Русија и Украјина: „Случај Србије претеча проблема са којима се свет данас суочава", каже Вучић

Кршење Повеље Уједињених нација у случају Србије, претеча је проблема са којима је свет данас суочен, оценио је председник Србије Александар Вучић у Њујорку.

Током говора на 78. заседању Генералне скупштине Уједињених нација, где је рат у Украјини била једна од главних тема, Вучић је поручио да велике силе имају лажне принципе и примењују двоструке аршине.

„Покушај распарчавања моје земље, започет формално 2008. једностраним проглашењем независности Косова и Метохије још увек траје.

„Управо гажење Повеље УН у случају Србије била је је једна од видљивих претеча бројних проблема са којима се данас сви суочавамо, а који увелико превазилазе границе моје земље или оквире региона из кога долазим", рекао је Вучић, захваливши се, наводно, већини чланица УН које подржавају територијални интегритет, односно не признају Косово.

„Чувајући наше границе данас, чувате и своје границе и чувате мир", указао је Вучић, додајући да је „мир постао забрањена реч, јер сви имају своје фаворите и своје кривце".

И дан раније је било врло бурно у Њујорку.

Док је украјински председник Владимир Зеленски позвао свет да се уједини како би се окончала руска инвазија на његову земљу, лидер Ирана Ебрахим Раиси оптужује Америку за ескалацију сукоба на истоку Европе.

„Злу се не може веровати", рекао је Зеленски на Генералној скупштини УН.

У страственом говору у Њујорку, Зеленски је рекао да Москва, опремљена нуклеарним наоружањем, мора бити заустављена „у намери да гурне свет у завршни рат".

Оптужио је Русију да користи сва могућа средства за ратовање - од хране до енергије.

Али, не мисле сви светски лидери као Зеленски.

Ирански председник каже да Вашингтон подстиче сукоб у Украјини.

„Сједињене Америчке Државе су распириле ватру насиља у Украјини како би ослабиле европске земље. Ово је, нажалост, дугорочни план", рекао је он у Њујорку.

И Америка и Иран активно учествују у рату у Украјини, снабдевајући Кијев, односно Москву наоружањем.

Од почетка рата у фебруару 2022. године, администрација америчког председника Џозефа Бајдена дала је Кијеву десетине милијарди долара у војној опреми.

Иран је оптужен да снабдева Москву дроновима-камиказама шахед.

У говору у којем је највише говорио о „опасности коју Русија представља за свет", Зеленски је рекао да се други заједнички изазови, као што су климатске промене, могу решити тек након што Москва буде потиснута из Украјине.

„Док Русија гура свет у завршни рат, Украјина чини све да обезбеди да се после руске агресије нико у свету не усуди да нападне било коју нацију", рекао је Зеленски светским лидерима.

Каже и да Русија „једноставно нема право да држи нуклеарно оружје" и да „окупатор мора да се врати у своју земљу".

„Морамо бити уједињени да то успемо, и урадићемо то", рекао је Зеленски.

Оптужио је Москву да је извршила „геноцид" отимањем украјинске деце и поручио да ратни злочини морају да буду кажњени.

У марту је Међународни кривични суд (МКС) издао налог за хапшење руског председника Владимира Путина због наводне противправне депортације украјинске деце у Русију.

Москва је више пута негирала оптужбе Украјине, а затражила је од Међународног суда да одбаци тужбу Кијева.

Украјински председник је потом упозорио на „мутне договоре" како би покушао да оконча рат - највећи у Европи од Другог светског рата - под непоштеним условима.

Али његова кључна поента је била да упозори међународну заједницу да ће исход рата утицати на све.

Циљ Русије је, како је рекао, да претвори Украјину у „оружје против вас, против међународног поретка заснованог на прописима и правилима".

Међутим, од почетка инвазије на Украјину, многе земље су ојачале везе са Русијом, поготово економске.

Пре неколико дана, руско Министарство спољних послова објавило је саопштење, заправо платформу за будуће мировне преговоре, у којем је истакло да полазна основа мора да буде да су четири украјинске области, које је Москва супротно међународном праву присвојила септембра 2021. године, сада руске територије.

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk