Фудбал, кошарка, Новак Ђоковић и Никола Јокић: Десет тренутака у који су обележили спортску 2022. годину

Тог 18. децембра 2022. године читава Земља, а можда и још понеки велики камен у околини васионе, ко зна, била је усмерена ка једном травнатом пољу омеђеном белим линијама.

На том пољу се много трчало, помало плесало, свађало, а богами и тукло, уз прстохват праве холивудске глуме и фолирања, али и борбе прса у прса.

И нико није смео ни да трепне, да којим случајем не пропусти какав важан детаљ.

Све је на крају, како то обично бива, завршено уз понеку радосницу и жалосницу, али и нечим што се не виђа тако често - крунисањем.

Аргентина је у финалу Светског првенства у фудбалу после пенала победила Француску, у мечу који многи сматрају као један од најбољих у историји, а Лионел Меси истакао је озбиљну кандидатуру за најбољег фудбалера у историји.

И то ће се памтити и препричавати докле год трећи камен од Сунца, одавно заражен фудбалом, буде путовао по тами свемира.

Али то није све што је обележило спортску годину.

Зато су стари одликаши, попут Новака Ђоковића и женске одбојкашке репрезентације, донели злата и осмехе, док су после силних петица једну слабију оцену добили ватерполисти.

Дакле, било је суза из оба табора - јер тако то обично бива.

А за то време љубитељи кошарке у Америци учили су и добро научили тактове војвођанских тамбураша.

Дуго чекани пољубац

Млади Лионел Меси, потпуно озбиљан, као да се из петних жила труди да му ниједна емоција не изађе на површину лица, мирно пролази поред „богиње".

Година је 2014. и Меси је управо изгубио финале Светског првенства од Немачке.

Пролази поред пехара и лице му је камено, али његове очи, док гледа у трофеј, причају на сав глас.

У наредних неколико година планета је радила оно у чему је најбоља - путовала кроз свемир, а време пролазило - као и Меси, освајајући трофеје.

Међу њима су три златне лопте за најбољег фудбалера света, још једна Лигу шампиона и једна Копа Америка, али му је та „богиња" остала у мислима.

И када је мундијалски караван први пут стигао на Блиски исток, неколицини великана то је била последња шанса да га освоје.

На првом месту били су Меси и Кристијано Роналдо, који се већ дуже време такмиче за најбоље фудбалере у историји.

Роналдов Португал испао је у четвртфиналу од Марока - прве афричке репрезентације која је стигла до полуфинала неког Мундијала - а Месијева Аргентина до трофеја и историје.

И тако Меси, осам година после пораза од Немачке, није само прошао поред „богиње".

Полако застао поред ње и пољубио је.

И тај тренутак ће многим љубитељима спорта бити прва асоцијација на 2022. годину.

Велики снови прерасли у кошмаре

Међутим, турнир у Катар памтиће се и још понеким стварима - као први зимски мундијал, први који је одржан на Блиском истоку, новој бронзи Хрватске и... Па, учешћу репрезентације Србије.

„Орлови" су у Катар - као и увек - испраћени уз много еуфорије.

Снивали су се велики снови о победи над Бразилом и пласману у осмину финала, а после ко зна, на једну утакмицу је све могуће, лопта је округла и остале флоскуле.

Србија је такмичење опет завршила у групној фази.

„Момци су овом стању каквом су заиста пружили максимум, неким играчима скидам капу, многи не би у тим условима ни помислили да играју", рекао је селектор Стојковић после елиминације, причајући о бројним повредама играча.

„Жеље су једно, а могућности друго, нити сам разочаран превише, нити могу да тражим више од играча", додао је.

Нова шанса за успех Србије уследиће већ 2026. на СП у Америци, Мексику и Канади.

Уколико „орлови" изборе пласман једно је сигурно - еуфорија ће бити подједнака као пред Катар.

Јер на једну утакмицу је све могуће, лопта је округла.

Депортација и титуле

Када се Новак Ђоковић једног дана буде осврнуо на бурну 2022, кроз главу ће му проћи низ слика, и лепих и ружних, али једно је сигурно - добро ће је се сећати.

Почела је имиграционим хотелом пуним буба у Мелбурну и депортацијом из Аустралије, а завршила се новим трофејима и припремама за још један одлазак на Аустралијан опен.

„Цела година била је као ролеркостер, нешто што нисам досад доживео", изјавио је Ђоковић по освајању Завршног мастерса у Торину, последњег турнира у години.

„Била је ово година са много успона, неких изузетно великих, али, наравно, и неких падова", додао је.

Оно што ће остати упамћено, јесте да је Ђоковић на крају 2022. у витрини имао 21. гренд слем трофеј и наставио трку за највећег у историји белог спорта.

Али да је могао да има још који - могао је.

После неколико месеци неиграња због аустралијске буре могао да наступи на Ролан Гаросу, другом гренд слему сезоне, где је у четвртфиналу поражен од Рафаела Надала.

На Вимблдону, трећем Гренд слему сезоне, такође је играо и освојио титулу, али је због одбијања да се вакцинише против корона вируса пропустио читаву америчку турнеју.

То значи Индијан Велс, Мајами, Торонто, Синсинати, али и УС Опен, трећи гренд слем сезоне.

Годину је завршио са једним гренд слемом мање од Надала и једним више од Федерера, који је у међувремену рекет окачио о клин.

Швајцарац се од професионалног тениса опростио у септембру, током ревијалног Лејвер купа у Лондону, који су многи завршили у сузама.

Плакали су и Федерер и Надал и Ђоковић.

Доминација

Репрезентације Србије и Бразила у последње две деценије играле су низ великих мечева, посебно у мушкој конкуренцији крајем деведесетих и почетком двехиљадитих.

Тада је су са једне стране мреже били Андрија Герић, Горан Вујовић, Вања и Владимир Грбић, Слободан Бошкан, Иван Миљковић, Васа Мијић, Ђула Мештер, а са друге стране Жиба, Андерсон, Налберт...

Посебно се памти дуел из четвртфинала Олимпијских игара 1996, када је плава чета - надимак репрезентације Србије у одбојци - била боља 3:2 и стигла на крају до бронзе.

У женској конкуренцији није било толико епских дуела, али су сви очекивали већи отпор Бразилки у финалу Светског првенства у Холандији и Пољској.

Одбојкашице Србије су их савладале у октобру и не само дошле до до злата, већ и одбраниле злато освојено пре четири године у Јапану.

„Остала сам без текста... Овај тим, ове девојке, стручни штаб... Завршиле смо турнир без пораза", рекла је после меча Тијана Бошковић, најбоља играчица Србије.

„Много сам поносна на све ове девојке, на цео тим."

Ако се узме у обзир да су оне у исто време и актуелне првакиње Европе, а да у витрини имају и бронзу за Олимпијских игара, једно је јасно - одбојкашице Србије су светска сила.

У последњим данима дошло је и до једне велике промене у њиховом табору.

Селектор Данијеле Сантарели је поднео оставку и преузео селекцију Турске, а на његово место је дошао још један Италијан - Ђовани Гвидети.

Тамбураши у НБА лиги

Високи мушкарац у сивом шорцу и црној мајици на бретеле полако зауставља чезе и коња, једва задржавајући сузе.

„Нема више старог чардака ни ђерма, ни дебелог лада од багрема", чују се тамбураши, док се сузе полако пробијају на његово лице.

У историји НБА лиге виђено је много невероватних тренутака, ствари које се граниче са немогућим и које да нису снимљене нико у њих не би поверовао.

Али нико до сада није примио награду за најкориснијег играча лиге у - штали.

Другу годину у низу, Никола Јокић је проглашен за најкориснијег играча НБА лиге, што многим суперстаровима и великанима игре међу обручима никада није пошло за руком.

Само је 14 играча у историји са вишеструким МВП награда, у 21. веку су узастопне добили Јанис Адентокумбо, Стеф Кари, Леброн Џејмс, Стив Неш и Тим Данкан.

И тако су званичници Јокићевих Денвер Нагетса одлучили да дођу у малени Сомбор, град на северу Србије и изненаде га МВП пехаром.

Денвер је сезону завршио у првој рунди плејофа, где је поражен од Голден Стејт Вориорса, који ће касније стићи и до још једне НБА титуле.

Јокић је ипак имао заиста невероватну сезону - са просечних 27 поена и 13 скокова по утакмици, а услед повреда неких од кључних саиграча, сам је одвукао екипу до плејофа.

Тамо више нису могли, али су коњи јурили, а тамбураши свирали и обишли свет.

И сви су научили песму Звонка Богдана Већ одавно спремам свог мркова, једну од Јокићевих омиљених.

„Нећу више ићи на ту страну, јер не могу сузе оку скрити - или морам тугом окренути главу, ил' плакати или се напити.

„Све је мање добрих тамбураша, фијакера, снаша и салаша - све је мање коња, коња који јуре, а у ствари никуда не журе".

Велики снови прерасли у кошмаре 2

Јокић је у септембру био и један од предводника репрезентације Србије на Европском првенству, где се такође отишло са много амбиција.

Основано, рекли би многи - поред МВП-ја НБА лиге, ту је био и Василије Мицић, МВП Евролиге, најјачег европског такмичења у кошарци.

Милош Теодосић, МВП Еврокупа, био је трећи играч са том титулом, али је његово име прецртано са списка неколико дана по окупљању репрезентације.

Та одлука изазвала је бројне реакције јавности, али је Пешић остао при њој.

Србија је свакако на ЕП отишла са моћним тимом - фалили су само повређени Богдан Богдановић и Немања Бјелица - па су се многи пред такмичење имали велике наде.

Јер„земља кошарке", како многи у Србији називају Србију, већ дуго чека на злато - у ери селектора Александра Ђорђевића освојена су три сребра (Светско првенство 2014, Олимпијске игре 2016, Евробаскет 2017).

Последња титула освојена је на Европском првенству 2001. у Турској, када је Југославију са клупе предводио Светислав Пешић.

Управо је Пешић наследио наследио Ђорђевића на кормилу Србије, што је додатно подгрејало амбиције о злату.

Србија је групну фазу завршила доминантно и у осмини финала уследио је меч против Италије.

И би шта би - пораз од Италије у осмини финала, прилично болан за све.

Пешић је након Европског првенства остао селектор и Србија је на путу да избори пласман на Светско првенство 2023. у Јапану, Филипинима и Индонезији.

Такмичење почиње 25. августа и траје до 10. септембра и репрезентација Србије ће - уколико се заиста пласира - и тамо отићи са великим амбицијама.

Па се можда и са далеког истока зачују неки тамбураши.

Пад одликаша

Чим ђаци одликаши, који у дневнику и књижицама имају силне петице, мало попусте, па се ту провуче и по која двојка или тројка, многи се одмах питају шта се дешава.

Tако би се укратко могла описати ситуација са ватерполо репрезентацијом Србије.

У последње две деценије, „делфини" са педесетак такмичења само девет пута нису донели медаљу.

Међутим, српски ватерполисти управо су се у Токију 2021. последњи пут попели на победнички подијум, што је дуг пост за спорт са тако дугом и богатом традицијом у Србији.

Нека нова генерација ватерполиста отишла је 2022. на Европско првенство и такмичење завршила у осмини финала.

То значи да ватерполисти први пут од давне 1975. нису били међу осам најбољих на неком великом такмичењу.

Дејан Савић, дугогодишњи селектор, убрзо је поднео оставку, чиме је завршена једна од најуспешнијих ера у српском ватерполу.

Са њим на кормилу репрезентације, „делфини" су два пута освојили злато на Олимпијским играма, једном били шампиони света, а три пута шампиони Европе.

По крају те ере памтићемо и 2022. годину.

Савића је на клупи репрезентације наследио Урош Стевановић, ђак Партизанове школе ватерпола, једне од најбољих у свету, а сада тренер крагујевачког Радничког.

Ни он није без искуства у репрезентативном ватерполу, водио је млађе селекције.

Лет

Али једној одликашици поново је у дневник уписано неколико петица.

Летела је Ивана Вулета читаве године и када је слетела донела је два злата - прво са Светског дворанског првенства у Београду, а потом и са Европског дворанског првенства у Минхену.

И у Београду и у Минхену је скочила великих седам метара и шест центиметара.

„Не знам шта бих вам рекла, заиста сам пресрећна и нема речи које би описале како се тренутно осећам", изјавила је Вулета после злата из Београда.

„Ово је нека посебна емоција, велико вам хвала, Србијо", додала је.

Крајем године Шпановић и рвач Зураби Датунашвили проглашени су и за најбоље спортисте у Србији за 2022. годину.

Први евролигашки вечити дерби

А 2022. добро ће памтити навијачи Црвене звезде и Партизана.

Звезда је у фудбалу први пут после неколико деценија обезбедила пласман у осмину финала неког европског такмичења, где је уследио меч против Глазгов Ренџерса.

После велике борбе, Ренџерс је прошао међу осам најбољих у Лиги Европе.

Црвено-бели су потом одбранили титулу пети пут у низу и због прилично лакшег жреба сви су је већ видели у Лиги шампиона.

Последња препрека на том путу, уместо каквих европских великана, био је израелски Макаби из Хаифе.

Међутим, црвено-бели имали су доста проблема у том двомечу, да би се на крају све завршило трагедијом - аутогол Милана Павкова у 90. минуту послао је Макаби у крем европског фудбала.

А навијачи Партизана 2022. годину посебно ће памтити по кошарци и повратку у Евролигу после осам година.

Црно-бели су се вратили у Евролигу захваљујући позивници организатора такмичења, пошто је претходно одлучено да следеће сезоне неће учествовати клубови из Русије - ЦСКА и Зенит - због руске инвазије на Украјину.

Црно-бели су титулу првака Европе освојили 1992, а још три пута су учествовали на фајнал-фору, 1988, 1998. и 2010. године.

То значи и први евролигашки дерби у историји, који ће заиста отићи у историју.

После велике борбе и одличне кошарке, Звезда је славила тројком Немање Недовића у последњим секундама меча.

Збогом левоногом бомбардеру

А 2022. година памтиће се и по нечему што је изнад спорта.

Вест да је Синиша Михајловић, некадашњи играч у Црвеној звезди, Интеру и Лацију, тренер и селектор Србије, преминуо је у 53. години после дуге и тешке болести, обишла је свет крајем децембра.

Михајловић је био познат по разорном ударцу левом ногом, подигнутој крагни на дресу, чврстој игри и бурном темпераменту, као и један од најпознатијих извођача слободних удараца у историји фудбала.

Сахрањен је у Риму, а од њега су се данима опраштали готово сви италијански клубови, Звезда, Партизан, као и велики број јавних и спортских личности.

„Борили сте се као лав на терену и у животу. Били сте пример храбрости многима који се суочавају са овом болешћу", навела је премијерка Италија Ђорђа Мелони.

„Описивали су вас као гвозденог наредника, показали сте да имате велико срце. Ви јесте и увек ћете бити победник.

„Збогом Синиша Михајловићу."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk