You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Зимске Параолимпијске игре: Парасноубордерке са „превеликим инвалидитетом“ ипак ће се такмичити
- Аутор, Херијет Орел
- Функција, ББЦ Светски сервис
- Објављено
Две парасноубордерке добиле су судску битку без преседана да могу да се такмиче на овогодишњим Зимским параолимпијским играма након што им је испрва било онемогућено учешће јер имају „превелики инвалидитет".
„Била је то огромна неправда и зато смо се бориле да идемо у Пекинг", каже за ББЦ Сесил Ернандез.
„Толико дуго сам сањала о овом тренутку и сада ће се он остварити."
„Водиле смо нашу битку на папиру на суду, а сад је дошло време да водимо праву битку за злато на снегу."
Францускиња Ернандез удружила се са дугогодишњом ривалком Бреном Хакаби да би од суда затражиле да наложи Међународном параолимпијском комитету (ИПЦ) да им дозволи да се такмиче на Зимским параолимпијским играма у Пекингу 2022, након што је њихова класа инвалидитета избачена са такмичења.
ИПЦ је избацио њихову класу, тврдећи да нема довољно жена које се такмиче у оквиру ње - због чега су Ернандез и Хакаби уместо тога желеле да се такмиче или против жена са нижим степеном инвалидитета или против мушкараца у њиховој властитој класи.
„Ова победа је веома важна не само за нас, већ и за читав спорт парасноубординга", каже Еернандез.
Међитим, ИПЦ се не слаже са тим.
Његов председник каже да су они „изузетно изненађени и разочарани" одлуком и да она показује „неразумевање система класификације у Параолимпијском спорту".
„С нестрпљењем очекујемо писану одлуку, зато што по нашем мишљењу правила за Светски парасноубординг не могу бити јаснија: спортисти не могу да се такмиче у спортским класама на Зимским параолимпијским играма за које нису подобни", изјавио је председник ИПЦ-а Ендрју Парсонс.
„Упркос тиме, суд је из неког разлога одбацио правила и игнорисао Критеријуме за квалификацију за Пекинг 2022."
Према овој прелиминарној одлуци, Хакаби сме да резервише карту за Параолимпијске игре, док Ернандез мора да сачека одлуку да би могла да отпутује у Пекинг, иако су и она и њен адвокат уеверени да је сада постављен кључан преседан.
„Ми знамо да ИПЦ није задовољан, али то је смешно", каже она.
„Ако се превише усредсредимо на правила, то ће убити спорт."
„Има толико мало парасноубордера на нашем нивоу да суштина није у категоријама, суштина је у самом спорту, тако да морамо да се боримо за то да заштитимо наш спорт и задржимо га на Параолимпијским играма."
Погледајте видео: Храбра параолимпијка која је победила силеџије
Зашто је ИПЦ избацио њихову категорију?
Параолимпијски спортови се издвајају у категорије засноване на тежини инвалидитета како би се осигурало фер надметање међу спортистима.
Класификација ЛЛ1 у којој се две жене обично такмиче важи за спортисте са „значајним инвалидитетом у једној нози", док је ЛЛ2 резервисан за оне са „инвалидитетом у једној или обе ноге са мањом ограниченошћу покрета".
Међутим, на овогодишњим Зимским параолимпијским играма неће бити женског надметања у категорији ЛЛ1 јер није било довољно спортисткиња за организовање њихових трка - тражи се минимум од шест спортиста за такмичење за медаљу.
„Речено нам је 2019. године да ћемо моћи да се такмичимо у ЛЛ2, са женама са мањим степеном инвалидитета на нашу штету, и то је било у реду", каже Хакаби за ББЦ.
„Али онда су напрасно одучили да нам не дозволе да се такмичимо уопште, зато што имамо 'превелик инвалидитет' за класификацију мањег инвалидитета, што је крајње бизарно.
„И тако сам се скоро читаве прошле године борила само да ми дозволе да се такмичим."
Хакаби, бивша гимнастичарка, изгубила је ногу због рака са 14 година и потом пронашла себе у зимским спортовима на рехабилитационом скијашком путовању, иако се одлучила за сноуборд јер ју је подсећао на греду.
Освојила је две златне медаље у оба такмичења у парасноубордингу за ЛЛ1 у Пјонгчангу 2018. године, а сада ће морати да чека најмање до Зимских параолимпијских игара у Милану 2026. године да би одбранила своје титуле из ЛЛ1.
На светском првенству одржаном почетком месеца у Лилихамеру, у Норвешкој, Ернандез и Хакаби су наставиле стално међусобно надметање на снегу освојивши свака по злато у два такмичења у пара-сноубордингу у ЛЛ1 категорији, док је она друга била друга.
„Свашта може да се деси током трке", објашњава Ернандез.
„Одувек сам говорила Брени, 'освојила си златну медаљу у Пјонгчангу и ја сада желим прилику да ти се осветим у Пекингу."
„Нисмо пријатељице у животу, ми смо конкуренткиње и ривалке на снегу, али смо веома, веома уједињене у овој бици да стигнемо до Пекинга."
Ернандез се такмичи у парасноубордингу откако је први пут укључен у Зимске параолимпијске игре у Сочију 2014. године.
Овој четрдесетседмогодишњакињи постављена је дијагноза мултипле склерозе 2002. године и она се пребацила са BMX-бициклизма на сноубординг.
Дијагноза је довољно утицала на снагу њених мишића да се квалификује као спорткисткиња у категорији ЛЛ1.
Током квалификација за светско првенство, које су се одигравале истог дана када се одлучивало о жалби за Параолимпијаду на немачком суду, и Хакаби и Ернандез су забележиле времена бржа од најбржих пара-сноубордера у категорији ЛЛ2.
Њихов адвокат, немачки експерт за спортско право Кристоф Вајшерман, употребио је њихова времена и достигнућа у тој најновијој трци да докаже да ће и Хакаби и Ернанедез бити компетитивне у класификацији.
„Поента ових класификација је да заштите слабије спортисте, а искључивањем Брене и Сесил, они штите јаче спортисте у такмичењу", каже он.
„Немачки устав забрањује све облике дискриминације, а оне јесу дискриминисане и не постоји оправдање за њихово искључење из такмичења."
„Ово до сада нема преседана ни у једном примеру у прошлости колико ја знам - надам се да ће то послужити као водећи случај у будућности и у параолимпијском покрету за инклузију у спорту."
Погледајте видео: „Нисам паратлета, него атлета
„Борила сам се жестоко зато што се ради о свима нама"
Парасноубордери из 12 земаља, међу којима су многи претходни шампиони и потенцијални ривали за медаљу, потписало је петицију упућену ИПЦ-у тражећи да две жене буду укључене или у ЛЛ1 за мушкарце или у ЛЛ2 за жене.
Молба је стекла велику подршку у читавом спорту.
Одлука немачког суда је коначна, али ИПЦ каже да „због саме природе догађаја -круне пара-спорта - не може свака спортска класа или спортско такмичење да буду укључени."
„Увек има спортиста који изостану и буду разочарани", каже председник ИПЦ-а Ендрју Парсонс.
Хернандез, међутим, не очекује да ће бити разочарана.
„Брена и ја смо доказале да умемо да будемо ривалке на снегу али уједињене у правичној борби, и то је мој ментални склоп", каже она.
„Ако желим нешто, ја се за то и борим."
Можда ће вас занимати и овај видео: „Рекли су ми да ћу ослепети, а ја се сад борим за медаљу"