Колико ратови штете израелској привреди

Током протекле године, Израел је послао хиљаде војника у Газу и јужни Либан, извео је хиљаде ваздушних напада на непријатеље и потрошио милионе долара на системе противваздушне одбране како би зауставио надолазеће пројектиле и дронове.

Влада Израела процењује да би његови ратови против Хамаса и Хезболаха на крају могли да коштају више од 60 милијарди долара.

Они су већ озбиљно погодили израелску привреду.

Колико ратови коштају Израел?

„Налазимо се у најдужем и најскупљем рату у израелској историји“, рекао је министар финансија Безалел Смотрич у израелском Кнесету у септембру 2024. године.

Додао је да би цена војних акција могла да износи између 200 и 250 милијарди шекела (између 54 и 68 милијарди долара).

Израелско бомбардовање Либана и његов војни упад на југ земље, плус пројектили које је испалио да би зауставио ваздушни напад Ирана, наставиће да дижу цену рата.

Доктор Амр Алгари, економиста са Универзитета Шефилд Халам у Великој Британији, каже да би услед проширивања сукоба рачун, према грубој процени, могао да скочи на 350 милијарди шекела (93 милијарди долара) ако би рат био настављен током читаве 2025. године.

То износи отприлике шестину израелских годишњих националних прихода, познатијих и као бруто домаћи производ (БДП), који је 1,99 билиона шекела (530 милијарди долара).

Како Израел финансира ратове?

Банка Израела повећава продају владиних обвезница, задужујући се да би платила трошкове ратове.

Она је подигла рекордних осам милијарди долара од продаје обвезница у само једном издавању у марту 2024. године.

Израел продаје обвезнице зајмодавцима у оквиру Израела и у иностранству, у које спадају и „обвезнице дијаспоре“, које се продају Јеврејима изван Израела.

Подаци Банке Израела показују да су странци постали мање спремни да купују израелске владине обвезнице.

Банка каже да се само 8,4 одсто њих држи у иностранству, за разлику од 14,4 одсто у септембру 2023. године - месец дана пре него што је започет израелски сукоб са Хамасом.

„Резултат овога је да су каматне стопе владиних обвезница скочиле, како би постале атрактивније страним купцима“, каже професор Мануел Трајленберг, економиста са Универзитета у Тел Авиву.

„Дошло је до повећања од 1,5 одсто у трошковима кредита које ће влада отплаћивати.“

Уз то, три велике међународне агенције за кредитни рејтинг - Мудис, Фич, и Стандард и Пурс - све су спустиле њихов рејтинг дуга израелске владе од почетка августа 2024. године.

Агенције нису спустиле рејтинг због тога што се плаше да влада неће моћи да отплати обвезнице, каже доктор Томас Федлон из телавивског Института за студије националне безбедности.

Јавне финансије Израела су у здравом стању, каже он.

Уместо тога, он каже: „Агенције за кредитни рејтинг су у извештајима навеле да су забринуте због недостатка дефинитивне фискалне [порез и трошење] стратегије владе за руковођење трошковима током 2025. године.“

Професорка Карнит Флуг, економисткиња Израелског института за демократију и бивша гувернерка Банке Израела, каже да влада разматра смањење буџета у износу од 37 милијарди шекела (9,9 милијарди долара) и повећање пореза да би покушала да смањи буџетски дефицит.

„Међутим“, каже она, „очекује се да ће неке од планираних мера наићи на отпор радничких синдиката и неких чланова владине коалиције.“

Неколико економиста позива владу да саопшти буџет за 2025. годину сада, са дефинитивним сетом штедње који би дао противтежу њеним растућим војним трошковима.

„Нема озбиљних планова да се стави приоритет на било које кресање буџета како би се финансирали трошкови рата“, каже професор Естебан Клор са Хебрејског универзитета у Јерусалиму.

„Не постоји економска стратегија за рат која би ишла паралелно са војном стратегијом.“

Какав је утицај рат имао на израелску привреду?

Израелска привреда је била у сталном јаком порасту до октобра 2023. године, али је доживела нагли пад по избијању рата.

Током читаве те године, БДП по глави становника пао је за 0,1 одсто, према Светској банци.

Банка Израела предвиђа да ће током 2024. године привреда порасти за свега 0,5 одсто.

Ово је гора прогноза од оне коју је направила у јулу, кад је предвидела да ће привредни раст за 2024. годину износити 1,5 одсто.

Током протекле године, многе фирме у Израелу имале су мањак запослених, што је ограничило количину пословања које могу да воде.

То је зато што је израелска војска позвала више од 360.000 резервиста на почетку сукоба са Хамасом.

У међувремену су демобилисале многе од њих, али су позвале још 15.000 резервиста за текућу копнену операцију у Либану.

Влада је из безбедносних разлога издала забрану за око 220.000 Палестинаца из Газе и са Западне обале да прелазе у Израел да би радили.

То је посебно утицало на грађевински сектор, који је упошљавао око 80.000 Палестинаца.

Десетине хиљада радника сада су ангажовани као замена из разних земаља, попут Индије, Шри Ланке и Узбекистана.

Професорка Флуг каже да после успоравања израелске привреде током рата, постоји „могућност снажног повратка“ када он буде окончан, делом због израелског успешног технолошког сектора, који сада чини петину економије земље.

„Чињеница да овај рат траје много дуже од претходних ратова и да је утицао на велики део становништва значи да би опоравак могао да буде слабији и дужи“, каже она.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk