Србија и Косово: Вучић и Курти на састанку у Бриселу

Председник Србије Александар Вучић потврдио је да ће се у понедељак у Бриселу састати са косовским премијером Аљбином Куртијем.

Вучић и Kурти ће разговарати на дан када би Влада Kосова требало да почне изрицање казни од 150 евра власницима возила која нису пререгистрована са српских на косовске таблице.

Говорећи на телевизији Прва, председник Србије је казао да није оптимиста да ће доћи до неког договора, већ да не жели неко да каже да Србија није хтела да учествује у разговорима.

Ђозеп Борељ, шеф европске дипломатије, претходно је оценио да је пререгистрација таблица довела до „најозбиљније кризе од 2013. године", те да би Србија и Kосово требало да постигну договор пре 21. новембра.

Шта је рекао Вучић?

Вучић је потврдио је да састанак у Бриселу почиње у понедељак у осам ујутру.

„Ја нисам оптимиста, ја ћу отићи не јер мислим да било шта можемо да урадимо већ да им не дам такозвани Лајбницов 'довољан разлог' да окриве Србију да није желела у нечему да учествује", рекао је Вучић за телевизују Прва.

Он је поновио да Београд тражи формирање Заједнице српских општина у складу са предлогом српског управљачког тима и укидање одлуке о таблицама, оценивши да су косовски званичници „лагали да је то нешто на шта имају право" и да то није први пут да "они лажу".

Вучић је рекао да је питао изасланика ЕУ Мирослава Лајчака зашто га уопште зове, али је додао да је позван јер Европа неће да призна да је само криво „њихово дете које љуљају 14 година а оно је неспособно за живот".

Вучић тврди да је ситуација тежа него у последњих 10 година, и да није реч само о таблицама, већ и о одлукама које је Kурти саопштио на недавном састанку у Берлину, када су потписани споразуми о дипломама, личним картама и професијама.

Тада је, како је Вучић рекао, Kурти по ко зна који пут саопштио да од ЗСО нема ништа, да ће због таблица прво ићи опомене па новчане казне, а да је прелила чашу одлука о смени командира полиције за север Ненада Ђурића, иако на то нема никаква права.

Поруке ЕУ и Америке

Потребно је престати са сталним кризним менаџментом и напредовати ка нормализацији односа, поручио је Ђозеп Борељ, шеф дипломатије ЕУ уочи састанка у Бриселу.

„Потребна нам је деескалација ситуације, да престанемо са сталним кризним менаџментом и почнемо да напредујемо ка нормализацији односа", написао је Борељ на Твитеру.

Америчко министарство спољних послова саопштило је да се САД надају да ће Београд и Приштина постићи договор „у наредним данима уз подршку специјалног представника Европске уније (ЕУ)", пренео је Радио слободна Европа (РСЕ).

„САД су сагласне са ЕУ да су недавни догађаји забрињавајући и да су угрозили важан напредак постигнут у оквиру дијалога који води ЕУ", наводи се у писаном одговору Стејт Департмента на питање РСЕ о очекивањима од састанка.

Истиче се да „све стране морају да предузму кораке како би смањиле тензије и осигурале мир и стабилност".

„Акције и реторика који повећавају могућност насиља стављају у непотребну опасност невине животе и животе припадника међународних мировних снага на терену", додаје се у саопштењу.

Прочитајте све о проблему регистарских таблица:

Спремност за разговор о француско-немачком предлогу

Председник Србије Вучић казао је да је спреман да разговара о француско-немачком предлогу о нормализацији односа Београда и Приштине, јер Београд жели да пружи шансу променама у том понуђеном решењу.

„Ја не говорим ни да смо одбили ни да смо прихватили (предлог) јер смо ми за разговоре спремни. И по том папиру смо спремни да разговарамо".

Поновио је да Београду није дата шанса.

Већ неколико месеци у српској и косовској јавности говори се о тајној дипломатској иницијативи Берлина и Париза која би требало да у најкраћем року доведе до споразума о односима Београда и Приштине.

Читав процес протиче далеко од јавности, а једна од ретких потврда да иницијатива уопште постоји стигла је од немачког канцелара Олафа Шолца на самиту Берлинског процеса почетком новембра.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен додала је том приликом да је та иницијатива чак постала део преговора под окриљем Европске уније.

„Мислим да је важно да ће, штагод проистекне из ове иницијативе, бити од помоћи - за изношење идеја на сто, доприноса да обе стране буду стратешки искреније и отвореније једна према другој о коначном исходу", рекао је раније овог месеца за ББЦ на српском Мануел Зарацин, специјални представник немачке владе за Западни Балкан.

На питање зашто је процес обавијен велом тајности, Зарацин је казао да се из такве стратегије очекује бољи резултат.

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk