и у Атини.

Против наводних вођа огранка Кавачког клана у Србији - Вељка Беливука и Марка Миљковића - ухапшених у фебруару 2021, у Београду се води поступак.

Сумњиче се за свирепа убиства седам људи.

Беливук и Миљковић су током саслушања причали о наводном односу са државним врхом Србије и председником Вучићем, за шта нису изнели конкретне доказе.

Вучић је све њихове наводе негирао.

Беливук тврди да су Вучић и његови сарадници годинама од њега, као тадашњег вође најватренијих навијача Фудбалског клуба Партизан, тражили да се на утакмицама не скандира против председника, као и да застрашују учеснике протеста против власти.

На појединим мечевима Партизана, Беливукова група је нападала навијаче који су узвикивали погрдне поруке упућене Вучићу.

Беливук је изјавио да су они 2016, у сарадњи са људима контроверзног косовског бизнисмена Звонка Веселиновића, учествовали у рушењу београдског насеља Савамала, што је очистило простор за пројекат Београд на води.

Као људи блиски Беливуковој групи, често су помињани Новак Недић, бивши генереални секретар Владе Србије, као и жандарм Ненад Вучковић.

Вучковић није извршио ниједно кривично дело у вези са организованим криминалом и против њега неће бити покренута истрага, навели су 2023. из Тужилаштва за организовани криминал.

Тужилаштво је претходно испитивало везе које су Беливук и сарадници имали у полицији, па је саслушана и Дијана Хркаловић, бивша државна секретарка у МУП-у.

Хркаловић је у јануару 2025. првостепено осуђена на 16 месеци затвора због трговине утицајем.

Претходно је за сарадњу са криминалним групама оптужила Небојшу Стефановића, некадашњег министра унутрашњих послова и одбране, који је то негирао.

„Објављујемо рат мафији и у овај рат улазимо без задршке и резерве", изјавио је Стефановић 2016, после убиства Александра Станковића, претходног вође групе коју је преузео Беливук.

Ипак, делује да је он био усмерен само на једну страну, пише КРИК.

Ниједан битан члан Кавачког клана није ухапшен у Србији, док је полиција у више наврата је хапсила припаднике Шкаљарског и тиме се хвалила, додају.

На питање због чега, Стефановић је изјавио да је „Шкаљарски клан активнији у Србији".

Провладини медији у Србији су, такође, више били заинтересовани да извештавају о члановима шкаљарске групе, додаје КРИК.

Стефановић је касније изјавио да ће „бити санкционисани они из државе који су сарађивали са криминалцима", али поступака против високих званичника до сада није било.

„Кавачки клан је био пријатељски клан Србије, до раскола Вучића и Стефановића", изјавио је Миливоје Катнић, бивши главни специјални тужилац Црне Горе, ком се суди због оптужби да је био део криминалне организације, као и да је спречавао кривично гоњење против Звицера и других чланова Кавачког клана.

Катнић је један од некадашњих високих функционера Црне Горе који се сумњиче за сличне ствари.

Специјални тужилац Црне Горе Саша Чађеновић, ухапшен је у децембру 2022, под сумњом да се умешао управо у криминал - и то као део Кавачког клана.

Сумњичи се за стварање криминалне организације и више злоупотреба службеног положаја.

Кривицу је негирао.

Почетком маја 2022, црногорски истраживачки портал Либертас објавио је документ Еуропола у ком се наводи да су службеници полиције Петар Лазовић и Љубо Миловић чланови кавачког клана.

Њих двојица, додаје исти извор, били су директно умешани су шверц кокаина, оружја и цигарета, као и да је Лазовић „био у свакодневном контакту са Звицером и обавештавао га о свему што је договорено у полицији и са тужиоцем".

Лазовић је у јулу 2026. првостепеном пресудом осуђен на 20 година затвора, а Љубо Миловић на 19, саопштено је 24. јула 2026. из Вишег суда у Подгорици.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk