Напад на школу у Уганди: „Размазао сам крв по себи да бих се сакрио“
- Аутор, Ешли Лајм и Ан Окумо
- Функција, ББЦ
- Објављено
Пуком срећом је ученик Џулијус Исингома преживео напад исламистичких побуњеника на његову школу у западној Уганди.
„Размазао сам по себи крв мојих мртвих другова, по устима, ушима и глави, да би нападачи мислили да сам мртав", рекао је он кад смо се срели са њим у Општој болници Бвера у дистрикту Касесе.
Четрдесетак људи, 37 од њих ђаци, погинули су у нападу на средњу школу у градићу Мпондве у петак увече.
Председник Уганде Јовери Мусевени за напад је окривио Уједињене демократске снаге (АДФ), додавши да су „вероватно сарађивале са другим криминалцима зато што чујем да је школа имала неких проблема".
Није појаснио на шта је мислио, али се зарекао да ће ловити екстремисте по њиховим скровиштима са друге стране границе у Демократској Републици Конго.
АДФ још није дао коментар.
Ове снаге формиране су деведесетих и дигле су се на оружје против Мусевенија, оптужујући га за прогон мањинског муслиманског становништва.
Њихов лидер се наводно заклео на верност Исламској држави 2016.
Али, Исламска држава је тек у априлу 2019. први пут признала активност у овом крају, кад је преузела одговорност за напад на војне положаје код границе са Угандом.
У том саопштењу Исламска држава је прогласила „Централну афричку покрајину" (Исцап).
Верује се да је шест ђака отето док су се екстремисти повлачили у ДР Конго.
Аутор фотографије, Getty Images
Џулијус је био међу шесторо преживелих у напад који је трајао неколико сати.
Он није идентификовао нападаче, али је рекао да су то били наоружани мушкарци који започели напад око 10 часова увече по локалном времену.
Дошли су до спаваонице за дечаке, али су ђаци закључали врата кад су схватили да су у опасности.
„Кад нису могли да отворе врата, у спаваоницу су убацили бомбу, а потом су употребили чекиће и секире да развале врата", испричао је он.
Џулијус је стајао иза бројних ученика који су направили штит код врата и били убијени на лицу места кад су екстремисти упали у спаваоницу.
Свуд су могли да се чују повици ђака док су били покошени мецима, касапљени мачетама или убијани на лицу места.
Он се брзо попео на горњи кревет на спрат, скинуо неке од дасака са таванице и ускочио унутра да се сакрије.
Одатле је беспомоћно гледао како нападачи брутално убијају његове другове а потом пале душеке и одлазе.
„Омамио ме је дим и скочио сам назад у спаваоницу, али сам гласно ударио", каже он.
Екстремисти су чули ударац и вратили се.
У том тренутку Џулијус је знао да мора да преживи напад.
„Легао сам поред крвавих тела мојих пријатеља и почео брзо да размишљам. Потом сам размазао много крви по ушима, устима и глави и кад су екстремисти дошли, проверили су пулс на мојој руци и отишли", каже Џулијус.
Још један преживели, Годвин Мумбере, био је у истој спаваоници као и Џулијус.
Осамнаестогодишњак се присетио да су нападачи прешли до женске спаваонице, извлачили из ње девојке напоље и касапили их на смрт мачетама.
Потом су се вратили у мушку спаваоницу, развалили врата и почели да нападају дечаке.
Кревет испод ког се крио Годвин био је претурен, а његови другови који су били на њему попадали су на под и били убијени.
„Нападачи су ме видели, али су мислили да сам мртав", рекао је он за ББЦ.
Али, они су изашли и вратили се да би били сигурни да су сви мртви.
„У том тренутку су ми пуцали у руку и запалили читав студентски дом", каже он.
Годвина су у стварност вратили повици другог ђака који је рекао да ће умрети.
Он је истрчао из спаваонице, прескочио школску ограду и отрчао до оближње гвожђаре преко плантаже какаоа.
Кад је стигао до колибе, крио се испод аутомобила.
Кларис Бвамбаре, виши руководилац Опште болнице Бвера, рекао је за ББЦ да су почели да довозе тела ђака и становника око 01:00 - неких три сата после извршеног напада на школу у петак увече.
Он је истакао да је од 20 тела која су добили, 18 су били ђаци.
Петоро преживелих се тренутно опоравља у болници.
Један од њих је девојка у критичном стању на одељењу за интензивну негу.
Хирург је проценио да не сме да се помера због тешке повреде главе коју су јој побуњеници нанели чекићем.
Бвамбаре је рекао да само по једно тело у мртвачници није дошао нико.
У недељу су ожалошћене породице сахраниле 21 ђака, према уганданском листу Њу вижн.
Лежећи на болничком кревету, Џулијус је изразио жаљење што није могао да присуствује сахранама.
Он каже да би волео да је био војник јер би тад могао да узврати и спасе животе својих другова и колега.
Погледајте видео: Дан када је Београд занемео
