Нове измене Мрдићевих закона: Да ли их је Венецијанска комисија поправила

Пиши, бриши и уздиши - стихови дечије песмице о мукама школараца у Србији би могле да прате и усвајање једног скупа закона.

Пакет од пет измена и допуна правосудних закона, колоквијално назван Мрдићеви закони по предлагачу, жестоко је критикован због брзог усвајања и бојазни да би омогућио већи утицај извршне власти на поступање и избор тужилаца.

Усвојен у јеку више истрага за корупцију високих државних функционера, од јануара овај сет закона прошао је више преправки под притиском из Европске уније, да би се коначна верзија нашла пред посланицима 17. јуна.

Ни та нова верзија није, међутим, у потпуности испунила захтев ЕУ - да буде у складу са препорукама стручног тела Савета Европе - Венецијанске комисије.

Од девет препорука које је ово тело дало на текст прописа, седам је усвојено док две нису у потпуности, саопштила је Венецијанска комисија 16. јуна.

Оставили су могућност и да се преостале две препоруке у потпуности примене.

Измењени текст прописа показује да су Влада и народни посланици „спремни да учине даље кораке у реформи правосуђа", рекао је министар правде Ненад Вујић.

Закони се сад махом враћају на старо, пре измена, каже Лидија Комлен Николић из Удружења тужилаца Србије.

„Уколико буду усвојени закони у верзији која се налази на сајту Скупштине Србије они неће бити у колизији са стандардима ЕУ.

„Важно је било да се препоруке примене како би се вратили механизми којима се штити самосталност јавних тужилаца", каже Комлен Николић.

'Поткресана крила' тужиоцима

А то претходно стање, Брисел је позитивно оцењивао у ранијим извештајима.

Када су, међутим, усвојени Мрдићеви закони, названи по посланику СНС-а Угљеши Мрдићу, ЕУ је оштро реаговала, а комесарком за проширење Марта Кос довела је у питање даљу исплату европског новца Србији.

„Брзина и начин усвајања Мрдићевих закона, као и чињеница да је њихова садржина утицала на независност правосуђа у целини, изазвали су оштру реакцију Европске уније", каже Комлен Николић.

„Решења су се највише односила на јавно тужилаштво и очигледно су била усмерена на умањење самосталности, као и ослабљивање капацитета Тужилаштва за организовани криминал (ТОК)", додаје тужитељка Апелационог јавног тужилаштва у Београду.

ТОК је од прошле године покренуо више поступака којима су обухваћени високи државни функционери - од 'случаја надстрешница' до Генералштаба.

„Тиме је посебно упућена порука јавним тужиоцима, да воде рачуна против кога покрећу кривичне поступке", каже Комлен Николић.

ТОК истражује токове новца на модернизацији пруге од Новог Сада до границе са Мађарском, која је обухватала и срушену надстрешницу, и у том поступку испитивана је одговорност бивших министара Томислава Момировића и Горана Весића.

ТОК је подигао и оптужницу против министра културе Николе Селаковића због укидања статуса културног добра Генералштабу, и суђење је у току.

„Мрдићевим законима била су дата већа овлашћења руководиоцима тузилаштава и вишем тужиоцу у Београду, чиме су поткресана крила тужиоцима који раде на предметима", каже Александар Трешњев, судија кривичног одељења Вишег суда и председник Центра за правосудна истраживања.

„Они и сада самостално воде истраге, али је потребно да се ограничи мешање надређених у њихов посао."

Враћање тужилаца у ТОК

Првобитна верзија Мрдићевих закона отворила је и простор да ТОК остане без четворо тужилаца.

И то је, вероватно, највидљивија последица њихове досадашње примене.

У међувремену два тужиоца су враћена, док судбина још двоје виси у ваздуху, о чему говори и Венецијанска комисија.

Двоје тужилаца који нису враћени у ТОК су радили су на случајевима надстрешница и заплена марихуане у Коњуху, пренела је телевизија Н1.

Комлен Николић каже да то на првој седници Високог савета тужилаштва може бити исправљено.

Министар Вујић одбацио је оптужбе да је власт желела да ослаби ово тужилаштво.

У првом мишљењу Венецијанске комисије, објављеном у априлу, било је назначено да треба кадровски јачати Тужилаштво за организовани криминал, што је и учињено упућивањем већег број тужилаца него што је пре био случај, казао је министар пред посланицима.

Шта (још) није промењено у Мрдићевим законима?

Друга препорука за коју Венецијанска комисија наводи да још није испуњена тиче се организације Тужилаштва за високотехнолошки криминал (ВТК).

Мрдићеви закони предвидели су да ВТК буде одељење у оквиру Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ).

На челу ВЈТ-а је Ненад Стефановић, кога опозиција и неки правници често оптужују да је лојалан председнику Вучићу и Српској напредној странци.

Мрдићеви закони подразумевају да се мења организација Тужилаштва за високотехнолошки криминал и то тако што се мењају правила ко одређује руководиоца ВТК-а и коме он одговара, рекла је Катрина Голубовић, правница Јукома, раније за ББЦ.

„До сада је све било у рукама Врховне јавне тужитељке Загорке Доловац, а предлогом се она развлашћује и њену надлежност преузима Ненад Стефановић.

„Иде се ка већој контроли власти над гоњењем кривичних дела која се почине на интернету“, нагласила је Голубовић.

Венецијанска комисија препоручила је да се посебном одељењу за високотехнолошки криминал обезбедити „већа структурна и оперативна аутономија".

Испуњење ове препоруке „тражи одређено време", истакао је министар Вујић.

То је измена Закона о високотехнолошком криминалу, јер не обухвата само тужилаштво, већ и судове, полицију и друге институције које се баве том облашћу, додао је.

„Засад је побољшано решење у погледу начина постављања руководиоца одељења", каже тужитељка Комлен Николић.

Које су последице Мрдићевих закона?

Примена Мрдићевих закона претходних месеци имала је још међутим опипљивих последица у случајевима за која је јавност посебно била заинтересована.

Недавно је тужитељка Првог основног тужилаштва поднела оптужни акт против једне полицајке због злостављање и мучење учеснице студентских протеста почетком јула прошле године.

Полицајка је студенткињу вукла за косу, као очевидац говорио је адвокат Лука Водинелић раније за ББЦ.

Главни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду наложио је тужитељки која је водила случај да одложи кривично гоњење.

То у пракси значи да окривљена полицајка може да оконча поступак тако што ће уплатити најмање 400.000 дина оштећеној или у хуманитарне сврхе.

Поступајућа тужитељка се жалила, али је главни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду одбио њен приговор, каже Комлен Николић.

„О приговору се одлучивало у оквиру хијерархије јавног тужилаштва", додаје.

Усвајањем препорука Венецијанске комисије, у којима се тражи нехијерархијско одлучивање, избегавају се ситуације у којима надређени појединци самостално одлучују у оваквим ситуацијама.

Поново се успоставља вишечлана Комисија Високог савета тужилаштва, као радно тело, која је ван хијерархијске организације, објашњава Комлен Николић.

Поводом злостављања током протеста прошле године, Београдски центар за људска права саопштио је да се „оштећена студенткиња, којој је признат статус посебно осетљивог сведока, изричито противи" да се поступак оконча применом овог института одлагања кривичног гоњења.

То би за „последицу имало окончање предмета без судског испитивања одговорности за злостављање које је претрпела", додаје се у саопштењу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk