Алергије: Да ли је Други светски рат крив за поленску грозницу у Јапану

Милиони људи у Јапану сваке године славе долазак деликатних трешњиних цветова као веснике пролећа.

Али промена годишњег доба доноси и тешке недеље непрестаног кијања, запушених носева и сузних очију.

Мало људи би, међутим, чак и унутар азијске земље повезало овај проблем јавног здравља са Другим светским ратом (1939-1945) или као могућу последицу климатских промена.

Поленска грозница, како се алергија на полен обично назива, погађа различити проценат људи широм света - у Великој Британији то је најмање сваки четврти човек, према подацима британске Националне здравствене службе, за разлику од мање од 10 одсто у САД.

Јапан је, међутим, класа за себе: анкета из 2019. године коју је спровео тим мултидисциплинарних јапанских доктора показала је да скоро 40 одсто од 123 милиона становника ове земље пати од неког облика овог стања, локално познатог као „кафуншо" (поленска болест).

Пре две деценије, према листу Јапан тајмс, та бројка била је свега 20 одсто.

Јапанска шумарска служба проценила је да поленска алергија изазива економске губитке од најмање 2,2 милијарде долара годишње, убрајајући у то и медицинске трошкове и смањену продуктивност радника.

Почетком априла, премијер Фумио Кишида прогласио је стање „друштвеним проблемом" и наложио министрима да пронађу решење.

Погледајте видео: Како и зашто настају алергије

Али зашто је поленска грозница толико изражена у Јапану?

Зрна полена из многих биљака изазивају алергијске реакције.

Али у Јапану је проблем повезан конкретно са две врсте дрвећа: кедровима и чемпресима.

Обе су домаћа дрвећа и део земљиног крајолика стотинама година - зашто су онда сада одједном постали проблем?

„Током Другог светског рата, јапанске шуме су сечене и крчене", каже за ББЦ Ивао Уехара, професор са катедре за шумарство на токијском пољопривредном факултету.

„Због несташице дрвећа после рата, засађен је велики број кедрова и чемпреса, јер расту релативно брзо."

То их је учинило идеалним и за решавање проблема дрвне грађе за обнову земље, према Дејвиду Федману, историчару са Калифорнијског универзитета Ирвинг специјализованог за историју јапанске животне средине.

То је довело до још сађења.

„Једна од најхитнијих потреба за Јапан непосредно после рата били су материјали за урбанистичку обнову", објаснио је Фелдман.

„Овде вреди напоменути да је кампања бомбардовања напалмом у завршним месецима Другог светског рата углавном уништила јапанске грађевине од дрвета."

Лоше пословање

Савезничка окупација Јапана окончана је 1952. године, али се наредних година садња кедрова и чемпреса наставила увећаним обимом.

У неким случајевима, природне шуме су биле крчене и замењиване монокултурама кедрова и чемпреса, објаснио је професор Уехера.

„Јапански кедар данас чини 45 одсто свих јапанских засађених шума, а чемпрес 25 одсто", рекао је он.

Размножавање обе врсте дрвећа такође зависи од опрашивања ветром, што значи испуштање обилатих количина полена у ваздух.

У наредним деценијама огромне плантаже су лоше пословале, углавном због пада цене увозне дрвне грађе од седамдесетих па надаље.

Одсуство експлоатације локалног дрвета довело је до гушћих кедрових шума и крупнијег дрвећа, појачавши проблем поленских облака.

Јапанско министарство пољопривреде процењује да саме кедрове шуме прекривају 12 одсто територије читаве земље.

Нека дрвећа воле климатске промене

Међутим, професор Уехара је додао да кедрови и чемпреси нису једини „кривци" за кризу поленске грознице у Јапану.

Постоје и друге отежавајуће околности као што су загађени ваздух у градовима - неке честице загађења везују се за полен, што га чини јачим алергеном.

И на крају, али не мање важне, ту су и климатске промене.

Научници тврде да више температуре терају дрвеће из читавог света да производи више полена и током дужих временских периода, баш као и раније током године него пре.

У студији објављеној у марту 2022. године, истраживачи са Универзитета у Мичигену открили су да се између 1990. и 2018. године дужина поленске сезоне у САД и Канади повећала за најмање 20 дана, а концентрација полена у ваздуху за 21 одсто.

То је углавном тако, према ауторима, због глобалног загревања.

Јапанска метеоролошка служба известила је у априлу да је испуштање полена у неким областима земље почело 2023. године две недеље раније него прошле године.

Јапански медији спекулишу о мерама које ће влада можда морати да предузме да би ублажила кризу поленске грознице, од сече кедрових шума до коришћења вештачке интелигенције за праћење испуштања полена у ваздух.

Али професор Уехара каже да је проблем дубљи и да доноси озбиљну лекцију не само за Јапан: уништење биодиверзитета може да има несагледиве последице деценијама касније.

„Главна мера требало је да буде увођење мешаних шума кедрова и других врста", каже он.

„Богатство биодиверзитета и криза поленске грознице у обрнутој су сразмери."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk