Корона вирус, Србија и СПЦ: Ковчег са телом патријарха Иринеја пренет у Храм Светог Саве
Аутор фотографије, Владимир Живојиновић
Ковчег са телом патријарха Иринеја пренет је у Храм Светог Саве, где ће преминули поглавар Српске православне цркве бити сахрањен у недељу.
Ковчег је дочекао шпалир припадника Војске Србије испред храма, а унутра свештенство архиепископије Београдско-карловачке, преноси РТС.
Претходно је у Саборној цркви у Београду одржана литургија поводом Аранђеловдана, а потом и помен Иринеју.
Изнад тела патријарха била је постављена прозирна плоча, коју су свештеници повремено дезинфиковали због целивања верника, а само део окупљених у Саборној цркви носио је маске, јавља агенција Бета.
Поглавар СПЦ преминуо је од последица корона вируса у петак.
Аутор фотографије, Владимир Живојиновић
Српска православна црква саопштила је да ће се приликом одавања помена и сахране придржавати епидемиолошких мера.
Према препорукама кризног штаба за борбу против корона вируса, неће бити могуће целивање тела патријарха.
Верници и поштоваоци ће у недељу у Храму Светог Саве, где ће Иринеј бити сахрањен, моћи да приђу на неколико метара од одра.
Аутор фотографије, Владимир Живојиновић
Од Иринеја су се опраштали широм Србије. У Нишу, где је покојни патријарх служио више од 30 година, одржана је литургија у Саборном храму.
Влада Србије је одлучила да прогласи тродневну жалост у земљи, од петка до недеље, пренео је РТС.
Свети архијерејски Синод СПЦ одлучио је да ће дужност патријарха до избора Иринејевог наследника обављати митрополит дабробосански Хризостом.
У овом чланку се појављује садржај Instagram. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Instagram политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of Instagram post
Вест о смрти патријарха Иринеја први је објавио председник Србије Александар Вучић на свом званичном Инстаграм профилу.
„Част ми је била што сам Вас познавао. Такви као Ви никада не одлазе...", написао је Вучић.
Поводом смрти патријарха Иринеја, телеграм саучешћа Алексанадру Вучићу послао је председник Русије Владимир Путин, саопштено је из Кремља. преноси РТС.
Путин је оценио да је патријарх Иринеј „заслужио ауторитет који има у својој домовини, као и у иностранству, и то искључиво својим делима".
Председник Русије, који је у јануару 2019. године био у посети Србији и том приликом обишао Храм Светог Саве где му је домаћин био патријарх Иринеј, навео је да су „главни напори српског патријарха били унапређење највиших духовних вредности, али и јачање јединства целокупног православног света".
Изрази саучешћа стигли су и од лидера грчке опозиције Алексиса Ципраса, председника Белорусије Александра Лукашенка и поглавара Албанске православне цркве, архиепископа Анастасија.
Аутор фотографије, BBCVladimir Zivojinovic
Патријарх Иринеј је 4. новембра примљен у војну болницу у Београду, дан пошто је потврђено да је заражен вирусом корона.
Здравствено стање му се погоршало у четвртак, 19. новембра, саопштио је конзилијум лекара болнице, а пренела СПЦ.
Неколико дана пре него што је саопштено да је заражен корона вирусом, патријарх је служио вишесатну литургију и опело на сахрани митрополита Амфилохија у Црној Гори, који је преминуо 30. октобра од последица Ковида-19.
Одмах пошто је саопштено да је патријарх Иринеј преминуо огласила су се звона Саборне цркве у Београду.
Иринеј је рођен 27. августа 1930. године у селу Видове код Чачка.
На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског, како гласи пуна титула.
После саопштавања вести о смрти патријарха Иринеја у православним црквама почели су да се окупљају верници који су палили свеће.
Како се бира патријарх?
Устав Српске православне цркве предвиђа да патријарх српски може бити свако ко је „епархијски епископ најмање пет година".
Процедура налаже да тројицу кандидата тајним гласањем бира Сабор, чији су равноправни чланови сви митрополити и епскопи како у Србији, тако и у свету, преноси агенција Фонет.
Избор се спроводи током „Изборног сабора", за чији рад је потребно учешће најмање две трећине чланова Сабора.
Тада се они заклињу да ће водити рачуна само о добру и интересу Цркве, народа и отаџбине, те да ће гласати за најбољег.
Потом се гласа тајно, листићима, а сваки од тројице кандидата - који је, потом, кандидат за новог патријарха - мора добити више од половине гласова, због чега постоје најмање два круга гласања.
Када се сазнају имена тројице кандидата који су добили натполовичне већине гласова, прелази се на бирање жребом, односно „апостолским начином", који проистиче из новозаветног избора апостола Матеја после Јудиног издајства.
Чланови Сабора из Саборске сале прелазе у патријаршијску капелу Светог Симеона Мироточивог - на службу „Призива Светог Духа за избор новог патријарха", коју служи најстарији архијереј по хиротонији.
Током те службе, три имена стављају се у засебне коверте, а оне у Јеванђеље.
Суштина овог чина је у веровању да су „чланови Сабора одабрали кандидате по људским врлинама, а да је Божја воља који је од њих тројице достојан трона патријарха српског".
У тачно одређеном делу службе, један од монаха, изабран од Сабора, извлачи коверту у којој је име новог патријарха.
Јасно дефинисаним и прецизним члановима Устава Српске православне цркве и чињеницом да у избору патријарха учествују само архијереји СПЦ, потпуно је искључена могућност да држава или неко други, изван цркве на било који начин утиче на гласање за избор новог поглавара аутокефалне Српске православне цркве.
*Ова вест ће бити ажурирана по добијању нових информација
