Наука и медицина: Научници Кембриџ Универзитета направили синтетичке мишје ембрионе са мозгом и срцем које куца
Аутор фотографије, Amadei and Handford
- Аутор, Филипа Роксбај
- Функција, Репортер у области здравства
- Објављено
Научници Кембриџ Универзитета направили су синтетичке мишје ембрионе у лабораторији, без оплођивања јајне ћелије сперматозоидима, са мозгом и срцем које куца.
Ембриони миша, развијени помоћу матичних ћелија, трајали су само осам дана.
Али истраживачки тим каже да би то могло побољшати разумевање најранијих фаза развоја органа - и зашто неке трудноће не успевају.
Други научници упозоравају да, иако техника обећава, још увек има много препрека које треба превазићи.
Истраживачи са Кембриџ Универзитета и Калифорнијског института за технологију последњи су објавили своје резултате у часопису Природа (Nature).
Истраживачи из Израела недавно су објавили сличну студију.
Тим са Кембриџа проучавао је почетне фазе трудноће у протеклој деценији, али много тога материца заклања па се не може ни јасно видети.
Опонашајући природне процесе у лабораторији, научници су пронашли начин како да интегришу три врсте матичних ћелија мишева и како да то онда прерасте у структуре сличне ембрионима.
Ови ембриони настали у лабораторији трајали су само осам дана услед недостатака али су стигли до нивоа када почиње развој мозга.
„То је остварење сна", рекла је Магдалена Зерника-Гетц, професорка биологије матичних ћелија и развоја сисара на Кембриџу.
Како је објаснила ово откриће може да пружи увид у то на који начин се органи формирају.
Аутор фотографије, Amadei and Handford
„Овај период људског живота је толико тајанствен.
„Зато је ово посебно јер нам може помоћи да посматрамо на који начин се све дешава, уједно имамо приступ овим појединачним матичним ћелијама, а може нам помоћи да разумемо зашто толико трудноћа не успе и на који начин се то може спречити", рекла је она.
Напредак би такође могао да значи да ће се и све мање животиња користи у истраживању, а уједно може бити користан за тестирање нових лекова.
'Рана фаза'
Међутим, Алфонсо Мартинез Ариас, професор са Универзитета Помпеу Фабра у Барселони каже да „ово јесте напредак, али да је у питању рана фаза развоја, редак случај, где иако изгледа као ембрион, има недостатке који се не смеју занемарити."
Научници планирају да раде на одржавању развоја синтетичких ембриона дан или два дуже, што је тешко урадити без стварања синтетичке постељице.
Њихова амбиција је да развију сличне ембрионе из људских матичних ћелија.
То је, ипак, етички много компликованије и на дугом штапу.
Британски закон тренутно дозвољава да се људски ембриони проучавају у лабораторијама до 14. дана развоја.
Међутим, не постоје правила када је реч о синтетичким ембрионима.
Робин Ловел-Беџ, професор са француског Института Крик сматра да би то требало променити.
„Пошто су слични правим ембрионима, треба размотрити на који начин и како ће се регулисати тако интегрисани модели ембриона који су засновани на матичним ћелијама", додаје професор.
Оно што је важно, сматра он, јесте да се о моделима сличним ембрионима не размишља као да су права ствар иако јесу приближно слични.
„Да су направљени из људских матичних ћелија, а прихваћено је да се никада не трансплантирају у материцу, никада не бисмо знали да ли су еквивалентни".
Можда вам ова прича буде занимљива
