Рат у Нагорно-Карабаху: Борбе настављене, упркос постигнутом примирју

У првим сатима откако је привремени прекид ватре између Јерменије и Азербејџана ступио на снагу - борбе се се наставиле.

У Степанкерту, главном граду региона Нагорно-Карабах, дошло је до експлозије у суботу увече, преносе очевици и јерменски медији.

Обе стране претходно су се међусобно оптуживале за наставак бомбардовања.

После две недеље сукоба Јерменија и Азербејџан постигли су у петак у Москви споразум о привременом прекиду ватре.

Лидер региона Нагорно-Карабах Арајик Харутјунан изјавио је за агенцију АФП да је ситуација „мирнија" у недељу, али упозорио да је примирје врло „неизвесно".

Стамбено насеље у азербејџанском граду Генџе је разорено током ноћи, што званичници оцењују као ракетни напад јерменске стране.

Седам људи је изгубило живот, а десетине су рањене у нападу, саопштили су званичници.

Јерменија је наводе о нападима оценила као „апсолутну лаж".

У међувремену америчка ријалити звезда Ким Кардашијан Вест, која је пореклом Јерменка, најавила је на друштвеним мрежама да ће јерменским жртвама овог сукоба дати помоћ од милион долара.

Како је дошло до примирја?

После десет сати преговора у Москви у којима је учествовао и руски шеф дипломатије Сергеј Лавров.

Крхко примирје је постигнуто мировним споразумом који подразумева и размену заробљеника и тела погинулих.

Више од 300 људи је погинуло и хиљаде су расељене од 27. септембра - у последњој ескалацији насиља у овом вишедеценијском сукобу.

Нагорно-Карабах контролише етничка група Јермена иако је званично то део Азербејџана.

Ове две бивше совјетске републике криве једна другу за поновни почетак сукоба - најгори у последњим деценијама.

Русија има војну базу у Јерменији и обе државе су чланице Организације Уговора за колективну безбедност (ОДКБ).

Ипак, Москва има добре односе и са Азербејџаном.

Русија има војну базу у Јерменији и обе државе су чланице Организације Уговора за колективну безбедност (ОДКБ).

Ипак, Москва има добре односе и са Азербејџаном.

Шта је било после?

Јерменски министар спољних послова Зорхаб Мнатсканијан описао је преговоре као „врло тешке" и додао да Јерменија жели да регион Нагорно-Карабах буде међународно признат као независна држава.

Званичници самопроглашеног Карабаха реаговали су потом и оптужили Азербејџан да користи преговоре о примирју да припреми нове нападе.

Азербејџански шеф дипломатије Џејхун Бајрамов је истакао да није довољно извршен притисак на Јерменију током преговора и да ситуација у Нагорно-Карабаху не може остати иста.

Азербејџан очекује да ће повратити контролу над територијом и да ће прекид ватре трајати само онолико колико је потребно Црвеном крсту да организује размену погинулих и заробљеника.

Турска, која подржава Азербејџан, поручује да је примирје било „последња шанса" за Јерменију да повуче снаге из спорног региона.

Борбе настављене

Министар одбране Јерменије рекао је да су снаге Азербејџана пет минута пошто је почело примирје кренуле са нападима, на које су јерменске снаге одговориле.

Војска Азербејџана је и бомбардовала град, додао је министар.

За то време, министар одбране Азербејџана рекао је да Јерменија „насиљем грубо крши прекид ватре" и да су напали и регионе Третера и Агдама док Јерменија негира ове наводе.

Пре прекида ватре, било је жестоких борби, самопроглашене јерменске власти у Нагорно-Карабаху оптужују Азербејџан да је гранатирао цивилно насеље у главном граду Степанакерту.

У четвртак су навели да је намерно гађана и катедрала која има историјску вредност у Нагорно-Карабаху. Фотографије показују да је ова Црква светог спаса у граду Шуши озбиљно оштећена.

Истовремено, Азербејџан је саопштио да су јерменске снаге гранатирале други по величини град Генџе у региону Горанбој, када је погинуо најмање један цивил.

Премијер Јерменије Никола Пашињан је раније, говорећи за ББЦ, упозорио на „геноцид" у овом региону и додао да је „Јерменија, земља Јермена".

Због сукоба у Нагорно-Карабаху половина становништва овог региона - око 70.000 људи - морало је да се исели, саопштили су званичници.

Главни град региона Степанакерт данима је био гранатиран и без струје. Мештани који су остали у њему крили су се у подрумима кућа и зграда.

Јерменија и Азербејџан ратовали су због Нагорно-Карабаха од 1988-1994. године, када су постигли примирје. Ипак, трајни мировни споразум никад није постигнут.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk