Русија и Америка: Шта чека звезду америчке кошарке Бритни Грајнер у руској казненој колонији

Америчка кошаркашица Бритни Грајнер наводно је послата у руску казнену колонију у забити југоисточно од Москве да служи деветогодишњу затворску казну за илегално поседовање дроге.

Она ће се придружити десетинама хиљада Рускиња иза решетака и нико не зна колико ће дуго служити ту казну, јер су САД чврсто решиле да организују размену заробљеника како би је ослободили.

Све док се то не догоди, међутим, њен живот у руском затвору свакако неће бити лак и она ће вероватно морати да борави у истим условима као и свака друга затвореница.

Грајнер је почетком новембра изгубила жалбу на пресуду за поседовање дроге и потом пребачена из московског притворског центра у казнену колонију.

Али тек се сад стиче некакав представа о томе где се она налази.

Извор је за новинску агенцију Ројтерс рекао да је држе у женској казненој колонији у забитом селу Јавас у Мордовији, 500 километара југоисточно од престонице.

Израз „казнена колонија" подсећа на смртоносне гулаге из совјетског доба, али у овом случају он се напросто односи на затвор са неколико редова ниских грађевина у којима су смештене заједничке бараке за затворенике и одвојене грађевине са радионицама.

Данима нико, па ни њени адвокати, није знао где је Грајнер послата.

За Русију је то нормално, а кад породица затвореника не може да приушти доброг адвоката понекад његово писмо може да путује недељама из затвора.

Могућа размена: Грајнер за Виктора Бута?

Први пут откако је Грајнер осуђена, у Русији је са званичног места потврђена могућност размене затвореника са САД.

То би могло да значи да би Америка добила Грајнер, а Русија Виктора Бута, осуђеног у САД на 25 године затвора због трговине оружјем.

Бут је познат и по злогласном надимку „Трговац смрћу".

Сергеј Рјабков, заменик министра спољних послова Русије, рекао је у петак да се нада да су изгледи за размену „појачани".

САД су раније рекле да желе да организују размену затвореника како би ослободиле америчку кошаркашицу Бритни Грајнер.

Рјабков је у петак рекао да Русија и Америка још нису пронашле „заједнички именитељ", али да је „неспорно да је Виктор Бут међу онима о којима се разговара [за размену] и ми свакако рачунамо на позитиван резултат".

Додао је и да је Бут био „прогањан" у Сједињеним Државама и пожелео му „чврсту вољу и дух" да се избори са затвором.

Џон Кирби, портпарол Беле куће за националну безбедност, у септембру је рекао да је Америка изнела Русији „веома озбиљан предлог", али није открио детаље.

Амерички медији тада су сугерисали да је Вашингтон понудио Москви размену затвореника, међу којима је и руски трговац оружјем.

Према истим изворима, Бут би да буде предат руским властима у замену за Грајнер и Пола Велана, бившег америчког маринца, осуђеног у Русији за шпјунажу.

Велан, који има амерички, британски, канадски и ирски пасош, осуђен је 2020. на 16 година затвора у Русији због шпијунаже.

Кирби је рекао новинарима да су Велан и Грајнер невини и да треба да буду пуштени на слободу.

„Апелујемо на Русе да прихвате понуду. То је требало да ураде још пре неколико недеља када смо је први пут изнели", рекао је Кирби.

Али према наводима новинске агенције Ројтерс, велику препреку би могла да представља захтев Русије да део договора буде и осуђени убица Вадим Красиков, који служи затворску казну у Немачкој.

Упитан за ту могућност, Кирби ју је одбацио: „Не мислим да можемо да идемо тако далеко".

Дан после изрицања пресуде Грајнер, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао је да је Москва спремна да разговара са Вашингтоном о размени затвореника.

Ко је Виктор Бут?

Трговац оружјем тренутно служи 25-годишњу затворску казну у САД због оптужби да је покушао да прода оружје колумбијској побуњеничкој групи да убија Американце.

Акције бившег официра совјетских ваздухопловних снага Виктора Бута су биле толико озлоглашене да су инспирисали снимање филма у Холивуду, а он је добио застрашујући надимак „Трговац смрћу".

Власти Тајланда изручиле су Бута Америци 2010. године, после операције америчке Агенције за борбу против дрога (ДЕА) две године раније.

Агенти ДЕА представљали су се као потенцијални купци из Револуционарних оружаних снага Колумбије, познатих као Фарк.

Сједињене Државе ту групу сматрају терористичком организацијом.

Бут је тврдио да је он само био предузетник и имао легитиман посао и да је погрешно оптужен да је покушао да наоружа јужноамеричке побуњенике, као и да је жртва америчких политичких махинација.

Али порота у Њујорку није веровала у његову причу.

Осуђен је на 25 година затвора у априлу 2012. након што је проглашен кривим за заверу за убиство америчких и америчких званичника, испоруку противваздушних пројектила и помагање терористичкој организацији.

Током тронедељног суђења, речено је да Бут знао да ће оружје бити употребљено за убијање америчких пилота који раде са колумбијским званичницима.

Тужиоци су рекли да је он одговорио: „Имамо истог непријатеља".

Бут, руски држављанин, почео је каријеру у ваздушном саобраћају почетком 1990-их, после распада Совјетског Савеза (СССР).

Према књизи из 2007. године „Трговац смрћу", коју су написали стручњаци за безбедност Даглас Фарах и Стивен Браун, Бут је развио посао користећи војне авионе остављене на аеродромима совјетске империје раних 1990-их.

Руске затворске колоније

Затвор у коме се налази Бритни Грајнер један је од регуларних руских затворских колонија, у којима се држи већина од 453.000 затвореника.

Повратници (они који понављају кривична дела) или осуђени за тешке злочине шаљу се у колоније строгог или специјалног режима.

Разлика је у броју посета дозвољених родбини, учесталости дозвољених пакета са храном и одећом и тежини казни за кршење прописа.

Неки тешки злочини могу се казнити временом проведеним у ћелијама без прозора.

На другом крају затворске скале су „колоније-насеља", за оне који су починили лакше злочине.

Оне су опуштеније и чак дозвољавају да се дани проводе ван барака.

Жене чине око пет одсто руске затворске популације, тако да има много мање казнено-поправих установа за жене, што значи да родбина која жели да их посети мора даље да путује.

Затворска казна за Бритни Грајнер није изненађење: 13,5 одсто пресуда из 2021. године изречене су за поседовање, кријумчарење или растурање дрога.

За жене тај број скаче и на 42 одсто, мада се не кажњавају све затвором.

Руска полиција се годинама оптужује да намешта статистику криминала подметањем дрога или присиљавањем притвореника да признају злочин.

То се није десило у случају Бритни Грајнер: она је признала да је у пртљагу имала патроне за електронске цигарете са уљем канабиса по повратку у Русију у фебруару где је требало да игра клупску кошарку током паузе у америчкој сезони.

Она можда јесте НБА шампионка и овенчана олимпијским златом, али не говори руски, а не постоје казнено-поправне установе за странце.

Постоји, међутим, 20 затвора у којима се налазе чувари реда и закона који су прекршили закон, да се не би мешали са криминалцима у чијем су затварању потенцијално учествовали.

За мушке затворенике, насиље је стално присутна претња, од других затвореника или од чувара.

Прошле године су се појавили видео снимци мучења, силовања и понижавања, пруживши чврсте доказе за организовани систем застрашивања, изнуђивања и извлачења признања под присилом, које спроводе затвореници по налогу затворских власти.

Такво насиље не врши се у женским затворима, али Олга Подоплевова из невладине организације „Русија иза решетака" каже да живот за затворенице није лак:

„Не постоји утврђена неформална затворска хијерархија у женским затворима, али администрација контролише све и има много начина да загорча живот затвореницама."

Према руском закону, затвореници морају да раде.

Већина и ради, јер одбијање обично значи неприлике, али највиша каста затвореника у мушкој криминалној хијерархији - позната као „блатње" - одбија то из принципа.

Затворски режим укључује оскудну плату за услове које многи посматрачи називају ропским радом.

„Затвореници раде од 12 до 16 сати дневно са паузама за ручак и одлазак у тоалет", каже Подоплевова.

„Дневне квоте су постављене веома високо, али једну званичну плату обично дели више затвореника. Због тога затворски радници добијају само плату од неколико стотина рубаља месечно."

То је еквивалент од свега неколико долара или фунти месечно - свега делић онога што чак и најсиромашнији Руси добијају за максималних 40 сати рада недељно према руском закону.

Погледајте видео:

И док мушкарци у казненим колонијама често раде на обради дрвета или заваривању, затворенице су углавном запослене на шивењу одеће, најчешће униформи за затворску службу, војску и полицију.

Опрема је стара а радна места лоше снабдевена, тако да ће Грајнер, која је висока 2,06 метара, вероватно морати да седи погрбљено за шиваћом машином.

Покушаји борбе за права затворских радника су ретки.

Две жене које су указале на овај проблем штрајком глађу биле су Марија Алекина и Надежда Толоконикова, осуђене на две године затвора након што је група Pussy Riot одржала панк концерт у московској катедрали 2012.

Алекина је одслужила казну у два обична затвора и каже да су традиције система гулага установљене још у Стаљиново и те како живе.

„Радна снага нема нормалну храну, нормални здравствени систем и нема никакву заштиту људских права", изјавила је она недавно за новинску агенцију Ројтерс.

Толоконикова је служила казну у другој женској казненој колонији надомак Јаваса.

Најславнији руски затвореник је опозициони политичар Алексеј Наваљни а и он је преузео на себе борбу за боље затворске услове и плату.

Док тренутно служи деветогодишњу казну у колонији строгог режима 250 километара источно од Москве, током лета је премештен у казнену колонију ИК-6 коју је његов адвокат описао као „монструозно место".

Пре него што је пребачен у ИК-6, боравио је у Покрову, ближе престоници.

Показало се да Наваљни често уме да раздражи затворски систем.

И он је био присиљен да шије одећу, али је успео да убеди власти да замене старе четвороножне хоклице са одговарајућим ротирајућим столицама за њега и његове колеге раднике.

У августу је најавио оснивање синдиката затвореника, али до сада се ниједан други затвореник није усудио да му се придружи.

Од тада је више пута био смештан у самицу, за преступе као што су ношење незакопчане униформе или за недржање руку иза леђа док пролази поред управника.

Његови услови су додатно построжени у новембру, кад су његови савезници рекли да је премештен у „покривени ћелијски блок", без приступа ведром небу.

На свом налогу на апликацији Телеграм описао је ћелију као „веома малу… врло налик самици."

Затвор је отежао комуникацију са његови адвокатом.

Стаклена преграда која их раздваја замењена је непрозирном плочом, а потом им је било забрањено да му адвокати показују документа.

„Доведен сам у просторију један са један, која гледа на пластични зид са тек људским обрисима иза", пожалио се он.

Врло је мало вероватно да ће се Бритни Грајнер суочити са таквом врстом притиска.

Али су ипак мале шансе да ће јој њен страни пасош и спортска слава донети било какве олакшице у односу на услове које морају да трпе обичне затворенице.

Други затвореник ког би америчке власти желеле да виде што пре на слободи је бивши маринац Пол Вилен, затворен 2020. због наводне шпијунаже.

Као и Наваљни, и он је затваран у самицу, а као и Бритни Грајнер држе га у казненој колонији у Мордовоји, недалеко одатле.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk