Кина: Бивши премијер Ли Кећанг преминуо у 68. години, „човек који причао онако како јесте"

Бивши кинески премијер Ли Кећанг преминуо је од срчаног удара у 68. години.

Државни медији су јавили да је умро у петак, мало после поноћи.

За Лија Кећанга се својевремено наговештавало да би могао да буде будући председник, али је предност добио Си Ђинпинг.

Школовани економиста, био је на другој највишој позицији у Кини, иако је последњих година био у великој мери изолован међу највишим кинеским руководством.

Био је једини актуелни највиши званичник који није припадао групи Сијевих присталица.

„Његова смрт је значајан губитак у руководству странке.

„Сматра се прагматичним вођом који је позивао на економске реформе... нажалост, његов глас је био утишан, а затим и замењен онима који су одани Сију", рекао је Џејмс М. Симерман, политички коментатор из Пекинга у објави на друштвеној мрежи Икс.

Ли, који је поднео оставку на место премијера у марту ове године, доживео је срчани удар у четвртак и преминуо у петак док је био у Шангају.

Његову смрт оплакују на друштвеним мрежама, иако многи коментари нису објављени.

„Ово је изненада, био је тако млад", написао је један корисник друштвене мреже Веибо.

Други је рекао да је његова смрт „губитак стуба нашег дома".

Али о његовој смрти није се у великој мери говорило у државним медијима.

Поређења ради, када је преминуо бивши премијер Ли Пенг, у медијима је хваљен као „одличан члан Партије, проверени и одани комунистички војник и изузетан пролетерски револуционар, државник, вођа партије и државе".

Смрт бивших кинеских лидера изазвала је протесте у прошлости.

Јавна жалост због смрти Ђијанг Цемина виђена је као суптилна критика председника Сија.

Ли је био познат као једна од најпаметнијих политичких личности сопствене генерације.

Примљен је на престижни правни факултет у Пекингу убрзо пошто су универзитети поново отворени после Маове културне револуције током које су страдали милиони људи.

Човек који је 'говорио онако како јесте'

Ли је потекао из скромне породице и био је син локалног званичника.

Рођен је јула 1955. године у округу Дингјуан у источној кинеској провинцији Анхуи.

Брзо је политички напредовао, поставши најмлађи гувернер провинције у Кини, а касније је стекао место у највишем ешалону централног руководства странке, Сталног комитета Политбироа.

У једном тренутку се спекулисало да ће он бити припремљен да наследи претходника Сија Хуа Ђинтаоа.

Сматрало се да је он штићеник Хуа и био је последњи представник Хуове администрације који је остао у комитету пре него што се повукао у марту ове године.

Године Хуове администрације виђене су као време отварања према спољашњем свету и повећању толеранције према новим идејама.

Ли је био познат по томе што је био прагматичан у економској политици, смањењу јаза између богатих и сиромашних, као и у обезбеђивању приступачног становања.

„Био је човек са великим ентузијазмом који је заиста тежио да Кина напредује и омогућио је отворен дијалог са људима из свих сфера живота", рекао је Берт Хофман, професор на Националном универзитету у Сингапуру, за ББЦ.

У партији у којој су доминирали инжењери, он је био економиста који је постао познат по томе што је „причао онако како јесте" - јавно признавајући економске проблеме Кине као средство за проналажење решења.

Његова економска политика структурних реформи и смањење дуга, названа „Ликономија", требало је да смањи зависност Кине од раста заснованог на дуговима и усмери привреду ка самоодрживости.

Али до 2016. године, чланци у гласнику странке Пиплс дејли потирали су „Ликономију" у корист Сијевих економских мисли, које су наглашавале микроекономске реформе и заговарале промене.

Крај Лијевог мандата био је заглављен у кинеској кризи због ковида-19.

Током најгорег периода, упозорио је да је економија под огромним притиском и позвао званичнике да воде рачуна да не допусте да ограничења омету привредни раст.

Чак се појавио без заштитне маске у јавности пре него што је Кина укинула нулта ковид политику.

Али када су кадрови морали да бирају између његовог налога да се заштити привреда и Сијевог наређења да се спроводи нулта ковид политика, није било недоумица.

Нулта ковид политика је тешко погодила кинеску привреду, многа предузећа су затворена, ланци снадбевања ометени - од Шангаја до руралних места.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk