„Србија против насиља": Шетња до РТС-а и Председништва, говори опозиционих лидера на 22. протесту

Београд, 30. септембар 2023.
Потпис испод фотографије, Опозициони лидери на бини испред Дома Народне скупштине
Објављено

Двадесет и други пут после два масовна убиства у Србији почетком маја, испред Дома Народне скупштине у Београду окупили су се учесници протеста против насиља.

Протест у организацији дела опозиционих партија пратила је шетња до зграде Јавног медијског сервиса Радио-телевизије Србије (РТС), који учесници сматрају једним од медија одговорним за стање у друштву, и Председништва Србије.

На 22. протесту обратили су се челници опозиционих странака Небојша Зеленовић и Радомир Лазовић.

Парламентарна опозиција од маја тражи промене у врху власти: смену министра унутрашњих послова и директора Безбедносно информативне агенције, али и промене у медијима који имају досег у целој Србији.

Власт је, међутим, одбијала све захтеве, говорећи да се „на власт долази искључиво на изборима, а не насиљем и на улици".

Део опозиције поручивао је да не пристаје на изборе док се не испуне сви захтеви, али су у међувремену одлучили да траже и расписивање избора, како за Скупштину Србије, тако и у Београду.

Александар Вучић, председник Србије, рекао је претходне недеље да би локални, београдски, покрајински и парламентарни избори могли бити одржани 17. децембра.

Неколико дана пред 21. протест против насиља, део опозиције потписао је „Договор за победу" који подразумева „уважавање и ненападање опозиције, координисање акција опозиције и концентрисање на смену режима, контролу избора - све што је потребно за победу".

Београд, 30. септембар 2023.

Шта је речено на 22. протесту?

„Овде сам зато што желим смену власти у Србији", каже Вукашин Милетић, 23-годишњи студент социологије.

Неколико људи носило је транспаренте са ликом Зорана Ђинђића, првог демократски изабраног премијера Србије после смене Слободана Милошевића и петооктобарских промена 2000. године.

„Да је Ђинђић жив, Србија би била у Европи, али далеко смо од Европе и зато протестујем", каже 79-годишњи Верољуб Сарић.

Београд, 30. септембар 2023.
Потпис испод фотографије, Верољуб Сарић са сликом Зорана Ђинђића

Радомир Лазовић, посланик опозиционог Зелено-левог клуба, рекао је да нам је потребна Србија у којој бринемо једни за друге и да је Србија земља највреднијих природних богатстава, али и земља са највише дивљих депонија.

„Месецима ходамо и тражимо испуњење захтева протеста, али ако власт не жели, има ко хоће - опозиција хоће и има план.

„Ми смо дошли овде да од вас тражимо подршку да тако и буде. Натерали смо их да распишу изборе, а сада је време за победу", рекао је Лазовић.

Београд, 30. септембар 2023.
Потпис испод фотографије, Посланик Зелено-левог фронта Радомир Лазовић ишарао је таблу са натписом Радио-телевизије Србије

Небојша Зеленовић, копредседник опозиционе странке Заједно, рекао је да ову земљу воде „апсолутни дилетанти који су успели све да упропасте".

Зашто се протест зове 'Србија против насиља'?

Протести „Србија против насиља" организовани су после два масовна убиства на територији Београда у којима је убијено 19 људи, углавном деце и младих.

Демонстранти траже одговорност власти због, како наводе, дугогодишњег стварања амбијента који је довео до пораста насиља у земљи.

Међутим, ни после упорно понављаних захтева, власт није пристала да их испуни, а у Скупштини Србије изгласано је поверење министру полиције Братиславу Гашићу.

Почетком маја ове године, у само два дана, на територији Београда догодила су се два масовна убиства која су потресла и шокирала Србију.

Најпре је 13-годишњи дечак, према полицијској истрази, упао у школу коју је похађао у центру Београда и убио деветоро ђака и чувара и ранио још шесторо деце и наставницу историје.

Једна од тешко рањених девојчица је потом преминула, чиме се број жртава попео на десет.

Само дан касније, у београдској приградској општини Младеновац, осумњичени 21-годишњак из аутоматске пушке је, како наводи полиција, убио осморо и ранио 12, махом младих људи.

Данима касније, један младић је подлегао повредама, па се и број жртава ове трагедије попео на девет.

Који су захтеви опозиције?

Опозиција тражи смену министра унутрашњих послова Братислава Гашића и шефа Безбедносно-информативне агенције Александра Вулина.

Тражи се и смена руководства Јавног сервиса Радио-телевизије Србије, свих чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националним фреквенцијама, забрана штампаних медија који садржајем промовишу насиље, агресију и крше новинарски кодекс.

Захтева се и одузимање националне фреквенције телевизијама Пинку и Хепију због, наводе, кршења закона и промоције насиља, агресије и неморала.

„Ниједан захтев се не тиче права и положаја наше деце, наставника или било које друштвене групе осим њих политичара и једног тајкуна. То видите кроз сваки захтев", каже председник Србије Александар Вучић.

Он и други представници власти и СНС позивају на „јединство", наводећи да је оно „потребније него било када", али називају опозицију и њене присталице „лешинарима" јер на улицама нису због трагедија и сузбијања насиља, већ да би дошли на власт.

Presentational grey line

Погледајте и овај видео

Потпис испод видеа, „Србија против насиља”, месец дана од трагедије
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk