Русија и Украјина: Како је дечји летњи камп унео страх и сумње у заједницу

Породице у Балаклији биле су у опасности током читаве руске окупације и борбе за контролу над источном Харковском области.

Једна мајка се присетила да су гранатирања трајала током читавог лета: „Било је периода кад су борбе трајале сваки дан, 24 часа дневно."

„Читава кућа се тресла. Све таванице у свакој соби биле су напукле."

Од почетка инвазију на Украјину у фебруару, гранатирање и продори руских трупа и тенкова довели су у наредним недељама до окупације Балаклије.

Званичници кажу да су хиљаде од 27.000 становника побегле из града.

Остали нису имали начина или воље да оду.

ББЦ је извештавао о руским снагама које су организовале собе за мучење током окупације док су покушавале да угуше подршку Украјини.

У августу су окупационе проруске власти понудиле бекство од борби за локалну децу.

Рекли су да ће платити да деца оду у летњи камп Медвежонок („Мали медвед" на руском) на три недеље у руском одмаралишту на Црном мору у граду Геленџик.

Родитељи су имали избор - да задрже децу на фронту или да их пошаљу на територију окупатора.

Више од 500 деце из Балаклије и других делова региона у августу је пошло на пут.

Ослобођење се претвара у нервозу

У септембру, Украјина је покренула контраофанзиву и за неколико дана ослободила већи део Харковске области, па и Балаклију.

Украјинско министарство одбране објавило је снимак становника како славе, али је брзо ослобођење унело нервозу међу родитеље.

Сад кад се граница територије под контролом Русије померила, како ће вратити децу?

„Забринули смо се. Кад је украјинска војска ушла у град, схватили смо да ће бити тешко да нам се наша деца врате", рекла је Наталија Сонкина, чија је дванаестогодишња ћерка у кампу.

Ниједан руски нити украјински званичник није их контактирао у вези са њиховом децом.

И осећали су осуду других људи.

„Било је немогуће изаћи", рекла је Ала Каменова, чија је једанаестогодишња ћерка била у кампу.

„Неки људи су саосећали са нама, али су многи други вређали, питајући се како је могуће послати дете у Русију."

Каменева је само кратко говорила за ББЦ и одбила је да се појави пред камерама.

Она каже да је то због непријатељства које је осећала у месту.

Харковска област је историјски блиско повезана са Русијом.

Граничи се са Русијом и имала је читаве генерације руске имиграције и културног и политичког утицаја. Овде се нашироко говори руски.

Рат је појачао осетљивост на привржености.

Градоначелник Балаклије је стао на страну Русије кад је отпочела окупација. За њега се говори да је сада пребегао у Русију.

Оксана Бондар је тренутно вршитељка дужности градоначелника.

У канцеларији прелистава спискове са именима породица које су послале децу у Русију.

Деца су пошла из Балаклије, Изјума, Купјанска и других градова и села у Харкову.

Бондар каже да је испрва била запрепашћена да су родитељи „послали властиту децу".

„Требало је да ти родитељи двапут размисле о слању деце у земљу агресора", каже она.

„Какав је то ментални склоп да вам падне на памет да пошаљете децу тамо. Каква сте ви то мајка, ако пошаљете децу тамо, док бесни рат, у земљу која жели да вас уништи? Лично, као мајка, ја то не разумем."

Вршитељка дужности градоначелника каже да су многи становници дочекали окупатора раширених руку.

„Има много људи који су сањали о 'Руском миру' („Руски свет" - потпуно руско друштво и култура, за разлику од цивилизације окренуте Западу). Они су били колаборационисти", каже Бондар.

Али признаје да су мештани били изложени јаком руском утицају.

„Пропаганда је овде била веома добра, да ће се та деца одморити у кампу", рекла је она.

'Тако сам га спасла'

Неколико родитеља се жали да, како су руске снаге убрзано пристизале, није било могуће отићи.

„Нисмо добили никакву помоћ. Није било аутобуса за одлазак из града кад су Руси стигли", каже Ана Лапина, мајка четрнаестогодишњег Саше, који је још у кампу.

А многи нису могли ни да приуште бег.

Ана у сузама описује кроз шта су прошли.

„Моја ћерка је провела пола лета у подруму", каже она. „Не бисте веровали."

Она каже да је њена одлука да пошаље сина била исправна.

„Нека ме осуђују. Ако мисле да сам колаборационисткиња, сепаратисткиња, нека ме оптуже. Али ја сам живела у мом родном месту и нисам желела никуда да идем."

„Мислим да сам тиме што сам га послала током борби спасла дете."

Родитељи са скромним приходима такође немају средстава да сада врате децу.

Родитељи могу да причају са децом телефоном сваки дан.

А родитељима су управници кампа рекли да само они лично могу да дођу по своју децу.

Не зна се колико је тачно од 500 деце остало у Русији.

Процењује се да је десетине, можда и више.

Директорка кампа Медвежонок Ирина Можарова није желела да говори кад ју је контактирао ББЦ.

„Зашто бих рекла било шта", казала је она.

„Ни мојој деци то није потребно. Не желим ни да какве информације о овој деци изађу у јавност."

Али руски државни медији су почели сами да шаљу поруке.

Државни медији Росија 24 и Вести ТВ приказали су децу срећну на часовима и како се играју на обали Црног мора.

Вести су јавиле да деца не желе да оду.

Сви родитељи са којима је разговарао ББЦ кажу да се према деци опходе добро.

Ана је рекла да је ово први пут да је њен син видео море и да ужива у њему.

Она је у сталном контакту са управом кампа.

„Кажем им: 'Само га немојте учити историји'", каже Ана.

Она сматра да, будући да је проживео рат, Саша не би поверовао ни у какво искривљавање историје Украјине, Русије и њихове укрштене прошлости.

Руске власти су сада преместиле децу у други камп, даље на север на обали Црног мора, у Анапи.

Тај камп је више прилагођен за живот зими.

Гувернер Краснодарске области - где се налази Анапа - рекао је да ће она тамо моћи да живе неодређено.

Родитељи који одлуче да их врате мораће дуго да путују.

Немогуће је кретати се званичним путем између Украјине и Русије, те родитељи морају да путују хиљадама километара, обично преко Балтика.

'Покушавају да вас убеде да останете'

Руске власти кажу да покушавају да обезбеде стални боравак родитељима тамо.

Једна мајка, која је желела да остане анонимна, говорила је за ББЦ из Пољске, на повратку за Балаклију са сином тинејџером.

„Руске власти покушавају да вас убеде да останете. Кажу: 'Било шта може да се деси у Украјини. Мислите о томе'.

„Оне обећавају да ће обезбедити смештај у пансиону, финансијску помоћ, документацију и бесплатну храну."

А неки родитељи су спремни на то.

Један отац - који је такође желео да остане анониман - отишао је по ћерку.

Они ће остати у Русији, али, рекао је, само док Москва поново не окупира Балаклију.

„Чекамо да Русија стигне у Балаклију", каже он. „И онда ћемо се сместа вратити."

Вршитељка дужности градоначелника у Балаклији Оксана Бандор и неколико родитеља рекли су да је десетак породица побегло у Русију чим се њена војска повукла из Харкова.

То подозрење омета повратак деце у Балаклију.

Ана, мајка четрнаестогодишњег Саше, није желела да се обрати полицији за помоћ из страха да ће бити оптужена за колаборацију.

А постоји и преседан.

Украјинске специјалне службе спровеле су масовну „филтрацију" колаборациониста у данима после ослобођења.

Било је, међутим, врло мало хапшења.

Од 7.000 људи против којих је покренута истрага, само је 16 завршило у притвору, мада постоје извештаји о још хапшења која су се десила у међувремену.

На хладном јесењем ваздуху на централном тргу у Балаклији, неколико стотина становника стоји у реду за помоћ у храни.

Њима је потребна подршка украјинске државе да би преживели.

Рат је у деловима источне Украјине оставио породице и заједнице на самој ивици преживљавања.

* Нека имена у овом чланку су промењена да би се заштитио идентитет саговорника

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk