Књижевност: Канадска списатељица и нобеловка Алис Манро преминула у 92. години

Канадска списатељица кратких прича Алис Манро, добитница Нобелове награде за књижевност 2013, преминула је у 92. години.

Манро је дуже од 60 година писала кратке приче, често усредсређене на живот у руралној Канади.

Преминула је код куће, у Порт Хоупу у Онтарију 13. маја увече, потврдила је њена породица, а потом и издавач.

Манро су често поредили са руским писцем Антоном Павловичем Чеховим због увида и саосећања у њеним причама.

„Алис Манро је национално благо, списатељица огромне дубине, емпатије и хуманости чија су дела читали, дивили се и неговали поштоваоци у Канади и широм света", изјавила је Кристин Кохран, директорка издавачке куће Пингвин рендом хаус.

На књижевну сцену се пробила 1968, када је њена збирка прича Плес у срећним сенкама, о животу у предграђима западног Онтарија, освојила највишу књижевну награду Канаде, Гавернор.

Објавила је 13 збирки прича и један роман, Животи девојака и жена, као и две збирке изабраних прича.

Амерички магазин Њујоркер је 1977. објавио једну од њених прича, Краљевско батињање, инспирисано немилим сећањима на батине које је добијала од оца као девојчица.

Након тога Манро је редовно сарађивала са чувеним магазином.

Манро, ћерка фармера и учитељице, рођена је 1931. у Вингаму у Онтарију.

Многе њене приче смештене су у ову област и права су хроника тамошњих становника, њихове културе и начина живота.

Била је најбоља ученица у гимназији и добила стипендију за студије у Лондону, пошто је добила највише оцене за енглески језик од свих који су се пријавили.

Док је студирала, проводила је половину времена учећи, а другу половину пишући.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Неке од њених прича носиле су поређења живота пре и после друштвене револуције 1960-их.

„Рођена 1931, била сам мало старија, али не и престара, и жене попут мене су носиле мини сукње и биле слободне", говорила је.

По једној од познатијих прича, Медвед који је прешао планину, снимљен је 2006. филм Away from Her, са Џули Кристи и Гордоном Пинсентом у главним улогама.

Канадска списатељица Маргарет Атвуд сматрала је Манро „једном од највећих књижевница енглеске фикције нашег доба", а Салман Ружди јој се дивио због „мајсторства форме".

„Манро је једна од неколико писаца, понеког живог, а највише мртвих, на које мислим када кажем да је књижевност моја религија", писао је Џонатан Френзен.

Међународну награду Букер за животно достигнуће у књижевности добила је 2009. године.

„Читати Алис Манро значи научити сваки пут нешто ново о чему никада нисте ни помислили до тада.

„Манро доноси толико дубине, мудрости и прецизности у сваку причу, колико већина писаца донесе у читаво животно дело", пише у образложењу награде.

Нобелова награда за књижевност јој је додељена 2013, а у саопштењу Комитета пише да је Манро „маестра савремене кратке приче".

Манро је у за Гардијан 2013. рекла да је „писала личне приче целог живота".

„Можда пишем приче у које се људи веома уносе, можда је у питању сложеност и животи представљени у њима.

„Надам се да се лепо читају и да дотичу људе", рекла је за Гардијан.

Последњу збирку прича, Драги животе, објавила је 2012, а неке од њих су биле делимично аутобиографске.

Рекла је да јој је ова збирка веома значајна јер вероватно више неће писати.

„Није да нисам волела да пишем, али мислим да свако дође до тачке када о сопственом животу почне да размишља на другачији начин", рекла је Манро.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk