Ивана Вулета, Арманд Дуплантис и Светско првенство у атлетици: Седам тренутака за памћење

Протеклог викенда у Београду се трчало на кратке и дуге стазе, скакало уз помоћ ногу и мотки, обарани су светски рекорди, а потекла је и по која суза - од туге или радости.

Атлетичари из читавог света - њих 680 из 137 земаља - учествовали су у 18. Светском дворанском првенству, одржаном у Београдској арени.

После три дана такмичења, највише медаља освојили су амерички спортисти - 19, али су најуспешнији били Етиопљани.

Они имају четири злата, Американци три, а Србија једно.

ББЦ вам представља седам најважнијих тренутака са првенства.

Злато Иване Вулете у скоку у даљ

„Сви су на ногама", каже спортски коментатор, док се Ивана Вулета концентрише за четврту серију скока у даљ.

У првој је преступила, у другој скочила 6,78 метара, што јој је донело вођство, али је у трећој поново преступила.

Чека се тај скок преко седам метара.

После кратког разговора саме са собом, Вулета се стуштила преко залетишта, скочила и долетела 7,06 метара касније.

То је било сасвим довољно за злато и одбрану светске титуле у дворани, коју је освојила и 2018. на такмичењу у Бирмингему.

„Не знам шта бих вам рекла, заиста сам пресрећна и нема речи које би описале како се тренутно осећам", навела је Вулета после такмичења, очију пуних суза.

„Европско првенство из 2017. се не заборавља, али ово данас је нека посебна емоција - велико вам хвала, Србијо", додала је.

Те 2017. године Вулета је - носећи девојачко презиме Шпановић - такође у Београду летела до једног од четири европска злата - има три у дворани и једно на отвореном, уз једно сребро.

На светским првенствима на отвореном има две бронзе, као и једну бронзу на Олимпијским играма, освојену у Рио Де Жанеиру 2016.

Следеће године је на Светском првенству на отвореном у Лондону без медаље остала због шпенадле која јој се откачила са дреса.

А поред Вулете, у Београду је у даљ скакала и Милица Гардашевић.

Скоком од 6,59 метара заузела је девето место.

Светски рекорд Арманда Дуплантиса у скоку с мотком

Летела је Ивана, али је летео и Арманд Дуплантис - и то колико, највише у историји.

Швеђанин је из трећег покушаја прескочио 6,20 метара, што је за један центиметар више од претходног рекорда који је поставио 7. марта - такође у Београду.

„За само две недеље поставио сам два нова светска рекорда на истом месту, овај град је посебан за мене", изјавио је Дуплантис после свега.

Двадесетдвогодишњи Дуплантис је нова звезда светске атлетике.

На Олимпијским играма у Токију освојио је злато, а до сада има и светско сребро (2019) и европско злато (2018) на отвореном, као и једну титулу у дворани из Пољске прошле године.

Међутим, Дуплантис је већ четири пута обарао светски рекорд, због чега га многи виде као потенцијалног наследника славног Сергеја Бубке.

Бубка је крајем осамдесетих и почетком деведесетих 17 пута обарао светски рекорд, такмичећи се под заставама Совјетског Савеза и Украјине.

Светски рекорд у троскоку Јулимар Рохас

Јулимар Рохас, атлетичарка из Венецуеле, пред долазак у Београд најавила је напад на светски рекорд.

Обећано, испуњено - и то за све паре.

Дуплантис је границу померио за један центиметар, а она за чак 31 у дворанским условима.

И не само то - њен троскок од 15,74 метра дужи је седам центиметра и од рекорда на отвореном.

Колико је двадесетшестогодишња Рохас била доминантна показује и то што је Украјинка Марина Романчук сребро освојила скоком за читав метар краћим од њеног.

„Нисам могла више да тражим од овог шампионата у Београду", изјавила је Рохас после освојене медаље.

Рохас последњих година апсолутно доминира овом дисциплином.

Светски рекорд оборила је и на Олимпијским играма у Токију, а двострука је светска шампионка и на отвореном.

Како наводи, много ради на себи и напредовала је пре свега на психолошком аспекту, због чега осећа да је „једино сама себи ривалка".

„Мој циљ је да постанем прва жена која ће доћи до 16 метара - сваки центиметар је помак у том правцу", каже.

Јована Илић, српска атлетичарка, скочила је 13,36 метара, што јој је донело последње место.

Косово на такмичењу

Представнике на Светском дворанском првенству у Београду имало је и Косово.

Тачније, једну представницу - Гресу Бакраћи, која је учествовала у трци на 1.500 метара, завршивши 17. од 19. такмичарки.

Застава Косова током првенства није била истакнута.

Шест косовских спортиста претходно је у фебруару учествовало на Балканском првенству у атлетици за младе, одржаном такође у Београду.

То је био први пут да је репрезентација Косова под тим именом учествовала на спортском такмичењу у Србији, истакли су тада за ББЦ из Олимпијског комитета Косова.

Компликовани политички односи Београда и Приштине годинама се пресликавају и на спортске терене - косовских спортиста није било на недавно Светском првенству у боксу у Београду, а сличних ситуација је било и раније.

Кошаркаши Партизана и фудбалери Црвене звезде пре неколико година нису могли да уђу на Косово и одиграју мечеве, а напетости је било и пред утакмицу женских јуниорских репрезентација Србије и Косова у рукомету, која је на крају отказана.

Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља, али тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Холовеј изједначио светски рекорд и Џејкобсови хиљадити делови секунде

Два светска рекорда су оборена, а један је изједначен - за њега је заслужан Грент Холовеј, амерички спринтер у трци на 60 метара са препонама.

Доминантним временом од 7,29 секунди - чиме је изједначио сопствени светски рекорд - Холовеј је дошао до злата.

Амерички спринтер био је за чак неколико метара бржи од пратилаца, што је у овој дисциплини и те како много.

То показује и ситуација са трке на 60 метара без препона, у којој је славио Марсел Џејкобс, италијански атлетичар америчког порекла.

Џејкобс је трку завршио за 6,407 - за само три хиљадита дела секунде брже од другопласираног Џастина Колемана.

Коначан резултат саопштио је компјутер - победник се није могао разазнати голим оком.

„Хвала, Београде - била је сјајна трка, имао сам и мало среће", навео је Џејкобс.

Двадесетседмогодишњи Џејскобс у овом тренутку је без премца најбржи човек на планети.

Поред злата у Београду, са Олимпијских игара у Токију има злато на 100 метара и у штафети четири пута 100, а најбољи је био и на Европском дворанском првенству у Пољској.

Овације за Украјинку и деби Ангелине Топић

Такмичење у Београду није могло да прође без понеког осврта на рат у Украјини.

Јарослава Махичук из Украјине освојила је злато у скоку увис, прескочивши 202 центиметра.

„Веома сам срећна што сам освојила, ово је медаља за моју земљу, народ и војску - срећна сам што представљам Украјину", навела је Махичук.

Руска инвазија на Украјину почела је 24. фебруара.

Велики број људи је страдао, бројни украјински градови су потпуно разорени, а из земље је до сада избегло 3,3 милиона људи.

Махичук каже да су је првог дана инвазије пробудиле две експлозије, после чега је побегла на село, где уопште није размишљала о тренинзима и Светском првенству.

Како наводи, у Београд је путовала четири дана, а када је првенство почело није јој било лако да све заборави и концентрише се на такмичење.

„Тренер ми је рекао да не размишљам о Украјини и шта се дешава тамо", каже Махичук.

„Морала сам да браним своју земљу на стази и успела сам, освојила сам злато за Украјину", додала је Махичук, која је у Београду добила велике овације приликом интонирања украјинске химне.

А посебне овације добила је и шеснаестогодишња Ангелина Топић, којој је ово било прво велико такмичење у сениорској конкуренцији.

Топић прескочила 188 центиметара, чиме је заузела девето место.

„Презадовољна сам, ово је велико искуство за мене", изјавила је Топић после такмичења.

„Да је могло да буде боље, могло је, али јако ми је драго што сам могла да будем у конкуренцији са великим светским звездама", додала је.

Ангелина је ћерка Драгутина Топића, једног од најуспешнијих српских атлетичара свих времена - који је исто скакао увис - и атлетичарке Биљане Топић, која се такмичила у троскоку.

Изненађење у бацању кугле

Једно од највећих изненађења Светског првенства у Београду остварио је Дарлан Романи, бацач кугле из Бразила.

Романи је хицем од 22,53 метра надмашио Американца Рајана Краузера, олимпијског шампиона и Томаса Волша са Новог Зеланда, браниоца титуле.

Колико је Романи напредовао, показује и то да му је до Београда резултат каријере у дворани био 21,71 - готово метар мање.

Асмир Колашинац, српски бацач кугле, заузео је 11. место, што му је веома тешко пало.

„Да се захвалим свима на подршци, честитам момцима који су прошли даље", изјавио је Колашинац после такмичења.

„Виђаћемо се још, ако бог да - неком другом приликом", додао је кроз сузе.

Јер тако је то у спорту.

Неке сузе потеку од туге, неке од радости.

Погледајте видео: Како се хране рекордери у маратону

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk