Корона вирус: Да ли је прање руку од 20 секунди довољно да убије Kовид-19

Поред изолације, ношења маски и социјалног дистанцирања, сапун и вода имају важну улогу у борби против Ковида-19 што се лако заборавља.

То је нешто што многи од нас раде инстинктивно, готово као памћење мишића, неколико пута дневно. Ретко је било толико важно као у последњих шест месеци.

Поред арсенала оружја против коронавируса - маски, самоизолације и социјалног дистанцирања, једно је било посебно лако занемарити: прање руку.

Када се коронавирус у фебруару појавио као светска здравствена криза, здравствене агенције су се трудиле да саветују људе како да се заштите од новог вируса.

Један од предлога који се понављао дан за даном у вестима, огласима и интервјуима стручњака био је прање руку сапуном у топлој води најмање 20 секунди.

Светска здравствена организација објавила је графикон који се од тада често памти и који приказује правилан начин прања руку: упутства позната свима који су икада радили у кафићу или ресторану.

Тражи се маска више са мотивима уметнина Народног музеја:

Шест месеци касније, збуњујућа глобална слика због пикова и локализованих закључавања, попут полицијског часа који је недавно уведен у Мелбурну у Аустралији, гурнула је савете за прање руку на маргину.

Усред све веће реакције у неким крајевима против ношења маски и покривача за лице, ово друго магично решење против инфекције коронавирусом избачено је из центра пажње.

Једно етиопско опсервационо истраживање, које још увек није рецензирано, показало је да је мање од 1 одсто од више од 1.000 људи који су посећивали болнице прало руке на исправан начин.

Али да ли се савет променио?

Никако, кажу стручњаци. Ако ништа, удвостручили су његову ефикасност.

Погледајте и како изгледа одлазак зубару у време короне

Томас Гилберт, ванредни професор хемије и хемијске биологије на Универзитету Нортистерн у Бостону у Масачусетсу каже да хемијску припрему коронавируса не може пореметити ништа компликованије од јефтиног сапуна и топле воде.

„Ти вируси имају мембране које окружују генетске честице које се називају липидне мембране, јер имају уљану, масну структуру", каже он.

„Таква је структура пре него што је сапун и вода неутралишу".

Растварањем ове спољне „овојнице" вирусна ћелија се распада, а генетски материјал (РНК), који отима људске ћелије да би направио копије вируса, нестаје и уништава се.

„Још нисам чуо ни за шта што би скратило време прања руку", каже Гилберт.

„Оно што желите да урадите је квашење руку, узимање сапуна и стварање одговарајуће пене, а затим трљање руку добрих 20 секунди и додиривање сваке поре".

Ово даје довољно времена, каже Гилберт, да се хемијска реакција одвија између липидне мембране и сапуна.

„Постоје и друге предности које такође омогућавају сапуну да добро уради свој посао ослобађајући се материјала".

Уз топлу воду, додаје Гилберт, сва та борба против вируса „дешава се мало брже".

Мартин Микаелис, професор молекуларних наука на Универзитету у Кенту у Великој Британији каже да сама вода није довољна да онеспособи вирус.

„Када имате маслиново уље на прстима док кувате, врло је тешко решити га се само водом", каже он.

„Потребан вам је сапун".

Када је реч о коронавирусу, сапун је потребан на исти начин „да би се уклонила та липидна овојница тако да се сав вирус деактивира".

Учинковитост прања руку донекле је заобиђена због широког усвајања средстава за дезинфекцију руку, било малих бочица које људи носе са собом из кућа или флашица постављених на улазима у супермаркете или кафиће.

„Није лоша идеја да тако нешто имате у свом аутомобилу или близу улазних врата", каже Гилберт. „Те ствари су добре када немате приступ умиваонику и сапуну и води. Увек бих више волео сапун и воду од средстава за дезинфекцију руку".

Колико често и даље треба да перемо руке?

Почетком пандемије, научни савет Владе Велике Британије био је да људи треба да перу руке сваких неколико сати, упркос чињеници да је већина становништва била затворена у своје домове.

Гилберт каже да то заправо није неопходно онима који углавном остају код куће током дана, мада би, наравно, требало нормално да перу руке након коришћења тоалета, пре припреме и пре него што поједу храну.

Они који брину о некоме је оболео од Ковида-19, али и многих других вируса, вероватно ће желети да чешће перу руке, посебно ако долазе у контакт са предметима или површинама које је заражени пацијент додирнуо или се искашљао.

„Ако сте цео дан код куће и кроз вашу кућу не трчи двадесет странаца, онда прање руку само ради прања није потребно", каже он.

Други рад, на коме је радио докторски кандидат Ти Муи Фам са Универзитета у Утрехту открио је да је непосредно прање руку након контакта са потенцијално зараженом особом или површином много ефикасније од њиховог прања у временским интервалима.

Неки људи су се окренули антивирусним средствима за прање руку, верујући да су ефикаснија од уобичајеног сапуна, а то није случај, каже Микаелис.

„Такве ствари вам уопште нису потребне", каже он. „Већина антимикробних средстава на тржишту су заправо антибактеријска".

Прекомерна употреба ових ствари могла би само стварати проблеме и за будућност, упозорава.

„Ако у отпадној води имате превише антибактеријских материја [које не делују на вирусе], онда имате веће шансе за бактеријску отпорност", каже он.

„Сва друга средства за дезинфекцију која можете користити [осим сапуна] ... могу изазвати више забринутости за животну средину и изазвати више проблема са резистентним бактеријама".

Прање руку је, наравно, много лакше када имате при руци поуздано снабдевање водом.

У мање развијеним деловима света, вода је несигурнији ресурс и на многим од тих места јавни здравствени стандарди и услови живота често су мање од идеалних.

Заправо, управо овог месеца Светска здравствена организација известила је да су само две од пет школа широм света имале одговарајуће објекте за прање руку пре него што је свет захватила пандемија коронавируса.

И Гилберт и Микаелис слажу се да вода не мора бити квалитетна попут оне за пиће да би била оружје против коронавируса.

„Све док имате сапун или нешто слично, то је у реду. Можете да пливате у води коју не можете да пијете због баријере ваше коже", каже Микаелис.

Чини се да је пандемија коронавируса имала снажног ефекта на сезону грипа у првој половини 2020. године, сугеришу докази.

Без нормалног људског социјалног контакта у првих неколико месеци године, сматра се да су стопе грипа нагло пале, а са њима и смртност од грипа.

На пример, јужноафрички Национални институт за заразне болести (НИЗБ) обично би се борио са око 700 тешких случајева грипа између краја марта и августа; а ове године пријавили су само један.

Вероватно је затварање клиника довело до непријављивања одређеног броја оболелих, али случајеви грипа такође осветљавају можда и друге аспекте пандемије: чешће прање руку може нам помоћи да се заштитимо и од других болести.

Ако би навика прања руку потрајала, резултат би могао да буде и у виду мање снажних удара епидемије грипа у зимским месецима, што традиционално ствара велико оптерећење на здравствени систем.

„Ово би могла бити заиста добра промена на боље", каже Микаелис.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk