Србија, привреда и индустрија: Зашто се гасе високе пећи у смедеревској Железари и када се то догађало

Вест да је једна од две високе пећи за прављење гвожђа у смедеревској Железари пред гашењем Дејану Стојановићу, раднику у овој фабрици, враћа ружне успомене.

Пре 10 година, једна пећ је потпуно угашена, а друга је радила у „хладном ходу", смањеним капацитетом под нижом температуром.

„Гашење пећи није добра ствар, одмах знам да не радимо пуним капацитетом и запослени су у страху шта ће бити са другом пећи, јер се већина сећа како је било кад су обе угашене.

„Запослени су тада слати на плаћена одсуства и сви су прижељкивали повратак на посао, па се надам да сада неће доћи до такве ситуације", присећа се овај 34-годишњак за ББЦ на српском.

Током претходних 10 година, у смедеревској Железари два пута су гашене једна или обе високе пећи - први пут 2012, када је америчка компанија Ју Ес стил продала удео у власништву Влади Србије, а други 2020. услед смањене потражње на светском тржишту због пандемије корона вируса.

Из компаније ХБИС Србија, власнице смедеревске Железаре, саопштили су у понедељак 11. јула да се припремају да крајем тог месеца угасе високу пећ број 1, једну од две такве у овој фабрици, пренела је Радио телевизија Србије (РТС).

Компанија се „прилагодила тренутној ситуацији" на тржишту челика, а пећ ће поново бити покренута „када буду створени тржишни услови", додали су.

Директор Владан Михаиловић рекао је у четвртак, 14. јула за РТС да због новонасталих околности „сигурно неће бити отпуштања" радника у Смедереву.

„Није први пут да се обуставља рад високе пећи, радници ће радити на мањим ремонтима у циљу побољшања кондиционог стања опреме, а један број ће радити у другим погонима", рекао је Михаиловић.

Ова фирма у Србији запошљава више од 5.000 радника, највише их ради у Смедереву, граду на око 70 километара од Београда.

Потенцијално смањење производње могло би да утиче на примања запослених и прелије се на целу привреду у граду и околини, сматра економиста Љубодраг Савић.

„То би могло негативно да утиче и на укупан извоз Србије ове године, пошто је ХБИС један од највећих извозника, иако се наравно ради о кинеској компанији", објашњава он за ББЦ на српском.

Гашење високе пећи „није ништа револуционарно", то је уобичајено у металуршкој индустрији и најчешће је реч о „класичним економским одлукама", односно последици стања на тржишту, објашњава Ненад Радовић, професор Технолошко-металуршког факултета, за ББЦ на српском.

„Ако се повећа потражња или ако руководство процени да ће се повећати, биће поново повећан капацитет производње, а не верујем да ће доћи до отпуштања радника, поготово оних квалификованих, који се чувају као мало воде на длану јер су резултат дугог и мукотрпног улагања у њих", додаје професор.

Шта значи гашење високе пећи и зашто до њега долази?

Од обима производње и количине поруџбина зависи да ли ће у смедеревској железари радити једна или обе пећи, каже Радовић.

„Постоје технолошки разлози, као што су застој у производњи и одржавање, али и привредни, попут смањења обима производње због мање потражње или драстичне промене цене инпута (ресурса)."

Постоји и више начина да се производња гвожђа и челика у смедеревској Железари смањи или обустави, а одлука о томе који ће се модел применити вуче и различите последице.

„Имамо два случаја: први је хладни ход, када се спушта температура и убацује кокс, али не и руда, а други подразумева потпуно пражњење пећи до нивоа дувница", каже професор Ненад Радовић.

У доњем делу пећи смештене су дувнице кроз које се удувава прегрејани ваздух, потребан за сагоревање кокса, висококалоричног вештачког чврстог горива, добијеног сувом дестилацијом каменог угља или лигнита.

У случају „хладног хода", производња може опет да почне за „неколико дана", јер температура пећи остаје изнад 1.000 степени Целзијуса.

Али, ако се испразни, пада на 25 степени Целзијуса и потребно је „око три недеље да се поново покрене производња", додаје стручњак за металургију.

Из компаније ХБИС Србија нису прецизирали за коју су се опцију одлучили.

На упит ББЦ-ја на српском о томе да ли ситуација у Украјини и санкције западних земаља Русији отежавају доток сировина у Смедерево, из ове фирме нису одговорили.

Радовић истиче да „огромна количина сировина" у Смедерево стиже управо из Русије и Украјине, али услед рата руде стижу из Индије и Кине, па оне „дуже путују и знатно су скупље".

Поскупели су и нафта и гас који се користе у процесу производње челика и гвожђа.

Међутим, и глобална потражња за челиком је пала, што би такође могао да буде један од фактора за доношење одлуке у ХБИС Србија, додаје он.

Из канадске аналитичке компаније РБЦ капитал маркетс процењују да ће у наредне две године производња овог метала надмашити потражњу на глобалном нивоу, због чега се очекује пад цене на 4,32 долара за 0,45 килограма (фунта) ове године, док би у 2023. та цена могла бити 3,75 долара, преноси агенција Ројтерс.

Шта су високе пећи?

Смедеревска Железара има две високе пећи: прву, пуштену у рад 2005. и има радну запремину од 1.033 кубних метара, и другу, запремине 1.380 кубних метара.

Максимална радна температура у високим пећима је око 1.900 степени Целзијуса и имају „животни век" од 12 до 20 година, наводи професор Ненад Радовић.

„Када тај период истекне, оне се не ремонтују, већ се руше и на истом месту се подижу нове", објашњава.

У високим пећима смедеревске фабрике добија се сирово гвожђе мешањем руде гвожђа, кокса и креча, да би оно касније ишло на прераду у челичану, топлу и хладну ваљаоницу, у зависности од крајњег производа који је купац поручио.

Железара у Смедереву је интегрална, што значи да се у њу уноси руда метала, креч и кокс како би се произвео челик, док оне које нису интегралне 100 одсто производње извлаче топљењем челичног отпада, објашњава Радовић.

Имају ли радници разлога за страх?

Већина радника не би требало да страхује за радна места, сматра Ненад Радовић.

„Топионичари се врло тешко обучавају, то траје и до пет година, па је отпуштање таквих радника доста скупо.

„Мислим да се ништа неће догодити са њима, иако теоријски за неке неквалификоване раднике може да постоји ризик од губитка посла", додаје професор Технолошко-металуршког факултета у Београду.

Упркос томе, неки радници страхују због ранијих искустава у сличним ситуацијама, поготово они са уговорима на одређено време, каже Дејан Стојановић, који већ 12 година ради у смедеревској фабрици.

„Живе у страху да ли ће им бити продужен уговор, иако је у претходним ситуацијама већини био продужен и добили су уговоре за стално", препричава Дејан.

Претходни пут је производња у једној од две високе пећи у Смедереву гашена у јулу 2020, пренео је РТС.

„Разлози гашења Високе пећи број 1 у компанији ХБИС Србија су утицај квота на извоз нашег челика у земље Европске уније и смањена потражња за челиком на тржишту, јер су многи наши клијенти обуставили производњу услед пандемије корона вируса", образложили су тада надлежни у Железари.

Обе високе пећи у Железари угашене су 2012, када је америчка компанија Ју Ес Стил, тада власница постројења у Смедереву, одлучила да изађе из фирме коју је купила девет година раније.

Прва пећ је поново упаљена 2014, друга наредне године, а радници се тог периода сећају као посебно стресног.

„Многи садашњи радници се сећају како је тада било, да је било плаћених одсустава и тада су сви чекали повратак на посао", препричава Дејан Стојановић.

До таквог „проблема" може доћи и сада, па би могло да буде последица по раднике, каже економиста Љубодраг Савић за ББЦ на српском.

„Верујем да део људи неће примати пуне плате, можда ће ићи на плаћена или неплаћена одсуства.

„Питање је колико ће радника моћи да ради и да ли држава има некакав уговор са кинеским власницима, али у многим фабрикама важи правило да идеш на неплаћено одсуство ако нема посла", објашњава Савић.

Кратка историја смедеревске железаре

Историја прераде металних руда у Смедереву почиње 1913. године, када је основано Српско акционарско рударско топионичко индустријско друштво (САРТИД).

Прва топионица изграђена је 1926. године, а ваљаоница лима девет година касније.

После Другог светског рата дошло је до национализације фирме, која мења назив и постаје Државна железара у Смедереву.

Одлуком југословенских власти 1964. године почела је изградња железаре на месту на којем се данас налази, а 1971. пуштена је у рад прва висока пећ у овој фабрици.

Друга висока пећ почела је са радом 16 година касније, али је исте године обустављена производња у високој пећи из 1971, која је поново почела да топи руде метала од 2005. године.

Почетком 1990-их година железара је постала деоничарско друштво САРТИД 1913, а удео у власништву имали су Република Србија, Београдска банка и компанија Дунав.

Железара је била у дуговима од око 500 милиона долара, писао је недељник Време.

Америчка компанија Ју Ес стил купила је 2003. године за 23 милиона долара САРТИД, који је тада био у стечају, као и још неколико компанија у његовом саставу.

Међутим, америчка фирма се 2012. године повукла, а Влада Србије, на чијем је челу тада био Мирко Цветковић, откупила је железару по цени од једног долара.

Влада је трагала за стратешким партнером неколико година.

Америчка компанија Есмарк помињала се 2015. године као заинтересовани купац, али до договора није дошло.

Од 2016. године железара је добила новог власника, компанију ХБИС група из Кине, која до данас управља овом фирмом.

Грађанска организација Тврђава поднела је почетком јуна 2022. године кривичну пријаву против компаније ХБИС због загађења животне средине.

„Негде око шест или седам одсто становништва има рак у Смедереву", рекао је Никола Крстић из покрета Тврђава за Телевизију Н1.

Додао је и да нису против фабрике, да желе да она настави да ради, али да је „недопустиво да крши закон".

Какве би могле бити економске последице гашења?

Пројектовани производни капацитет компаније ХБИС у Србији је 2,2 милиона тона готових производа годишње, наводи се на сајту предузећа.

Ипак, са гашењем једне од две високе пећи, компанија неће моћи да га испуни и јасно је да производња и извоз неће бити на нивоу из првог тромесечја 2022, када је извезла робу вредну 234,7 милиона евра, наводи економиста Љубодраг Савић.

„Очигледно је да неће бити као што је био у првом кварталу, односно неће достићи милијарду евра на годишњем нивоу", каже Савић за ББЦ на српском.

Овај стручњак види и могућност појаве последица по локалну заједницу, посебно уколико дође до отпуштања радника, смањења зарада или одласка запослених на неплаћена одсуства.

„Град Смедерево практично живи од ХБИС-а, многи тамо примају плате, од којих индиректно живе и продавнице, трговине, занатлије.

„Ако изостану плате једног броја радника, онда ће се њихови проблеми прелити на та мања предузећа и цео град", појашњава Љубодраг Савић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk