Председнички избори у Америци: Хоће ли бити резултата у изборној ноћи
Аутор фотографије, AFP
Изборна је ноћ у Америци. Залепљени сте за телевизор већ 10 сати без престанка док све време рифрешујете фид на друштвеним мрежама. Али ако ни председник Трамп ни бивши потпредседник Џо Бајден не признају пораз, Америка ће ући у кошмарни сценарио - оспорене изборе.
Креће поновно пребројавање, подносе се жалбе на одбијене гласачке листиће а грађански немири крећу да се шире земљом.
Ускоро ће се жалба наћи и пред Врховним судом Сједињених Америчких Држава који ће морати да пресуди ко је председник.
Међутим, већи део овога може се избећи уколико Американци буду били спремни да ишчекају резултат. Али колико они морају да чекају? То је питање вредно милион долара.
Шта се чека?
Гласови послати поштом.
На изборима 2016. године, поштом је гласало 33 милиона Американаца. Ове године, због пандемије корона вируса, да гласа поштом затражило је 82 милиона људи.
Али са мало преосталог времена до гласања, многе савезне државе имају проблема да укину деценијама старе законе који диктирају кад поштански гласови могу да се отворе, обраде и преброје.
Аутор фотографије, Getty Images
На пример, у Мичигену, кључној колебљивој држави, процењено је да ће поштом гласати три милиона људи.
Међутим, будући да не смеју да почну да пребројавају поштанске гласове све до седам часова изјутра изборног дана, могло би да прође више дана пре него што Мичиген може да прогласи резултат.
И то под претпоставком да не буде поновног бројања.
Док се тренутно мучи за неиспорученим пошиљкама због корона вируса и избора, Председник Трамп је америчкој Поштанској служби блокирао додатне ванредне финансије након што је устврдио да гласање поштом може да нанесе штету његовој кампањи.
Анкете из прошлости и подаци о гласачким листићима сугеришу да су демократе склоније гласању поштом од републиканаца, док су републиканци склонији да гласају изборног дана уживо.
Аутор фотографије, Getty Images
Други проблем су жалбе.
Кад је резултат сувише тесан да би се прогласила победа, многи људи страхују да ће се државе суочити са правним оспоравањима одбијених гласачких листића, што ће додатно одложити проглашење резултата.
Најчешћи разлог за проглашавање гласачких листића неважећим је ако стигну прекасно поштом да би били пребројани.
Други разлози су нечитљив потпис или одсуство друге коверте која гарантује тајност.
Имајући у виду огроман број гласова који ће стићи поштом на овим изборима за разлику од претходних, очекује се да ће се број окаснелих и одбијених листића винути у небеса.
На изборима 2016. године, председник Трамп је добио Мичиген за мање од 11.000 гласова.
То је веома мала разлика кад имате на уму да је у августу током страначких избора неважећим проглашено више од 10.000 гласачких листића, углавном зато што су стигли прекасно да би били пребројани.
Уколико у изборној ноћи гласови буду сувише тесни да би могла да се прогласи победа, у многим колебљивим државама број гласачких листића проглашених неважећим могао би да постане питање огорченог оспоравања.
Да ли је могуће да резултата ипак буде у изборној ноћи?
Да. Упркос одлагањима због поште, на основу актуелних анкета и даље је нумерички могуће победити исте вечери.
Али о било ком кандидату да се ради, та победа мора да буде остварена с убедљивом разликом.
Аутор фотографије, Getty Images
Да би освојили златну улазници за Белу кућу, Џо Бајден или Доналд Трамп морају да пређу цифру од 270 електорских гласова.
То је зато што председника не бирају директно гласачи, већ систем познат као електорски колеџ.
Број електорских гласова додељен свакој држави грубо одговара њеном укупном броју становника - дакле, заправо је важно како људи гласају у свакој појединачној држави и коме ти електорски гласови иду.
Остало је врло мало времена до избора, а 69,5 милиона Американаца већ је послало поштом гласачке листиће или гласало уживо раније.
Тако огроман налет раних гласова значи да је више од половине свих гласова пребројаних током избора 2016. године већ поднесено.
Доналд Трамп је 2016. године прославио победу око 2.30 по Источном времену (8.30 по средњеевропком), пошто га је држава Висконсин погурала преко линије циља од 270 електорских гласова.
Међутим, имајући у виду налет огромног броја гласова поштом, многе од спорних колебљивих држава (оне које би могао да освоји било који кандидат) мало је вероватно да ће прогласити победника исте вечери.
Мичиген, Пенсилванија и Висконсин веома су важне колебљиве државе које почињу са обрадом и бројањем поштанских гласова тек изборног дана.
Оне су подложне свим тим веома важним могућим поновним бројањима и жалбама, уколико резултат буде био сувише тесан да се прогласи победник.
Међутим, велике се наде полажу у Флориду.
Аутор фотографије, Getty Images
Као највећа држава „бојиште" - вредна 29 електорских гласова - како она буде гласала биће добар показатељ да ли било који од кандидата има икакву шансу да победи исте ноћи.
Флорида почиње да обрађује и потврђује гласачке листиће послате поштом и до 40 дана пре избора.
Са обрађених више од 2,4 милиона поштанских гласова, они још увек имају да се успну уз малу планину коверата, али њихова шанса да прогласе победника исте вечери реалнија је од већине других колебљивих држава.
Уколико Бајден, који је тренутно у вођству према анкетама, изгуби Флориду, то ће бити знак да је још мање вероватно да ће победити у самој изборној ноћи.
Он још увек може да пређе црту од 270 електорских гласова комбинацијом Северне Каролине, Аризоне, Ајове и Охаја, али сви путеви мањег отпора за Бајдена да би уопште био у могућности да победи исте вечери укључују победу на Флориди.
Аутор фотографије, Getty Images
Будући да Трамп заостаје у анкетама, чак и ако председник узме Флориду, и даље ће имати великих проблема да победи исте вечери имајући у виду колики број колебљивих држава вероватно неће успети да прогласи победника.
Сем ако, наравно, анкете не греше.
Као што је показала скорашња историја, укључујући изборе из 2016. године, анкете могу да омане у проценама.
Хоће ли америчке ТВ мреже и даље покушати да прогласе победника исте вечери?
Моћ америчких медија у изборној ноћи је забрињавајућа.
На прошлим изборима, велике америчке ТВ мреже су „проглашавале" резултат много пре него што су пребројани сви гласови.
Радећи са фирмама које бележе излазност, компанијама које анкетирају гласаче на биралиштима и из даљине, велике мреже се утркују да престигну конкуренцију тако што ће бити прве које су прогласиле победника.
Једном кад медији „прогласе" победника, од „пораженог" кандидата се очекује да брзо призна пораз, у идеалном случају пре него што сви пођу на спавање, да би победник могао да прогласи тријумф исте вечери на истим ТВ мрежама.
То је сјајан начин да се осигурају драматичне телевизијске вести, али 2020. године, са милионима поштанских гласова који чекају да буду пребројани, много тога ће зависити и од прибраности и стрпљивости америчких медија у изборној ноћи.
Многи се плаше да би могао да се понови хаос који је уследио 2000. године током изборне трке за Белу кућу између Џорџа Буша и Ала Гора.
У изборној ноћи пре 20 година, упркос томе што су многе анкете указивале на то да је резултат сувише тесан да би могао да се прогласи победник, неколико ТВ мрежа приписало је кључну колебљиву државу Флориду Алу Гору, само да би се касније предомислиле и приписале је Џорџу Бушу.
Гор је тада признао пораз, али се онда испоставило да је трка на Флориди била много тешња него што се испрва мислило, па је Гор повукао признање пораза.
Тридесет шест дана и један случај на Врховном суду касније, Американци су сазнали да је Гор освојио укупан број гласова у земљи, али је Буш освојио електорски колеџ и тако постао председник.
Аутор фотографије, Getty Images
Америка је 2020. године већ озбиљно начета пандемијом корона вируса и подељеношћу око питања „Животи црнаца су важни", а сада ће још Американци највероватније морати да чекају на свог следећег председника.
Погледајте видео о томе зашто су ови председнички избори у Америци посебни
