ББЦ на српском у 2022. години: 12 најзначајнијих за 12 месеци и још по неке

Протеклу годину обележио је сукоб у Украјини, а на Балкану се навршило 30 година од овдашњег рата, за који се не зна када је тачно почео, али се зна да је и после потписивања мира, наставио пресудно да боји животе свих у Босни и Херцеговини и широм региона.

ББЦ на српском објавио је 2022. око 25 прича о људским судбинама и последицама сукоба током којег је десетине хиљада људи убијено, а стотине хиљада протерано из домова.

Једна од њих су Рехана и Божица које деле животну причу десетине хиљада силованих и сексуално злостављаних жена од 1992. до 1995.

Босанске жене су тек годинама касније проговориле о траумама и починиоцима злочина.

Ужаси које су преживеле постали су докази пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију.

Силовање је до тада „било део ратничке праксе у свим сукобима", кажу стручњаци, али је после доказаног насиља у Босни и Херцеговини први пут проглашено злочином против човечности, чиме је промењено међународно право.

Више о њима читајте овде.

Жене су биле и оне коју су обновиле читаво село Ђулићи у околини Зворника, у источној Босни и Херцеговини иако су им у рату убијени мужеви, синови и браћа.

За време рата део њих био је у избеглиштву, а у њиховим кућама били су Срби из других делова Босне.

Међу њима је и Сувада Селимовић, која је због животног подухвата, доспела на листу ББЦ 100 жена из целог света.

Сувада се у разговору за ББЦ присетила како је била сама, без телефона у кући, а изложена провокацијама комшија - целу ноћ би чула четничке песме и пуцње у ваздух испод прозора.

„Из бола и патње, родила се храброст," каже она.

Данас су им куће окречене, са уређеним баштама и цвећем.

Сувада предводи Удружење Анима 2005, које се сада мање бави директном психолошком подршком женама, већ подстиче дружење и организује путовања.

„Жене из овог краја толико су радиле, толико се бориле, никад нису ишле на годишњи одмор, а у последњих пет година организујемо путовања, дружења," испричала је Сувада.

Више о њиховој причи прочитајте овде.

Окружено ужасима рата, као пусто острво, било је село Баљвине, где је разум победио, у којем су џамија и црква остале нетакнуте, а непосвађани мештани живели су у слози и пријатељству.

Док су се Срби, Бошњаци и Хрвати сукобљавали у оближњем Мркоњић Граду и Јајцу, само неколико десетина километара далеко, једина битка која се у овом селу водила била је она за преживљавање услед несташице основних средстава.

Комшије Бошњаци и Срби добили су је заједничким снагама.

Ни данас није другачије - уместо расправа о политици, религији или другим стварима које их раздвајају, у Баљвинама живе мирно и скромно, ослањајући се једни на друге.

Прочитајте још прича о рату у Босни и Херцеговини:

Други рат, напад Русије на Украјину, који је обележио протеклу годину у читавом свету, такође се осетио на Балкану.

Пристигле су десетине хиљада избеглица из Украјине, а многи су на Балкану пронашли нови дом.

Неки од њих су у Црној Гори постали проширена породица, ово је прича о њима.

У Србију су дошле хиљаде не само Украјинаца, већ и Руса који не подржавају рат председника Владимира Путина и желели су да избегну делимичну мобилизацију у домовини.

Многи од њих користе систем визаран, да свака три месеца прелазе границу како би им се продужио боравак.

За то време живот се наставља, они раде одавде, уписали су децу у школе у Србији

Једна од таквих је прича 26-годишњег Кирила, панк музичара из Москве.

Са коферима у које је, каже, спаковао цео живот, Кирил је 22. септембра око 10 увече стигао на аеродром Внуково - један од највећих у Москви, где је затекао „колапс". Хиљаде видно нервозних људи тискале су се ходницима.

Од тада Кирил живи у Београду.

Москва, каже, више„није исти град" - не користе се платне картице, ограничене су интернет услуге, на рафовима у продавницама нема многих производа који су стизали са запада.

Као најупадљивије издаваја то што људи „пазе шта причају" на улици, али и код куће.

Он сам утишава звучнике кад иду вести на независним медијима.

Зато у Србији планира да остане бар годину дана.

„Русија тренутно није земља у каквој желим да живим", закључује Кирил.

Србија је многим Русима одредница, не само због тога што и даље постоји директан лет за Београд из Москве, већ и због тога што је то једина земља у Европи, осим Белорусије која није увела санкције.

Иако европски и амерички званичници месецима отворено траже да то учини, званични Београд успешно одолева, иако је Србија канидат за чланство у Европској унији.

Најпре, због тога што Србија већину енергената добија од Русије, а читава домаћа нафтна индустрија је одавно у рукама руског Гаспрома.

Други разлог је што је Русија, као стална чланица Савета безбедности, вероватно једина баријера да Косово добије столицу у Уједињеним нацијама.

Колико ће дуго Београд моћи да седи на две столице и да ли се Србија полако окреће од „братске Русије", анализирали су страни и домаћи стручњаци за спољну политику.

Косово је и ове године било предмет спорења и тензија у којима су политичари из Београда и Приштине реметили, иначе, живот пун изазова тамошњих становника.

Један од њих је и косовски премијер Аљбин Курти, који је у августу дао интервју за ББЦ уочи одлучујућег састанка у Бриселу током којег је почело разрешење вишенедељног проблема косовских регистарских таблица, односно које ће таблице користити Срби на Косову.

Први премијерски мандат Аљбина Куртија трајао је мање од два месеца, други још није дошао до половине, али лидер Самоопредељења верује да би већ у овом могао да буде део управо таквог споразума.

„До правно обавезујућег споразума који је заснован на међусобном признању могуће је доћи у наредних годину-две, што пре-то боље.

„Јасно је да је косовско биће здраво, али нису односи Косова и Србије - а ми не преиспитујемо своје биће, као ни све више међународних играча", рекао је тада.

Догађај који је једини бацио у сенку политику и кризу било је Светско првенство у фудбалу у Катару, које је редакција ББЦ темељно пратила.

Као увод у Мундијал објављен је готово пророчки интервју са Дејаном Савићевићем, председником Фудбалског савеза Црне Горе (ФСЦГ) и једним од легенди југословенског фудбала.

„Србија ће или играти полуфинале, или неће проћи групу, а то сам и Пиксију (селектору репрезентације Србије Драгану Стојковићу) рекао.

„Распоред је много тежак - колико год волели Србију, Бразил је Бразил и биће важан психолошки моменат ако се изгуби на старту", рекао је неколико недеља пре наступа Србије на првенству.

Време ће показати потпуно тачно, Србија није прошла групно такмичење.

Била је исправна и оцена да репрезентација Хрватске има много веће шансе за успех, што су и показали бронзаном медаљом.

Савићевић, каже, да је менталитет узрок тога што је репрезентација Хрватске постизала неупоредиво боље резултате од Србије у последње три деценије.

Два месеца раније, фудбал није био главна тема већ литије противника и шетње за права ЛГБТ људе.

Београд је ове године, после много перипетија и одлагања, био домаћин и првог Европрајда у овом делу света, који је почео да се одржава 1992. када се Европа уједињавала, а рат на Балкну буктао.

Шетња у оквиру Европрајда одржана је по кишовитом дану уз различите скупове оних који се томе противе.

У низу текстова о борбама ЛГБТ људи, посебно дирљива је била прича Радована из једног села у Србији, који и даље и од најуже породице крије да је геј.

„Ја сам ти један од оних ујака или чича који се никада нису женили", каже 62-годишњи Радован за ББЦ, који је то име измислио, јер „воли рад".

Старије геј особе су двоструко дискриминисане и суочавају се са појачаном опасности од самоће, занемаривања, сиромаштва, незапослености, лошег здравственог стања.

Излазак из ормара, израз који се везује за ЛБГТ људе, који се аутују, односно кажу породици и пријатељима да су геј, за Радована никада није била опција.

„Какав излазак, ја не да сам у ормару, него је он изнутра закључан".

Изоловани из друштва и од закона су и апатриди.

Они дословно не постоје за државу, попут ромских породица које живе на ободу Чукаричке шуме у Београду.

За поједине од око 500 становника насеља никада није евидентирано да су се родили.

„Постојим, али нигде не пише да сам рођена", каже Ђева, мајка шесторо деце и бака двоје унучади у породици Демири.

Они станују у једној од осамдесетак импровизованих кућа од цигли, лима и шперплоче.

Већина чланова ове породице нема документа и зато остају правно невидљиви за институције Србије.

То значи да су ускраћени за многа права која се за већину грађана подразумевају - бесплатну здравствену негу, уговор о раду, возачку дозволу, пасош, склапање брака, личну имовину.

Они већ више од 20 година, живе без струје и текуће воде, откако су избегли са Косова током ратних сукоба 1998. и 1999. године.

Сукоби на Косову и кршење људских права били су увод у НАТО бомбардовање Србије 1999. године.

Од тада је прошло 23 године, а држава Србија и даље нема прецизне податке о броју жртава који су погинули од последица бомбардовања.

Чак и званична књига МУП-а „Јунаци отаџбине" у којој су наведена имена свих страдалих војника и полицајаца, заједно броји и оне страдале у сукобима са албанским снагама и оне који су погинули од последица ваздушних удара Алијансе.

ББЦ новинари утврдили су да се списак погинулих припадника безбедносних снага поклапа са списком који је одавно објавио Фонд за хуманитарно право, мада то нико од званичника никад није јавно рекао.

О броју цивила и даље се само лицитира.

Подаци ФХП, који су и даље најуређенији, кажу да је погинуло 452 цивила Албанаца, Срба, Рома, Црногораца и осталих.

Зашто држава нема такав списак цивила, на питања ББЦ-ја нису одговорили Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране, ни Кабинет председника Србије.

Одговоре чека не само јавност у Србији, већ и родитељи попут Драгише и Зорице из Грачанице који су у бомбардовању изгубили двоје деце тинејџера и сада живе „само да оду на гроб".

Екологија је већ годинама најважнија тема како здравствена, тако и политичка на Балкану.

Прича о малим хидроелектранама и вађењу руде литијума последњих година изазвали су велике еколошке протесте широм Србије.

ББЦ је писао о мештанима Хомоља тврде да се нови еколошки проблем сада дешава и у њиховом комшилуку.

„Цело Хомоље се уништава, све су избушили", каже 62-годишњи рудар Раде Мошић из села Лазница.

„Нећемо пристати на тај рудник ни по коју цену, до истребљења ако треба... Немамо шта да изгубимо, стари смо, бар ћемо да погинемо достојанствено", рекао је за ББЦ у фебруару док је планина била прекривена снегом.

Тај крај се бори и са другом недаћом, која је раширенија од загађења - исељавање.

Раде Мошић и супруга су два сина и снаје испратили у иностранство, а остали да се боре против потенцијално опасног ископавања и због „везаности" за лекаре.

„Не питај, злато моје, две године сам ишла као месечар кроз кућу... Нисам знала ни како се зовем, ни шта ми се дешава", рекла је Славица Мошић, доносећи врућ чај.

Шта су њихова искуства и какве су борбе суседа, прочитајте овде.

Од текстова о партнерским односима и психологији, посебно вам се свидео шпијун са друге стране јастука или шта кад вам партнер тајно чита све поруке.

ББЦ је објавио причу из оба угла од девојке која је била жртва шпијунирања, као и жене која је то чинила партнеру из љубоморе.

Испоставило се да шпијунирање нечијег телефона је много лакше него што људи мисле.

У Србији се апликације за приступ садржају туђег телефона могу купити за нешто више од 10.000 динара месечно и користе их хиљаде људи.

„Кад вам инсталирам шпијунски софтвер у телефон (…) могу да читам преписке са вашег Вајбера, Воцапа, Месинџера, СМС-а, могу да вам укључим предњу и задњу камеру и да уживо гледам и слушам, све лозинке могу да похватам које куцате по телефону и да пратим вашу локацију", рекао је Милош Јовановић из агенције Спајтек (SpyTech) која се бави продајом ових софтвера откривши за многе читав нови свет доступних технологија.

Најчитанији - водичи за родитеље како до помоћи државе

Оно што је највише вас интересовало током 2022. године била су упутства како добити помоћ од државе од давања младима и пензионерима, до обећаних пара за родитеље.

У лавиринту правних зачкољица и правила са звездицом, многе мајке и очеви често нису ни довољно информисани како да остваре сопствена права.

Субвенције за станове и помоћ за младе брачне парове и ко може да добије 20.000 евра за нови дом у Србији, занимало је највише вас.

Међу најчитанијим текстовима био је и мали вoдич за родитељe - како до помоћи државе када добијете дете.

И у 2023. и даље ћемо бити ту да испричамо другачије приче које ће вас дирнути и пружимо одговоре на сва ваша питања.

Срећна Нова година!

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk