Здравље и секс: Мушкарци из града у Велсу заслужни за успех вијагре

Чувени бразилски фудбалер Пеле је можда био највећи промотер вијагре, али да није било људи из индустријског града у Велсу можда никада не бисмо сазнали за лек за решавање проблема са потенцијом код мушкараца.

Радници у челичани у велшком граду Мертир Тидфил, којима је очајнички био потребан новац, пријавили су се за добровољно медицинско испитивање.

Међутим, нису могли ни да претпоставе да ће учествовати у истраживању које ће променити свет.

Тек три деценије касније неки од њих су открили да је лек од тада помогао милионима мушкараца са еректилном дисфункцијом.

Почетком 1990-их, фармацеутска компанија Фајзер је тестирала једињење под називом Силденафил УК-92,480 који лечи висок крвни притисак и ангину пекторис.

Тада је уговорена сарадња Фајзера и мештана велшког града Мертир Тидфил око истраживања.

Идрис Прајс био је један од оних који су се пријавили да тестирају нови лек 1992. године.

У то време није имао сталан посао пошто је отказ у челичани.

„Уколико би ми недостајало новца, отишао бих на место које се зове Симбек", каже Идрис.

„Ништа нам није речено о леку осим што је доктор рекао да је таблета за ангину пекторис и да можемо да имамо нежељене ефекте.

„Многи учесници били су нервозни због тога шта би могло да им се догоди", каже Прајс.

Добровољци, тада сви младићи, били су плаћени да узму пилулу УК-92,480 три пута дневно 10 дана узастопно.

„Тешка времена била су за нас током касних 1980-их и раних 1990-их, те смо покушавали да зарадимо новац на било који начин", додаје Идрис у ББЦ-јевом документарцу BKeeping It Up.

Каже да је новац од истраживања био важан за његову породицу, јер у том периоду ништа нису имали.

„Та средства су нам омогућила да купимо додатну храну, огрев. То је заправо била лака зарада која нам је добро дошла", прича Идрис.

Али када се истраживање завршило, у Фајзеру се највише говорило о нежељеним ефектима лека.

Како је вијагра откривена?

„Добровољци би изашли и говорили да им је непријатно, јер примећују да имају повећану ерекцију него иначе и да су оне много интензивније него иначе", рекао је доктор Пит Ели, вођа истраживања у Фајзеру.

Управо та случајна запажања међу медицинским заморчићима у Мертир Тидфилу су довела до тога да у Фајзеру покрену студију о импотенцији.

Пацијенти са еректилном дисфункцијом тестирани су у болници у Бристолу, пре даљег клиничког испитивања спроведеног 1994. године у Свонсију.

У болници у Свонсију лечени су мушкарци код болују од дијабетеса и срчаних обољења, уз која се најчешће јавља и еректилна дисфункција.

„Из Фајзера су рекли да у истраживању могу да учествују само хетеросексуални мушкарци у стабилној вези", рекао је Дејвид Прајс, вођа испитивања и консултант за ендокринологију.

„То су све били обични момци, ожењени у Свонсију. Током тестирања приказивани су и еротски филмови", додаје.

На пенис је био причвршћен уређај за праћење утицаја лека, а лекари су уверили мушкарце да их неће прекидати.

Резултати истраживања у Свонсију, како и у Бристолу били су позитивни.

Надлежни у Фајзеру су брзо схватили да у рукама имају лек који може да промени свет.

Заправо резултати су били толико позитивни да је неколико мушкараца одбило да врати неискоришћене таблете.

Фајзеров маркетиншки тим је тада почео да се труди како да упозна јавност са новом пилулом, док су стручњаци размишљали да ли ће бити прихваћена као „изузетно посебна или катастрофална".

Из компаније су били веома забринути због промовисања онога што би се могло описати као сексуална дрога у свету за који су мислили да је релативно конзервативан.

Из тог разлога су у маркетиншке сврхе коришћене повратне информације мушкараца који су учествовали у испитивањима.

„Једна идеја из истраживања је била колико дубоко импотенција утиче на мушкарца, а друга колико на његове односе", рекла је Џенифер Доблер, маркетинг менаџерка компаније Фајзер.

„Била сам дубоко дирнута оним што су мушкарци говорили о томе колико је то утицало на њихове везе и колико им је било важно", додала је.

Да би појачали промоцију, Фајзер је добио верски благослов од Ватикана, уз објашњење да би вијагра могла да помогне јачању институције брака и породичних вредности.

Вијагра се појавила на полицама апотека у Америци и Великој Британији 1998. године, као први одобрени лек за еректилну дисфункцију.

Врло брзо постала је најбрже продавани лек у историји са годишњом продајом која је достигла врхунац 2008. од скоро две милијарде долара.

Али Идрис није био свестан улоге његових колега добровољаца у причи о вијагри све док му истраживачи из документарца то нису рекли раније ове године.

„Био сам запањен када сам сазнао", рекао је Идрис.

„Вијагра је сада велика ствар... Драго ми је да је идеја зачета у Мертир Тидфилу", додаје.

Доктор Дејвид Брун који је радио на истраживању о вијагри каже да није било мушкараца из јужног Велса, тај лек можда не би ни постојао.

„Они су направили историју", рекао је.

„Вероватно су само очајнички желели да зараде мало новца, али су направили велику разлику у животима многих људи и требало би да се осећају добро због тога", додао је.

Колико је честа еректилна дисфункција?

Из Националне службе за здравље у Великој Британији кажу да је еректилна дисфункција „веома честа, посебно код мушкараца старијих од 40 година".

Нека истраживања процењују да то може утицати на половину свих мушкараца између 40 и 70 година.

Дуге студије сугеришу да би до 2025. године 322 милиона мушкараца широм света могло да буде погођено еректилном дисфункцијом.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk