Србија и оружје: Да ли ће државна акција прикупљања наоружања допринети смањивању насиља

Више грађана „него икада пре", кажу из власти, одлучило је да се одрекне оружја у Србији, која је према неким истраживањима у светском врху по броју комада у рукама цивила.

После скоро два месеца државне кампање, покренуте после масовних убистава на територији Београда у мање од 48 сати у којима је убијено 19 људи, углавном деце и младих, Министарство унутрашњих послова саопштило је да је предато више од 104.000 комада оружја и минско-експлозивних направа.

„Ово је дефинитивно најуспешнија акција предаје нерегистрованог оружја у односу на све претходне.

„Трагични догађаји којима смо сведочили дотакли су сваког појединца и то је разлог што су се људи одазвали у оволиком броју", оцењује мајорка Бојана Отовић Пјановић из МУП-а, за ББЦ на српском.

Акција предаје нелегалног, односно нерегистрованог оружја, анонимно и без икаквих последица, почела је 8. маја и првобитно је трајала месец дана, да би затим рок био продужен до 30. јуна 2023. године.

Поједини стручњаци, међутим, оцењују да Србији предстоји још дуг пут да се ослободи нелегалног оружја, јер је земља на неславном петом месту у свету по количини оружја у рукама цивила.

Традиција, тешко наслеђе ратова, посебно 1990-их, допринело је да се у рукама цивила нађе велики број оружја, па чак и минско-експлозивних средстава.

Управо такав пример изнео је Александар Вучић, председник Србије, наводећи да је 23. маја код мушкарца из Јабланичког округа на југу Србије затечена тротилска кутија са 20 килограма ТНТ-а, 22 комада тротилских метака, осам комада пешадијских нагазних мина, три тромблона, 13 ручних бомби, пушкомитраљез и полуаутоматска пушка.

Власти су најавиле и пооштравање услова и критеријума за легално држање оружја.

Наведени пример из Јабланичког округа иде у прилог појединим ранијим проценама да је Србија, сразмерно броју становника, по броју оружја у рукама цивила у врху у свету.

Иако није критиковала ову кампању, опозиција је замерила властима да је закаснила и изразила је сумњу да ће сви који имају оружје, било у нелегалном или легалном поседу, заиста бити контролисани и да ће стварно утицати на смањење тешких кривичних дела.

Поједини су, међутим, имали правне замерке на акцију државе.

Београдски адвокат Божо Прелевић предају нелегалног оружја назвао је „противуставном и незаконитом", што је МУП оповргао.

Према Закону о оружју и муницији, министар полиције могао је да одреди рок за легализацију нелегалног оружја, али не и да власнике ослободи одговорности, изјавио је Прелевић агенцији Бета, после чега је МУП саопштио да су те тврдње „правно и чињенично неутемељене".

Грађани Србије имају неколико пута више оружја него војска и полиција, показују подациWorld Population Review, невладине организације са седиштем у Калифорнији.

Ова организација тврди да је око 53.000 комада оружја у рукама полиције, скоро 385.000 у поседу војске, док се процењује да цивили у Србији располажу са много више од безбедносних структура.

Представници полиције су више пута током кампање говорили да је у МУП-у регистровано око 570.000 власника легалног оружја.

Процене невладиних организација о броју комада нелегалног оружја варирају - од тога да нелегалног има двоструко више него легалног, до тврдњи да га има трипут више.

Међутим, Отовић Пјановић каже да МУП „не располаже проценама о броју комада нерегистрованог оружја".

„Када бисмо имали податке, ми бисмо оружје запленили", каже она за ББЦ.

Одмах после масовних убистава почетком маја, власти су најавиле и пооштравање законских одредби за дозволе за поседовање и ношење оружја, међу којима и ловачког, као и чешћу контролу власника.

Опширније о томе прочитајте у посебном тексту.

Дугачки редови и 'емотивни растанци'

Отовић Пјановић, која ради у Служби за сузбијање криминала Управе криминалистичке полиције, у протеклих месец дана виђала је „дугачке редове" пред полицијским станицама.

Предато је више од 78.000 комада оружја, више од четири милиона комада муниције и близу 26.000 минско-експлозивних направа.

У укупан број је урачунато не само нелегално, већ и легално оружје којег су грађани одлучили да се одрекну, као и оружје предато после смрти власника, рекла је она за ББЦ.

„Највише оружја је предато у великим градским центрима, одзив грађана је на територији Србије задовољавајући", рекла је Отовић Пјановић за РТС последњег дана акције.

Грађани су чекали и по неколико сати како би се одрекли не само савремених пиштоља и пушака, него и деценијама старих, готово музејских примерака бомби и кундака.

Према подацима невладиних организација, оружје се у Србији гомило још од Балканских ратова 1912-1913. године, преко Првог и Другог светског рата, до сукоба деведесетих година који су пратили распад Југославије.

Неки од растанака којима је Отовић Пјановић сведочила били су, како каже, „веома емотивни".

„Поједини људи су се са сузама у очима опраштали од оружја и говорили о томе колико им значи.

„Чуле су се приче о томе да је деда изгравирао и оставио пиштољ у аманет, па су били емотивно везани, јер тај комад оружја представља део породичне традиције", каже Отовић Пјановић.

„Најстарији примерци које смо прикупили у овој акцији су из 1907. и 1908. године", каже она.

Истиче да се акцији, која је била усмерена на предају нерегистрованог оружја, било и много људи који су се одрекли оружја у легалном поседу.

„Вероватно су, у светлу трагичних догађаја, преиспитали оправданост држања оружја", додаје мајор.

Ученик основне школе „Владислав Рибникар" у центру Београда је 3. маја пуцао и усмртио укупно деветоро ђака и школског чувара, и ранио још петоро деце и наставницу, док је мање од 48 сати касније младић у околини Младеновца убио деветоро и ранио 11 људи.

Предаја оружја била је анонимна, па Отовић Пјановић каже да МУП не располаже подацима о полу и узрасту грађана који су се одазвали.

„Могу да кажем да их је било у свим деловима земље, пропорционално броју становника", каже.

Новинарима није било дозвољено да посећују полицијске станице, а Отовић Пјановић каже да је таква одлука донета како би се „осигурала приватност".

Да ли се Србија ослободила нерегистрованог оружја?

Такав сценарио још је далеко, каже Душан Станковић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП).

Иако је предато више од 104.000 комада, он наводи да процене показују да је реална количина оружја у рукама грађана у Србији много већа - око 1,1 милион комада легалног оружја, податак је БЦБП из 2018. године.

„Акција је дефинитивно била успешнија у односу на претходне.

„У ранијим круговима, изостале су медијске кампање које би подстакле грађане да размишљају о последицама - сада су их на то натерали догађаји", истиче Станковић за ББЦ на српском.

Оцењује да „власти носе одговорност што до сада нису више радили на подстицању грађана да се одрекну оружја".

Процене невладиних организација о броју комада нелегалног оружја варирају - од тога да нелегалног има двоструко више него легалног, до тврдњи да га има трипут више.

Међутим, Пјановић каже да МУП „не располаже проценама о броју комада нерегистрованог оружја".

„Када бисмо имали податке, ми бисмо оружје запленили", истиче.

Претходно, најуспешнија оваква кампања у Србији спроведена je 2003. године, после полицијске акције Сабља, када су грађани предали „око 50.000 комада оружја".

Ради се о акцији проналажења и хапшења осумњичених за атентат на премијера Зорана Ђинђића, али и других за које се сумњало да су припадници криминалних кланова.

Погледајте видео: Поруке са протеста „Србија против насиља" - месец дана после трагичних пуцњава

Шта ће бити са предатим оружјем?

Један део оружја ће бити уништен, а други дат на прераду фабрици „Застава оружје" у Крагујевцу, кажу из МУП-а.

Отовић Пјановић каже да тријажа тек престоји, као и да ће вероватно трајати месецима.

„Нефункционално оружје ће бити уништено, али у овом тренутку не знамо која количина је у питању", додаје.

Појашњава да ће функционално оружје и делови бити искоришћени за израду оружја за војску и полицију.

Таква је била и судбина оружја које су грађани предали у претходном периоду - у Србији су у неколико наврата организоване сличне акције, али са много мање успеха.

Како су текле раније акције предаје оружја?

У акцијама прикупљања нелегалног оружја од 2003. до 2017. године предато је 101.283 комада оружја и 2.517.520 комада муниције, показују подаци МУП-а.

„У претходне четири године предато је неупоредиво мање оружја, минско експлозивних средстава и муниције него за осам дана колико тренутно траје легализација", рекли су претходно из МУП-а у писаном одговору за ББЦ на српском.

Колико је које године предато?

*Подаци МУП-а Србије

Предаја и заплене оружја на Балкану

Од 2012. године, становници Западног Балкана су властима предали скоро 190.000 комада оружја које су држали без дозволе, показују истраживања УНДП-а.

Од тог броја, нешто више од 171.000 комада предато је у Србији.

Од 2000. године, власти у Србији уништиле су најмање 159.450 комада оружја, наводи се у Мапи пута за усклађивање законодавног оквира у земљама Западног Балкана са европском регулативом.

За то време, на Западном Балкану уништено је скоро 630.000 комада оружја, податак је глобалне Анкете о лаком оружју (Small Arms Survey) из 2018. године.

Од 2018. године, на границама Србије заплењено је скоро 8.000 комада оружја, показује Мапа пута.

Али, упркос овим напорима, у рукама грађана и даље га има „превише", оцењено је у истраживању БЦБП-а из 2018. године.

Према њиховим подацима, око 90 одсто оружја на Балкану је у рукама цивила.

Колико има оружја у региону?

Процењује се да у Босни и Херцеговини, на сваких 100 становника има 31 комад оружја - илегалног и легалног заједно.

У Северној Македонији долази 30 комада на 100 становника, а на Косову је тај број 24 на 100.

У Хрватској и Албанији има га вишеструко мање.

У Хрватској га има два комада на 100 становника, а у Албанији је 1,5 комад на 100 људи.

Извори: Анкета о лаком оружју и World Population Review

Погледајте видео: „Дубона овако нешто не памти"

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk