Летњи распуст: За родитеље изазов, за децу радост

Ко год каже да два и по месеца за час прођу, није пред собом имао летњи распуст и питање - шта ћу са децом.

У петак, 12. јуна, завршава се школска година и до 1. септембра има тачно 80 дана.

Ако се саберу сви одмори које родитељи могу искористити, море, боравак код родбине, и даље остаје 40-ак дана које треба испунити.

Чак и оне који имају среће да бабе и деде живе близу и да су спремни да ускоче, или да могу да раде од куће, чека месец и по дана импровизација, жонглирања, и родитељске кривице - колико квалитетног времена обезбеђујем детету?

„Родитељи би требало реално да сагледају сопствене прилике и да од онога што им је на располагању, направе највише што могу", каже психолошкиња Јелена Вукичевић.

„Шта год да се ради, биће довољно добро ако је родитељ у потпуности усмерен на дете и ако им пажњу не одвлачи телефон или нешто друго", указује.

За разлику од старијих основаца и средњошколаца, млађа деца су и даље усмерена на породицу и време које проводе са родитељима им је важно.

„Њихова основна потреба је игра и то би им требало омогућити током распуста", додаје.

Од боравка до кампа за неколико стотина евра

Једноставна Гугл претрага 'летњи распуст деца' враћа широк избор - летњи кампови, супер распусти, дневни боравак.

Цене су подједнако шаролике.

Боравци, који раде од јутра до поподне, и у којима су обезбеђени оброци, коштају од 260 евра и више месечно.

Цена зависи од програма који нуде - одлазака деце у позориште, биоскоп, музеј, на базен, али и дела града у коме су смештени.

Док родитељи у Земуну за четири недеље плаћају око 30.000 динара, на Врачару трошак може бити и више од 40.000.

Просечна зарада у Београду је 153.000 динара, али постоје велике разлике међу општинама, и управо је Врачар у центру града насеље са највећим платама.

Желећи да осигура осмишљено време, Јасна Маринковић је уписала сина у летњи боравак, где ће провести месец и по дана.

„Када нема бака и дека да ускоче, морате да пронађете друго решење. Боравак није јефтин, али ми је важно да знам где је и како проводи дан", каже.

Супер распуст са учитељицом или специјализовани кампови са спортским, језичким или едукативним садржајима могу да коштају и више од дневних боравака.

Седам дана са свим оброцима и превозом неретко прелази 40.000 динара.

За поједине млађе основце ови кампови су прилика да се први пут одвоје на дуже време од родитеља и то може бити изазов и за одрасле и децу.

„Најважније је разговарати са дететом, питати га шта му прави нелагоду, дозволити му да о томе говори без одбацивања његовог искуства речима 'ма не треба о томе тако да размишљаш, или то су глупости'", каже Вукичевић.

Оваква одвајања могу бити корисна, али деци су потребни и „пакетићи са алатима за преживљавање".

А то може бити договор када ћемо звати дете, подсећање на његове јаче стране, вештине које је већ показало, објашњава психолошкиња.

„Дете неће постати самосталније и отпорније ако га ушушкавамо.

„Морамо да га дозирано, у контролисаним условима, разговором припремамо за изазовније периоде", наводи.

Бака сервис

Западноевропска изрека „Потребно је село да би се подигло дете" одомаћила се и у Србији, али је све мање оних који могу да рачунају на помоћ заједнице.

Међутим, Милица Ракић из Кумана код Новог Бечеја, има свакодневну помоћ бабе и деде око шестогодишњег сина.

„Супруг је теренац, ја радим у Геронтолошком центру, мој син проводи више времена са бабом и дедом него са нама", говори.

Они га одводе и доводе из вртића, и исто ће радити када крене у школу следеће године и дочека први летњи распуст.

„Допуштају му свега много више него што бисмо супруг и ја, и то је увек борба", додаје.

Њој недостаје што у њеном месту нема више организованих садржаја за децу, због чега су најмлађи углавном усмерени на одрасле.

Деца која одрастају уз брижне баке и деке развијају веће самопоштовање, бољу емоционалну стабилност и јаче друштвене вештине, закључак је Сузане Босак, ауторке књиге „Како изградити везу са баком и деком".

Они више не раде и могу у потпуности да се посвете унучићима, објашњава Босак.

Многа истраживања показују да деца која проводе време са бабама и дедама нису склона депресији и анксиозности.

Овај однос је делотворан и у другом смеру.

Студија британске Националне службе за здравство показује да се код бака које су једном недељно бринуле о деци, смањио ризик од Алцхајмерове болести.

Погледајте видео из хрватског Самобора у коме плаћају пензионерима да чувају унуке

Чему се деца радују?

„Сви школарци жељно ишчекују распуст" - око тога нема дилеме за Хану Марић, која је завршила трећи разред.

Претходна лета проводила је у боравку, али ове године „мораће сама да се забравља".

Она је, међутим, спремна и има јасан план.

Поред видео-игара, улепшавања, дружења и путовања са породицом спремила је и „мале циљеве".

„Планирам да прочитам пет књига - Ен из Грин Гејблса и више делова Шоњавка.

„Надам се да ћу да правим са мамом неки рецепт из Научног кувара, да будем што више напољу, возим ролере и пливам.

„Са татом сам се договорила да сложим Рубикову коцку", каже Хана.

И осмогодишњи Реља Јеремић, коме ће ово бити први распуст, спреман је ко запета пушка да у петак, тачно у пола 12, изађе из школе.

„Једва чекам да идем на море, пливам, и роним и да побеђујем маму у таблићу, а тату у игрицама", каже.

Он очекује да ће га највише чувати бака, са којом је заказао партије уна, а сигурно ће се на менију наћи „кокице и ћевапи".

„Бићу доста напољу да бих могао да играм кошарку и фудбал. Читаћу Лоше момке, Догмена, Астерикса и Обеликса и гледаћу Светско првенство у фудбалу", набраја.

Већ пре пар недеља отворио је озбиљне преговоре да иде касније у кревет и уверен је да ће „убедити родитеље да остаје до девет увече напољу".

„Мислим и да ће ми једно време бити досадно, али и даље једва чекам јер је време за заслужени одмор."

Осамостаљивање

За поједину децу распуст ће бити прилика да први пут остају сами.

Сара, осмогодишња ћерка Саве Илића, овог лета проводиће дане код куће и са децом из комшилука док родитељи раде.

Она сама себи спрема доручак, а потом иде напоље да се игра.

Сава каже да он и супруга имају поверења у њу, али је ипак редовно позивају преко паметног сата како би проверили да ли је све у реду.

„Она је одговорна и зрела и тако је како је тренутно, док не порасте", додаје Сава.

Јелена Вукичевић објашњава да сваки дан може бити прилика за осамостаљивање детета.

„Родитељи могу да им поверавају свакодневне обавезе - да поспреме, избаце смеће, прошетају љубимца.

„И то не треба представљати као намет већ начин на који дете даје важан допринос свакодневном животу. Тако се код деце развија самопоуздање и охрабрују се да сами преузму нове задатке", говори.

„Када то и учини, то је сигнал да дете сазрева и да ће можда следеће лето бити прилике да остане само", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk