Технологија и књижевност: Може ли апликација да помогне писцима да напишу књигу

Славни амерички писац Марк Твен није се слагао са људима који су сматрали да је могуће да неко научи како се пише роман.

„Човек који није рођен са талентом за писање романа много се пати док покушава да га изгради", рекао је он.

„Он нема јасну представу о причи. Штавише, он нема причу."

Британски писац Стивен Фрај то је формулисао другачије.

Он каже да су успешни аутори они који знају колико је тешко написати књигу.

Сваке године широм света објави се невероватних 2,2 милиона књига, према подацима Организације за образовање, науку и културу Уједињених нација (УНЕСКО), која прати ту активност.

Та цифра обухвата и прозне и публицистичке наслове.

За већину ових аутора процес писања остао је релативно непромењен од Твенових златних дана с краја 19. века. Нацрт заплета и идеје записују се да би се касније временом дешифровали, развили и рафинисали.

Ових дана, међутим, технологија све више олакшава живот писцу.

За Мајкла Грина, америчког научника за податке који је постао романописац, потреба за коришћењем технологије да би упростио и разрадио процес писања јавила се кад се налазио на половини писања прве књиге.

Са написаних 500 страна сложене приче, присећа се да је читав процес постао претежак за савладавање:

„Усред сређивања текста, дошао сам до тачке у којој сам почео да осећам као да имам превише заплета и ликова."

„Имао сам гомилу докумената о дубљим аспектима света који сам стварао. Бринуо сам се да нећу успети све да их испратим.

И тад сам се пребацио више на мој приступ научника за податке да бих решио сложени проблем са много различитих делова."

Крајњи резултат био је да је Грин направио Лајнит, дигиталну платформу која помаже ауторима да визуализују, испланирају и укрсте различите елементе - као што су ликови, линије заплета, теме и кључни догађаји, који чине причу.

Апликација је сада у бета фази и тестира је велики број писаца.

Тренутно је бесплатна за коришћење, а корисници могу да цртају и ажурирају сложене дигиталне обрасце или мапе приче.

Грин каже да многи романописци започињу рад са нешто више од опште представе о заплету или неком конкретном лику.

Са Лајнитом, каже он, процес надограђивања првобитне идеје сада је упрошћен.

„Како се аутору јави нека нова идеја коју жели да уведе у причу, може да је уврсти у природни оквир. Он гради визуелизацију."

„На причу додаје комад по комад. Како нове идеје пристижу, оне се мењају, можда стварањем нових чворова [или интеракција], нових односа."

Једном кад писац објави књигу, технологија се такође све више користи да му помогне да се повеже са читаоцима.

То може да се деси путем просте употребе друштвених мрежа, где неки писци радо надугачко ћаскају са обожаваоцима.

У другом случају, аутори могу да се обрате специјализованим фирмама као што су чикашка Hiitidе.

Њен сајт и апликација омогућују писцима да учествују у плаћеној сесији уживо са читаоцима, којима одговарају на постављена питања.

А писци књига за самопомоћ могу да зараде новац од курсева за учење.

Еван Шај, генерални директор компаније Hiitidе, каже да су курсеви „верзија књиге у форми интерактивне вежбанке".

„Они вам помажу да боље разумете материјал и интегришете његове принципе у свакодневни живот."

Као пример он наводи књигу Рајана Холидеја Препрека је пут: Ванвременско умеће претварања искушења у тријумф, која у великој мери инспирацију црпи из старогрчке филозофије стоицизма.

„Корисници преко курса не уче само о стоицизму", каже Шај.

„Они могу да одлуче које врлине желе да преузму за себе и обавежу се на њих сваки дан."

„И могу да учествују у ексклузивном интервјуу са самим Рајаном Холидејем о његовој књизи."

Калифорнијска технолошка компанија Crazy Maple Studios, каже да помаже ауторима да књигама удахну живот.

Уместо да читаоцима понуде само речи на страници, њене четири апликације - Поглавља, Врисак, Жижа и Пољубац - додају дигиталним књигама анимацију, музику, звучне ефекте, па чак и својство компјутерске игре, а читалац може сам да одлучује шта ће који лик у њој да ради.

„Дигитална револуција и успон е-читача довео је до прве велике промене у издавачкој индустрији", каже Џои Џиа, оснивач компаније и њен генерални директор.

„,Ублажила је утицај чувара вечне ватре, али није отишла довољно далеко."

Према Џији, аутори су склони да се све више окрећу технологији, што је последица потребе да се надмећу у свету у ком потенцијални читаоци имају много опција како да проведу слободне време.

Експерти, међутим, и даље упозоравају против претераног ослањања на технологију чија је сврха помагање писцима.

„Технологија уме и да одврати пажњу, нарочито ако сте на корак од друштвених мрежа или сте упали у зечју рупу истраживања грађе", каже Мелиса Хејмен, списатељица из сенке и тренерица за писце.

„Брзих пет минута уме понекад да доведе до читавих сати изгубљеног времена за писање.

Један од савета које бих дала везане за технологију јесте да пронађете шта одговара вашој личности и природном стилу писања, и онда то користите."

„Али аутори понекад умеју да упадну у клопку испробавања свега у нади да ће то бити чаробни штапић, а заправо се претвори у само још једно одузимање времена."

Али, Мајкл Грин каже да верује како ће технологија постати још значајнија када нова и технолошки умешна генерација писаца избије још више у први план.

„Приметио сам да Генерација З, па чак и млађи писци, траже смернице од технологије", каже он.

„Они то виде као алат крај ког треба да уче и развијају се, а не као додатан рад."

Погледајте и видео о Музеју књиге у Београду

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk