Индија, медији и људска права: Просторије ББЦ-ја у Њу Делхију под истрагом после документарног филма о премијеру Модију
Аутор фотографије, Reuters
- Аутор, Џорџ Рајт
- Функција, ББЦ Њуз
- Објављено
Просторије индијског сервиса ББЦ-ја претражене су у склопу истраге пореских власти Индије.
Истражитељи у Њу Делхију и Мумбају организовали су акцију неколико недеља пошто је емитован документарни филм у Великој Британији, у којем се критикује индијски премијер Нарендра Моди.
Аутори документарног филма бавили су се улогом Модија у насиљу над муслиманским становништвом у западној савезној држави Гуџарат 2002, када је садашњи премијер био главни министар ове области.
Из ББЦ-ја су рекли да „потпуно сарађују" са властима.
„Надамо се да ће се ова ситуација разрешити у најкраћем могућем року", наводи се у саопштењу.
Иако је документарац емитован само на телевизији у Великој Британији, индијска влада покушала је да спречи дељење филма Индија: Модијево питање, називајући га „непријатељском пропагандом и смећем усмереним против Индије са колонијалним ставом".
Прошлог месеца су ухашени студенти који су се окупили у Њу Делхију како би погледали филм.
Кеј Си Венугопал, председник опозиционе Конгресне партије, изјавио је у уторак да истрага „заудара на очај и показује да се Модијева влада плаши критика".
„Осуђујемо ове тактике застрашивања у најстрашнијем облику.
„Ово је недемократско и диктаторско понашање који мора да се заустави", објавио је он на Твитеру.
Документарни филм ББЦ-ја прати Модијеве прве кораке у политици, успон у хијерархији Баратија Јаната партије (БЈП) до именовања на место шефа администрације савезне државе Гуџарат.
Указује се на извештај који претходно није био јавно подељен, али га је ББЦ прибавио од Министарства спољних послова Велике Британије.
У њему се испитују потези Нарендре Модија током верских протеста у том делу Индије.
Нереди су уследили дан пошто је запаљен воз којим су превођени Хинду ходочасници, а том приликом је су погинуле десетине људи.
Више од 1.000 људи, већином муслимана, настрадало је у насиљу које је уследило као последица тога.
Према извештају британског министарства, Моди је „директно одговоран" за „атмосферу ослобађања (полиције) од одговорности" која је омогућила насиље.
„Размере насиља биле су далеко веће него што је пријављено" и „циљ нереда био је да се уклоне муслимани из регија у којима живе хиндуисти", наводи се у документу.
Године 2005, САД су Модију ускратиле визу на основу закона који забрањује улазак страним званичницима за које се сматра да су одговорни за „тешка кршења верских слобода".
Моди је дуго негирао да је одговоран и није се извинио.
Врховни суд Индије је 2013. закључио да нема довољно доказа за покретање истраге против Модија.
Из ББЦ-ја су саопштили да је индијској влади понуђена прилика да одговори на оптужбе током снимања документарног филма, али су они то одбили.
Овај филм је „строго проверен и у њему се може чути широк спектар гласова, сведока и стручњака, као и велики број мишљења, међу којима су ставови људи из странке БЈП", додали су.
Удружење уредника Индије, независно новинарско удружење, издало је саопштење у којем наводе да су „дубоко забринути" због истраге.
„Наставља се тренд коришћења владиних органа за застрашивање и узнемиравање медијских организација које критикују политику владе и систем власти", додаје се.
Имран Хусеин, посланик у британском парламенту, упитао је премијера Ришија Сунака да ли је сагласан да је Нарендра Моди директно одговоран за насиље и „шта још Министарство спољних послова зна о његовом учешћу у овом озбиљном чину етничког чишћења".
Сунак је одговорио да британска влада „не толерише прогон било где на свету", али је нагласио да „се не слаже са описом" Модија који је посланик употребио.
Напади на организације које критикују владу нису новост у Индији.
Организација Амнести интернешнал била је принуђена да заустави деловање у Индији 2020, а из те групе оптужили су владу ове земље да је покренула „лов на вештице" против организација за заштиту људских права.
Британска хуманитарна организација Оксфам такође се суочила са истрагом прошле године, као и друге локалне невладине организације.
Можда ће вам и ова прича бити занимљива:
