Грчка: Пет ствари које треба да знате о ванредним изборима

Грци на биралишта излазе у недељу, једва месец дана након што је владајућа левичарска партија Сириза претрпела тежак пораз на европским изборима од конзервативне опозиционе Нове демократије.

Премијер Алексис Ципрас, који је на власт дошао на платформи борбе против строге штедње пре шест година, реаговао је на то расписивањем ванредних избора.

То су шести избори у Грчкој после глобалне финансијске кризе из 2008. године, која је покренула низ финансијских мера, а анкете указују на убедљиву победу конзервативаца.

Ево неких кључних питања која се налазе у средишту ових избора.

1) Штедња и неиспуњена обећања

Грци су подржали Ципрасову странку у јануару 2015. године, на основу његовог обећања да ће окончати штедњу. Али је након тога он применио строге услове изласка из кризе Европске уније и Међународног монетарног фонда (ММФ), у хаотичној години коју су обележила затварања банака и поновљени избори.

После 2010. године, Грци су добили три пакета помоћи у вредности од 289 милијарди евра, пре него што су изашли из последњег 2018. године.

Патња је била велика - између 2008. и 2016. године, грчка економија доживела је пад од невероватних 28 одсто, а незапосленост у сталном порасту одвела је многе Грке у сиромаштво.

„Био је то трауматичан период; пропало је 275.000 фирми", рекао је за ББЦ Константин Микалос, председник Привредне коморе Атине.

Последице по Сиризу биле су драматичне.

Чињеница да је Грчка коначно изашла из програма финансијске помоћу у августу 2018. године и да се раст привреде сада вратио, вероватно као последица те дисциплине, није начинила владу ништа популарнијом.

„У првом кварталу 2019. године, раст је био свега 1,3 одсто, што је слабије од очекиваног, а овај учинак разлог је за забринутост како ћемо завршити ову годину", каже Микалос, додајући: „Очекујемо много ствари од нове владе која ће бити формирана."

2) Грци много очекују од конзервативаца

Сириза је на власт дошла на снажној платформи усмереној против естаблишмента, али је у међувремену разочарала многе следбенике, нарочито међу младима.

На мајским европским изборима, највећи проценат младих узраста између 18 и 24 године (30,5 одсто) подржао је странку десног центра Нова демократија Киријакоса Мицотакиса, коју је 2015. са власти скинула управо Сириза.

Мицотакис обећава ниже порезе, већу приватизацију јавних услуга и планове да се поново преговара о споразуму са кредиторима Грчке који ће омогућити да се више новца поново улаже у земљу.

И Ципрас је обећао више улагања, а недавно је и повећао пензије. Његова властита политика улагања такође планира нове преговоре са кредиторима док земља остаје под надзором Еврозоне.

3) Контроверза око преименовања суседне државе

Ципрасова популарност доживела је још један тежак ударац после крајње непопуларног споразума који је окончао три деценије дуг спор око имена између Грчке и њеног северног суседа.

У јануару је парламент чију већину чине посланици Сиризе одобрио преломни споразум о преименовању суседа у Републику Северну Македоније из формалног Бивша југословенска република Македонија.

Према анкетама, две трећине Грка било је незадовољно новим именом, због његове сличности са северним грчким регионом који се такође зове Македонија.

Ципрас је потом посетио Северну Македонију, где је позирао за селфије пред владиним здањима са македонским колегом Зораном Заевом.

Док су демонстранти махали транспарентима на којима је писало: „Македонија је грчка", Мицотакис је искористио непопуларност владе да споразум прогласи издајом. Екстремна десница издвојила је посланике који су гласали за споразум као издајнике.

Мицотакис има лични улог у читавој причи. Његов отац, Константинос Мицотакис, изгубио је премијерску позицију 1993. године управо због спора око тог имена.

4) Борба са приливом миграната

ЕУ и Турска су 2015. потписале споразум са циљем смањења броја миграната који стижу у Грчку шаљући назад у Турску оне који не затраже азил или чији су захтеви за азил одбијени.

Од тада је број миграната који стижу у Грчку драматично опао.

Али они и даље пристижу, и морем и копном. Године 2017. стигло је њих 36.000, а прошле године 50.000.

До сада је ове године стигло 18.294, према подацима агенције за избеглице Уједињених нација (УНХЦР). Већина њих који стигну из Турске беже из Сирије, Ирака и Авганистана.

Највећи притисак трпе источна грчка острва као што су Лезбос и Самос.

Мицотакис је посетио кампове са мигрантима на оба острва, оптуживши премијера да се није постарао да се спроводи споразум са Турском.

Приручни камп подигнут на Самосу за око 650 миграната држи хиљаде људи у лошим условима у привременим кућицама и шаторима.

Неки мештани наводно постају незадовољни, туристи избегавају острва, а због претрпаности грчко министарство за миграције запретило је да ће затворити камп.

Лидер опозиције оптужио је Сиризину владу и да не расподељује средства за помоћ у кризи и зарекао се да ће смањити претрпаност у центрима за примање миграната на острвима.

Свега неколико дана пред недељне изборе, Сириза је саопштила да се нада да ће одржати нове преговоре са Анкаром поводом овог питања.

5) Смртоносни пожар који је постао политички

Прошлог лета катастрофални пожар погодио је обалско сеоце Мати на источној обали Грчке - област недалеко од Атине које је веома популарна међу туристима.

Огроман пожар заточио је људе у њиховим домовима и аутомобилима, док су други пред ватром морали да беже у море. Многи нису успели да побегну и 100 људи је изгубило животе.

Влада је оптужила недозвољену градњу за ометање бекства угрожених, али у данима после трагедије, на видело је испливао читав низ грешака локалних власти.

Реакција владе навела је Мицотакиса да позове оне са политичком одговорношћу да поднесу оставку, баш као и оне чији је задатак био да организују сузбијање пожара.

„Заиста се питам како неки људи могу да спавају данас и настављају весело да врше своје дужности", рекао је он тада.

Његови коментари нашироко су доживљени као критика Ципрасовог руковања кризом. Премијер је заузврат њега оптужио да покушава да искористи трагедију за политичке поене.

У марту ове године, 20 људи оптужено је за трагедију, укључујући политичаре и руководиоце полицијске и ватрогасне службе. Један министар понудио је оставку, али је Ципрас одбио да је прихвати.

У извештају тужилаца наводи се да је дошло до „потпуног одсуства комуникације, хаоса и распада система" и да су званичници починили „криминалне грешке и немар током сузбијања пожара".