Факултет, мама, тата и инспирација: После седморо деце уписали колеџ - и завршили га
Аутор фотографије, @devonte601
- Аутор, Друти Шах
- Функција, ББЦ Вашингтон
- Објављено
- Време читања: 2 мин
„Нисмо могли да дозволимо да још једно наше дете дипломира пре нас", каже уз осмех Карл Џонсон из Мидвила, у америчкој савезној држави Мисисипи.
Карл и његова супруга Мелоди који имају седморо деце, дипломирали су семестар пре најмлађег сина Рајана.
Рајан је фотографију са свеже дипломираним родитељима окачио на Твитер. Слика је убрзо постала вирална уз 100.000 лајкова и 10.000 ритвитова.
„Показао сам родитељима, немају Твитер. Било је невероватно - толико људи им је честитало и рекло да су им они инспирација", каже он.
Његова мајка је завршила студије за специјалну едукацију, а отац социјални рад и за то су добили честитке из целог света.
„Ја то могу"
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post
Рајанови родитељи су се венчали пре 33 године по завршетку средње школе. Одмах су почели да раде.
Међутим, када је њихова најстарија ћерка завршила колеџ, почели су да размишљају о повратку у клупе.
„Када сам видела шта је урадила, рекла сам себи 'ја то могу'. Онда је дипломирала још једна ћерка и то ме је додатно инспирисало", каже 51-годишња Мелоди.
„Моја мајка, отац, деда и беба нису ишли на колеџ, тако да сам веома поносна што су моја деца дипломирала", додаје.
Карл и Мелоди су кренули на колеџ 2015. године - у исто време када је и Рајан почео студије на Универзитету Јужни Мисисипи.
„Мој муж је желео да се бави социјалним радом, а ја образовањем", каже Мелоди.
Четири године су провели на Алкорн универзитету у Мисисипију. Трошкове студија су покрили делом уштеђевином, а делом тако што су добили школарине и финансијску помоћ.
„Подржавали смо и мотивисали једни друге, али требало нам је времена да се поново навикнемо на учење после толико година", каже Карл Џонсон.
Мелоди је током студија радила у локалној телефонској компанији, тако да је академске обавезе морала да уклопи са послом.
„Учила сам ноћу, уз помоћ курсева на интернету, како год сам могла. Једноставно сам морала да се снађем. Уколико сам имала домаћи задатак, остајала бих будна до касно да га завршим".
Како каже, имала је подршку целе породице.
„Следите снове"
Били су толико посвећени да су дипломирали семестар пре Рајана.
„Заправо ја радим све по плану - они су завршили раније. Видим колико вредно раде и то ме инспирише", каже он.
Његов отац који је раније радио у аутомобилској индустрији, похађао је колеџ као редован студент.
Како каже, требало му је доста да се навикне поново на учење, нарочито што је био међу најстаријим студентима .Једном су га, каже, чак помешали са професором шпанског.
Мелоди Џонсон додаје да им није био циљ да привуку толико пажње и да су само желели да побољшају живот.
„Ми смо из малог места у Мисисипију, тако да је невероватно видети колико нам је људи послало поруке љубави".
Шта даље? Планови су велики - пар жели и на мастер студије.
„Желим да помогнем деци са посебним потребама. То је моја страст", каже Мелоди.
А који савет имају за остале породице?
„Следите своје снове - уколико имате циљ, радујте му се и само гурајте", додаје она.
