УН и Индекс хуманог развоја: Глобални пад животног века, образовања и зарада, Балкан прати тренд
Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Стефани Хегарти
- Функција, Дописница за демографију
- Објављено
Деценије напретка у погледу очекиваног животног века, образовања и економског напретка почеле су да се осипају од када је почела пандемија вируса корона, показује нови извештај Уједињених нација (УН).
Током протекле две године, девет од 10 земаља је назадовало на Индексу хуманог развоја УН.
Ковид-19, рат у Украјини и утицај климатских промена узроковали су да глобални развој крене у контра смеру.
Индекс хуманог развоја уведен је 1990. у настојању да се благостање посматра шире од нивоа БДП-а.
Швајцарска је на врху овогодишње листе са очекиваним животним веком од 84 године, просеком од 16,5 година проведених у образовању и медијалном годишњом зарадом од 66.000 евра.
На другој страни лествице је Јужни Судан, где је очекивани животни век 55 година, људи се у просеку школују пет и по година у и зарађују 769 евра годишње.
Како је на Балкану
Када је реч о земљама бивше Југославије, најбољу позицију има Словенија, која се налази на 23. месту листе.
Очекивани животни век у у тој земљи је 80,7 година, на школовње у просеку олази 12,8 година, док је медијална годишња зарада око 39.750 евра.
Следи Хрватска, на 40. месту, са очекиваним животним веком од 77,6 година, 12,2 године школовања и зарадом од 30.130 евра.
Црна Гора је на 49. месту, уз животни век од 76,3 године, 12,2 године просечног образовања и зарадом од 20.840 евра.
Србија је на 63. месту индекса, са просечним очекиваним животним веком од 74,2 године, 11,4 године просечног школовања и 19.120 евра медијалне годишње зараде.
На последњем месту од земаља некадашње Југославије је Босна и Херцеговина, са очекиваним животним веком од 75,3 године, 10,5 година просечног школовања и средњом годишњом зарадом од 15.240 евра.
За медијалну зараду би могло да се каже да је средњи износ зараде, пошто дели скуп запослених на два једнака дела, тако да половина прима мање, а половина више од тога.
Извор: Индексу хуманог развоја УН
Недостаци у већини од 191 земље које су се нашле у индексу, посебно у очекиваном животном веку, вратили су нивое развоја на оне из 2016, преокренувши 30-годишњи тренд.
У Сједињеним Америчким Државама, на пример, очекивани животни век опао је за две године од 2019.
У другим земљама, пад је много већи.
Током година од када је уведен индекс, многе земље су се суочиле са кризама и клизиле уназад, али је глобални тренд стално кретао навише.
Индекс у целини је прошле године опао, први пут од када се рачуна, а овогодишњи резултати су учврстили тај тренд пада.
Утицај је ипак био неуједначен.
Две трећине богатих земаља опоравило се прошле године, док је већина осталих наставила да опада.
Овогодишњи индекс је заснован на подацима из 2021.
„Али, изгледи за 2022. су мрачни", каже Ачим Стејнер, један од његових аутора.
Додаје да се више од 80 земаља суочава са проблемима отплате националног дуга.
„Осамдесет земаља на корак од суочавања са кризом је веома лоша перспектива", каже он.
„Видимо дубоке поремећаје, чији ће се крај одвијати током неколико година."
Кризе које су погодиле свет 2022. године
