Корона вирус и блокада: Како можемо да укинемо ограничења

Кад ћу моћи да видим породицу? Када ће моћи да ми сврате пријатељи? Да изађем у добар провод? Отпутујем на одмор? Или се чак вратим на посао? Кад деца могу поново у школу?

Блокаде су кључне за заустављање ширења корона вируса, али уносе велики поремећај и незадовољство у животе широм планете.

Кад би, дакле, оне могле да се укину?

Владе ће морати да доносе крупне одлуке - кад да делају, која ограничења да укину, како да зауставе вирус на други начин и како да пронађу баланс између спасавања живота данас и наношења дугорочне штете друштву.

Ово ће бити дуго путовање - немојте да мислите да ће се окончати за неколико недеља.

„У суштини имамо много не претерано добрих опција, то неће бити само један дан када ће се све променити, али ствари би лагано могле да почну да се отварају", каже за ББЦ Адам Кучарски, из Лондонске школе за хигијену и тропску медицину.

Зашто просто не можемо да укинемо блокаду?

Не можемо просто да се вратимо нормалном животу након што број случајева достигне врхунац, па чак ни након што се смањи на веома низак ниво.

Најбоља процена пропорције заражених људи (и потенцијално имуних) у Великој Британији само је 4 одсто. Илити другим речима - више од 63 милиона и даље је подложно зарази.

Уколико тек тако укинемо блокаду, онда је нова експлозивна епидемија неизбежна.

Ни фундаментална својства вируса нису се изменила - једна заражена особа ће у просеку, без блокаде, пренети заразу на три друге.

Да би број случајева остао низак биће потребно смањење те заразе за 60-70 одсто. У овом тренутку то значи смањити наш људски контакт у идентичној мери.

Уколико укинемо мере социјалног дистанцирања онда мора да се појави нешто друго уместо њега што ће сузбити вирус или макар спречити људе да не заврше на одељењу за интензивну негу.

Простор за слободу?

Можда би могло да дође до неких лаких тријумфа уколико земље већ успеју да смање заразу за више од 70 одсто.

„Има доказа да је много земаља у блокади постигло више од тога, у Кини је то сада 80-90 одсто", каже доктор Кучарски.

Висок број у овом тренутку добар је за брзо смањење укупног броја случајева.

Али то је и прилика да се укину нека актуелна ограничења а да не дође до скока у броју случајева.

Кина, поготово у првобитном средишту пандемије - у Вухану - имала је строгу и дугу блокаду која је укључивала и укидање јавног превоза. Није још јасно колико простора за слободу могу или не могу да имају неке друге земље.

Зашто не вршимо више тестирања?

Масовно повећање тестирања на вирус омогућује стратегију која се зове „тражи и уништи".

Идентификујете случајеве. Тестирајте сваког са ким су били у контакту. И изолујете их пре него што постану заразни.

То је веома слично приступу предузетом на самом почетку избијања епидемије кад је било релативно мало увезених случајева који су се тражили.

Учините то довољно успешно и смањићете способност ширења вируса, што ће значити да нам не требају толико строга ограничења за свакодневни живот.

„У овом тренутку вам је потребно, у просеку, смањење од 60-70 одсто у друштвеним интеракцијама да бисте зауставили ширење заразе", каже доктор Кучарски.

„Уколико успемо то да смањимо за 30 одсто, то вам онда даје много више маневарског простора."

Али чак ни масовно тестирање не значи повратак живота у нормалу.

И даље би вам биле потребне друге мере како би болест остала зауздана а оне ће морати да се одрже дугорочно пошто се основни параметри (вирус који се шири и угрожена популација) не мењају.

„То је много умеренија верзија онога где се налазимо сада", каже доктор Кучарски.

То такође подразумева интензиван рад који мора да се обави веома брзо да би се ишло корак испред заразе (ту на ред долази прича о апликацији на паметним телефонима за препознавање случајева), а овај метод је најизводљивији кад је број случајева на веома ниском нивоу.

Шта је са заштитом угрожених?

Друга стратегија се зове „појачани штит".

Уместо покушаја да се сузбије корона вирус у сваком сегменту друштва, можете да покушате у потпуности да га зауставите за најугроженије.

Старост и друга здравствена стања умногоме повећавају ризик од тога да Ковид-19 постане смртоносан.

Блокада спречава да одељења за интензивну негу не буду затрпана случајевима, али гаранције да угрожене групе неће бити заражене могле би да постигну исти циљ чак и ако број случајева расте међу младима и здравима.

Професор Марк Вулхаус, са Универзитета у Единбургу, каже: „Веома грубо речено, за 80 одсто нас који нисмо угрожени ово је веома гадан вирус, свакако представља значајан здравствени проблем, али не би оптеретио здравствени систем и не би закочио друштво."

„Уколико појачамо ту заштиту, направимо истински веома снажан штит, то вам онда пружа много више простора и може да значи да чак можете трајно да попустите неке мере."

Ми већ штитимо угрожене и тражимо од њих да остану код куће 12 недеља.

Појачавање тога могло би да обухвати сво особље по болницама, старачким домовима или редовно тестирање свакога ко посећује старије да бисмо били сигурни да немају вирус. У идеалном случају тестови на антитела би могли да покажу да су имуни на болест.

Опасност је да би више вируса који кружи у заједници могло теже да се контролише и она би се ти „штитови" нашли под жестоким притиском.

Које мере блокаде могу да се укину?

Нека ограничења имају мање ефекта на вирус од других.

„Постоје неке интеракције и активности које су генерално гледано мање ризичне", каже доктор Кучарски.

Он тврди да укидање различитих ограничења може да се сврста у три широке категорије - оне са ниским, умереним и значајним ризиком од повећања преношења вируса.

Мали ризик је вежбање напољу, које је у неким земљама забрањено.

Умерени ризик је дозвола да се неке продавнице које нису од суштинске важности поново отворе или да се повремено виђате са људима изван домаћинства.

Значајно повећање ризика могло би да потекне од укидања савета да се ради од куће, поновног отварања школа или изоловања болесних и домаћинстава под карантином.

„Мислим да ће се ред којим ће се ствари дешавати одражавати на ред којим ће се ствари укидати", каже он.

Али одлука које мере укинути биће тешка тачка балансирања. Мораће да буде комбинација користи по друштво и економију напрема утицају на ширење вируса.

Професор Нил Фергусон, са Империјалног колеџа у Лондону, каже: „Ми заиста желимо да пронађемо сет мера које одржавају сузбијање вируса."

„Без сваке сумње, мере ће бити спровођене у односу на старост и географију, и по мом мишљењу мораћемо да уведемо веће мере тестирања на нивоу заједнице да бисмо заиста ефикасније изоловали случајеве и идентификовали жариште преношење болести."

Шта би могло да промени равнотежу?

Највећа ствар која би могла да нам се деси је вакцина - уколико би људи били имунизовани онда не би било потребе ни за каквим мерама социјалног дистанцирања. Сматра се да нас од тога дели више од годину дана.

Уколико вакцина не буде стигла (људи се надају, али то захтева израду при до сада невиђеној брзини), онда би до изражаја могао да дође концепт колективног имунитета.

То ће се десити кад толико људи буде заражено (до 70 одсто неког становништва) да вирус више не може да изазове велике епидемије.

Ефикасни лекови такође би могли да доведу до велике разлике. Уколико могу да зауставе прелазак Ковида-19 из кашљања или високе температуре у озбиљну болест која захтева интензивну негу онда би велики број случајева био мањи проблем. И у овом случају чекамо резултате клиничких тестова.

Могли бисмо да се приближимо нормалности, или макар нормалности за неке, у предстојећим месецима. Али и даље нам свима не гине да у свему овоме останемо на дуге стазе.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk